20070416 Glas
[Glavna Wiki strana][Glavna strana]
Roditelji kreditima pla?aju ?kolarinu
Kamate se kre?u od 6,5 do 17 odsto godi?nje. Dr?ava ?e ove godine finansirati samo 30.000 bruco?a, dok se pro?le godine na bud?etu ?kolovalo 56.000 studenata prve godine
BEOGRAD - Fakulteti u Srbiji jo? nisu odredili cenu ?kolarine za ovogodi?nji upis samofinansiraju?ih studenata, ali ?e ?kolarina s obzirom na pro?logodi?nji cenovnik, u ve?ini slu?ajeva za bruco?e i njihove roditelje - biti udar na ku?ni bud?et.
"Olak?avaju?a okolnost" je to ?to se ?kolarina na gotovo svim fakultetima mo?e platiti u ratama, dok neke srpske banke nude i kredite za studiranje, prenosi Tanjug. Tako Vojvo?anska banka odobrava kredite do 5.000 evra, s rokom otplate do 18 meseci za tro?kove ?kolarine na svim nivoima obrazovanja, kako na dr?avnim, tako i na privatnim obrazovnim institucijama.
Krediti se odobravaju na bazi 20 odsto u?e??a ili depozita, uz mogu?nost ugovaranja ?estomese?nog grejs perioda, a efektivna kamata za klijente banke je od 9,28 do 11,43 odsto godi?nje, dok je za gra?ane koji nisu klijenti banke ta kamata u rasponu od 10,93 do 13,16 odsto za godinu dana.
Zahtev za kredit, osim studenta, mogu podneti i roditelji, staratelji, ro?aci, prijatelji ili bilo koje drugo lice u ime studenta. Pireus banka, tako?e, odobrava studentske "ke?" kredite, od 500 do 3.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti), sa grejs periodom za prvu ratu tek za tri meseca, rokom otplate do 48 meseci i bez ?iranata.
Krediti te banke odnose se na sve vrste ?kolarina i kurseva, uz depozit od 20 odsto, pri ?emu je efektivna kamatna stopa od 17,02 odsto, a mogu?e je polo?iti 100 odsto depozita iz kredita, pri ?emu je efektivna kamatna stopa od 6,45 odsto godi?nje. Tada se sredstva ulo?ena kao depozit oro?avaju, a na oro?eni depozit kamata je 1,5 odsto godi?nje.
Kako je Tanjugu re?eno u upravama beogradskih fakulteta, najve?i broj studenata obaveze izmiruje u ratama, a tek jedan mali procenat novac uplati odjednom, u gotovini. Studenti maksimalno koriste sve povlastice i ?kolarinu dele na ?to ve?i broj rata, uglavnom na onoliko koliko je to fakultet najvi?e propisao.
?esto se de?ava i da studenti kasne sa ispunjavanjem finansijskih obaveza prema fakultetu i u tim slu?ajevima obavezna je molba upravi za produ?etak roka pla?anja, koja se uglavnom i uva?ava. Visoke ?kolarine su razlog za nekoliko ovogodi?njih ?trajkova studenata, a Savet Univerziteta u Beogradu je na pro?lonedeljnoj sednici preporu?io fakultetima da ovogodi?nje poskupljenje ne bude ve?e od deset odsto.
Na sednici je najavljeno da ?e do kraja aprila studenti znati kolika ?e biti ?kolarina za slede?u godinu, a jedan od na?ina da se studenti "oslobode" visoke ?kolarine, jeste da "zagreju stolicu" i polaganjem svih predvi?enih ispita upi?u slede?u godinu o tro?ku dr?ave.
Pro?le godine ?kolarine su u proseku pove?ane za deset do dvadeset odsto i samo pojedini fakulteti, Fizi?ki, Geografski, Ma?inski, Rudarsko-geolo?ki, Matemati?ki, nisu menjali "cenovnik".
Tako je ?kolarina na beogradskom Arhitektonskom fakultetu pro?le godine bila 240.000 dinara, ( u me?uvremenu je u dogovoru Ministarstva prosvete i sporta i uprave fakulteta smanjena na 160.000 dinara), na Pravnom 60.000 dinara, dok je na Rudarsko-geolo?kom iznosila 30.000 dinara.
Vlada Srbije je, pro?le ?kolske godine odobrila upis oko 56.000 bruco?a na dr?avne visoko?kolske ustanove, dr?ava je finansirala ?kolovanje njih vi?e od 50 odsto, dok je za ovu godinu predvi?eno da finansira 30.000 bruco?a.
[Izvor]
[Glavna Wiki strana]
[Glavna strana]
