Tikiwiki

Ezop02

Kako je Aleksandar Berkman mogao da spase radni?tvo Srbije?

?etaju?i po malo poznatim sokacima istorije mo?e se nabasati na neverovatna saznanja koja ma?tovitog ?oveka ponekad navode da se upusti u provokativne misaone eksperimente. Takvo jedno saznanje nas ovog puta nagoni da razmislimo o tome kako je Aleksandar Berkman, rusko-ameri?ki anarhista, dugogodi?nji saputnik i sapatnik Eme Goldman, mogao da spasi srpske radnike i radnice od barem dva zla koja su ih u poslednje vreme napadala ? NATO bombardovanja '99. i Ju-Es Stila. Zvu?i sasvim neverovatno, ali evo o ?emu se radi.

Tokom ve?eg dela devedesetih godina pro?log veka guverner ameri?ke dr?ave Arizone bio je izvesni republikanski autoritarac po imenu D?on Fif Sajmington III (John Fife Symington III). Ovaj razma?eni bogati zlikovac i osu?ivani kriminalac je izme?u ostalih nedela poznat i po tome ?to je pre mnogo, mnogo godina spasao ?ivot Bilu Klintonu.

Sudbonosni doga?aj se odigrao 1967. godine na obali Kejp Koda, na mestu poznatom po nemirnom moru, opasnom za pliva?e. Biv?i predsednik SAD, tada student, je toga dana u?ivao plivaju?i u okeanu, kada je iznenada upao u nevolju. Na njegovu sre?u tamo se zadesio i drug njegovog tada?njeg cimera, Tomija Kaplana ? Sajmington koji je hitro u?ao u ?amac, doveslao do Klintona i izvukao ga na obalu.

Pa dobro, pitate se, kakve sve to veze ima sa starim Berkmanom ? ?ovek je u tom trenutku odavno ve? bio mrtav. Zapravo, na?a pri?a po?inje mnogo ranije ? daleke 1892. godine u vreme velikog Houmsted ?trajka u Americi. Ovde ne?emo ulaziti dalje u istoriju samog tog ?trajka, osim napomene da se radi o verovatno najve?em pojedina?nom klasnom sukobu u istoriji severno-ameri?kog radni?kog pokreta, da su ga izveli radnici i radnice tada najve?e ?eli?ane na svetu, te jedne od prvih modernih korporacija ? Karnegi Stil Kompanije, koja ?e mnogo godina kasnije kroz razne transformacije postati dana?nji Ju-Es Stil.

?trajk je, posle nekoliko meseci borbe, ugu?en u krvi tako ?to je direktor kompanije Henri Klej Frik (na to mesto postavljen od strane vlasnika, ?uvenog ?humaniste i dobrotvora? Endrjua Karnegija, koji se u to vreme bavio zadu?binarstvom u idili?nom ?kotskom zavi?aju) anga?ovao pla?ene siled?ije, batina?e i revolvera?e detektivske agencije Pinkerton (tada?nji ekvivalent dana?njim kompanijama za privatno obezbe?enje). Berkman, koji je uzeo aktivno u?e??e u ?trajku, u o?aju, ne dozvoljavaju?i da se ?itava stvar opere samo radni?kom krvlju, odlu?uje da se osveti tako ?to ?e likvidirati kapitalisti?kog psihopatu Frika.

Dalji razvoj doga?aja je u istoriji anarhizma dobro poznat ? Berkman i pored toga ?to je ispraznio ?itavo burence u gazdu ipak ne uspeva da ga ubije, te Frik zavr?ava samo sa ranama koje nisu bile smrtonosne. Nakon toga Berkman biva osu?en na dvadeset i dve godine robije, u zatvoru umalo umire, da bi na kraju bio pu?ten i o svojim iskustvima iz zatvora napisao ?Zatvorske memoare anarhiste?. Nastavlja svoju saradnju sa Emom Goldman, i nakon ulaska SAD-a u Prvi svetski rat, biva sa njom i drugim antimilitaristima proteran u Rusiju. O svojim razo?aranjima u Rusku revoluciju i besmislu bolj?evi?ke diktature je pisao u svom dnevniku koji je vodio od 1920 do 1922 i koji je publikovan pod imenom ?Bolj?evi?ki mit?, a u Francuskoj, gde je proveo svoje poslednje godine, je 1929 objavio svoje najpoznatije delo ?ABC komunisti?kog anarhizma?. Jako bolestan i finansijski ruiniran Aleksandar Berkman je izvr?io samoubistvo 28 juna 1936. godine, samo nekoliko nedelja pre izbijanja ?panske revolucije koja je u praksu pokazala ostvarivost mnogih ideja kojima je Berkman posvetio svoj ?ivot.

Vreme je i da pri?u zaokru?imo te da kona?no otkrijemo vezu izme?u dva ranije opisana doga?aja. Naime, Henri Klej Frik je pradeda nikog drugog do guvernera D?ona Sajmingtona! Time dolazimo do veoma zabavnog saznanja da je Berkman mogao da spre?i ono zloslutno spasavanje Bila Klintona, pa time i, mo?da, NATO bombardovanje 1999. godine samo da je kojim slu?ajem pri?ao svom naumu malo mirnije ruke i hladnije glave. I ne samo to! Da je Berkman uspeo da ?penzioni?e? Frika mo?da Ju-Es Stil nikada ne bi ni nastao s obzirom na talase radni?kog nezadovoljstva i finansijske nevolje koje su ve? tada po?ele da se nadvijaju nad ameri?kom industrijom ?elika. Da se to dogodilo mo?da smederevski metalci nikada ne bi bili u neprilikama u kojima se sada nalaze. Ko zna.

U svakom slu?aju, autor ovih redova ne veruje da bi razvoj situacije bio ba? tako povoljan po nas. Obzirom na naivnost teze da istoriju stvaraju izolovane akcije usamljenih junaka, pa bili oni i ?uveni anarhisti, te?ko je ozbiljno poverovati da je Berkman zaista mogao da nas spase jada i bede. Ipak, u nedostatku konkretnih revolucionarnih doga?anja u ovim danima ?zimskih ?arolija?, kada ovaj tekst nastaje, ute?no je i lepo ma?tati o davnim de?avanjima koja su bar potencijalno mogla da promene nabolje deli? ove turobne realnosti.

[Glavna Wiki strana]
[Glavna strana]