Tikiwiki

Join

Telefon: 063/116-5551
Po?tanska adresa: CLS, Po?tanski pregradak 6, 11077 Beograd
E-mail adresa: spoljni link

Priklju?i se Anarhosindikalisti?koj inicijativi!

ASI se od ostalih sindikata u Srbiji razlikuje po:

* Na?inu odlu?ivanja: Sve odluke unutar ASI donose se na sastancima i zborovima ?lanstva, direktno demokratski. To zna?i da svi na koje se odluke odnose imaju pravo na jednaku ulogu u njihovom dono?enju, gde se pod ulogom podrazumeva predlaganje, diskutovanje i glasanje o predlozima. ?lan sindikata koji je delegiran da vr?i neku funkciju, ili da izvr?i neki zadatak, obavezan je da se rukovodi postoje?im odlukama sindikata. Delegat u svakom trenutku mo?e biti smenjen od strane onih koji su ga delegirali, ukoliko se utvrdi da se ne pona?a u skladu sa odlukama sindikata. U anarho-sindikatu niko nema pravo da donosi odluke u ime drugih, kolektivno dono?enje odluka spre?ava pojavu korupcije unutar sindikata. Uz to, ASI nema pla?ene sindikalne birokrate. Svi ?lanovi i ?lanice koji su delegirani da obavljaju odre?ene sindikalne poslove ne dobijaju nikakvu nov?anu nadoknadu, oni doniraju svoj rad sindikatu.

* Metodama borbe: Osnovni metod borbe anarhosindikata je direktna akcija. Direktna akcija je tako jasna ideja, tako o?igledna, da je samo izgovaranje tih re?i defini?e i obja?njava. Primenom direktne akcije problem se re?ava brzo i efikasno. Ovaj princip podrazumeva odbacivanje posrednika, bilo da je u pitanju sindikalni birokrata na radnom mestu ili dr?avni parlament.

* Strukturi: ASI je konfederacija profesionalnih sindikata i geografski utemeljenih lokalnih grupa. Sloboda ?lanova i kolektiva jeste osnovni princip na?eg organizovanja. Svaka sekcija je u potpunosti autonomna i sa drugim sindikatima i grupama se konfederalno povezuje na principu odlu?ivanja ,,odozdo prema gore?. Ovim se spre?ava pasiviziraju?i centralizam i omogu?ava stvaranje jakog i organizovanog fronta za radikalnu radni?ku borbu!

ASI ?eli da postigne:

* Pobolj?anja polo?aja radni?ke klase: Sindikat se bori za pobolj?anja unutar postoje?eg socio-ekonomskog sistema, tj. za vi?i kvalitet ?ivota, bolje uslove rada, ve?u zaposlenost, kra?e radno vreme, ve?e plate, bolju za?titu na radnom mestu itd.

* Aktivnu radni?ku borbu na principima direktne akcije i direktne demokratije: Stalno u?estvovanje radnika i radnica u ?ivotu sindikata ?ila je kucavica organizacije. U zavisnosti od toga koliko se svako pojedina?no anga?uje zavisi i uspeh organizacije u celini. Ovakav princip negira podelu na aktivno vo?stvo i pasivno ?lanstvo koja je osnova na kojoj po?ivaju dana?nji ?uti, birokratski sindikati. ASI je organizacija samosvesnih i aktivnih radnika i radnica, ?to je osnova direktno-demokratskog funkcioniranja organizacije.

* Revoluciju: Stalno u?estvovanje ?lanova i ?lanica u ?ivotu sindikata i njihovo neposredno suo?avanje sa problemima na koje nailaze je velika ?kola hrabrosti i iskustva. Kroz na? revolucionarni sindikat u?imo se novim dru?tvenim odnosima - direktnoj demokratiji, solidarnosti i uzajamoj pomo?i. Testiramo svoje ideje u praksi i u?imo na svojim gre?kama. Kroz iskustvo svakodnevnih borbi izgradi?emo strukturu sposobnu da ostvari dru?tvo koje ?e biti bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti, solidarnosti i me?usobnoj pomo?i; li?eno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti ?oveka nad ?ovekom. Ovaj cilj ?ini samu su?tinu anarhosindikalizma i u tome le?i klju?na razlika izme?u ASI i ostalih, birokratskih i reformisti?kih, sindikata.

ASI je pokrenula ili radi na pokretanju slede?ih akcija:

* Borba protiv privatizacije! Privatizacija je samo finalni ?in plja?ke privrede i naj?irih slojeva stanovni?tva koja je po?ela jo? tokom Milo?evi?evog re?ima. Otpu?tenom radni?tvu nude se prazna obe?anja, la?nim socijalnim programima kupuje se socijalni mir. Radnici i radnice su svojim rukama izgradili te fabrike, od svojih plata su izdvajali da bi fabrike napredovale i te fabrike bi trebale da pripadanju njima. Privatizacija je samo legalizovana plja?ka radni?ke imovine koju su upropastili rukovodioci iz ranijeg re?ima. Zato mi pitamo: ?ije su na?e fabrike?

* Samoorganizovanje zaposlenih u sektoru usluga. Zaposleni u kafi?ima, pekarama, prodavnicima, restoranima isl, naj?e??e nisu prijavljeni, odnosno rade ,,na crno?. Samim tim oni su bez osnovnih radni?kih prava, ostavljeni na milost i nemilost gazde. Svako od nas koji smo zaposleni u sektoru usluga mo?e dobiti otkaz u svakom trenutku bez ikakvog obrazlo?enja, a o sindikalnom organizovanju ne mo?e se ni pomisliti. Ovakav polo?aj onemogu?ava nam da se borimo za pobolj?anje svog polo?aja. ASI radi na stvaranju grupa na radnim mestima i povezivanju borbenih radnika i radnica zaposlenih u sektoru usluga. Ako jedan radnik ili radnica ima problem na radnom mestu ostali ?lanovi sindikata ?e do?i da pomognu da se izbori za svoja prava. U sektoru usluga na?a najja?a oru?ja su interprofesionalna solidarnost i sindikalno jedinstvo.

* Stvaranje Sindikata nezaposlenih! U vreme velike nezaposlenosti nadnice su jedva dovoljne za puko pre?ivljavanje. Iako su politi?ari obe?avali stotine hiljada novih radnih mesta, svedoci smo masovnih otpu?tanja i stalnog pove?anja nezaposlenosti. Me?utim ukoliko se nezaposleni organizuju u jake i me?usobno povezane organizacije mogu zna?ajno pobolj?ati svoj polo?aj. Na primer, u skladu sa starim sloganom ?ako nam ne daju posla, tra?i?emo hleba ? ako nam ne daju hleba, uze?emo ga sami?, nezaposleni mogu organizovati ?mar? gladnih? na hipermarkete i druge vrste direktnih akcija koje ne samo ?to ?e im neposredno pobolj?avati materijalni polo?aj, ve? ?e se i skrenuti pa?nja javnosti na probleme nezaposlenih. Tako?e, nezaposleni se mogu povezati i osnivati zadruge u kojima ne?e postojati gazda, ve? ?e svi radnici odlu?ivati zajedno i raditi zajedno. Uz to, jedan zna?ajan deo nezaposlenih nisu stalno nezaposleni, kao ?to nisu ni stalno zaposleni ? oni rade povremeno, na crno, honorarne poslove ? rade nekoliko nedelja, a zatim su nedeljama bez posla i tako u krug. Oni su most koji spaja nezaposlene i zaposlene u sektoru usluga, pa se tako mogu stvarati mre?e solidarnosti u kojima bi zaposleni u sektoru usluga pomagali najugro?enije nezaposlene i njihove porodice. Solidarnost je na?a snaga!

* Rad na stvaranju borbenog sindikalnog pokreta! ?trajk je glavni izraz radni?ke direktne akcije. Sva prava za koja su se radnici i radnice izborili tokom istorije, poput prava na rad, sindikalno organizovanje, osmo?asovni radni dan itd. ostvarena su masovnim protestima, generalnim ?trajkovima i radikalnim sukobima sa gazdama i dr?avom. Politi?ari i kapitalisti to dobro znaju i zato se na sve mogu?e na?ine trude da ugu?e i razvodne ?trajkove, da uz pomo? sindikalne birokratije od sindikalnog pokreta naprave obi?nu farsu kako bi potpuno pasivizirali radnike i ubedili ih da ??ta god da se poku?a, stvari samo mogu da budu jo? gore, pa je zato bolje ne poku?avati?. Sindikalna birokratija ? ucenjeni i potkupljeni beski?menjaci ? najbolji su ?uvari interesa gazda. Kada se radni?ko nezadovoljstvo prelije u akciju ili ?trajk oni na svaki na?in poku?avaju da ?usmere? to nezadovoljstvo i pretvore ga u gazdino zadovoljstvo tako ?to ubla?avaju radni?ke zahteve, prekidaju aktivnosti i ?trajkove kad im je volja, trguju sa gazdama kao da su ?ivoti radnika i radnica roba na pijaci... Moramo se osvestiti i ovim lopovima preru?enim u ?radni?ke predstavnike? jasno i glasno re?i: ?Dosta!? Zbog toga je jedna od najbitnijih aktivnosti ASI-ja rad na stvaranju borbenog sindikalnog pokreta, radikalizovanje ?trajkova i borbenih radni?kih aktivnosti, te njihovim povezivanjem. Samo se uporno??u i istrajavanjem u na?oj borbi kroz direktnu akciju, odbacivanjem sindikalnog vo?stva, mo?emo istinski izboriti za svoje interese. Radikalizovanjem ?trajkova i istrajavanjem u njima mi sti?emo neophodno samopouzdanje, kao i iskustvo koje ?e nam dobro do?i u narednim borbama. Povezivanjem borbenih radnika, aktivnosti usmerenih protiv gazdi i ?trajkova koji imaju, samo naizgled, razli?ite zahteve mi gradimo radni?ku solidarnost i svest da se sami, ali zajedno, mo?emo izboriti za svoja prava. Radni?ka muka je uvek ista, zato i na?a borba mora biti ujedinjena i solidarna!

* Borba protiv ?kolarina! Uprava Univerziteta, na ?elu sa rektorom, tretira znanje kao jeftinu robu koja se skupo napla?uje, a ?iju cenu odre?uju ponuda i potra?nja na tr?i?tu. Sada je u planu ukidanje bud?etskog statusa i uvo?enje ?kolarina za sve studente. Nejednakosti koje su izazvane ogromnim ?kolarinama razvrstavaju decu u vi?e i ni?e klase od njihovog ro?enja, a ovaj jaz ?e se stalno pove?avati! Koliko mladi iz manjih gradova moraju da odvajaju za sme?taj, pored svih drugih tro?kova koji prate ?kolovanje? Mi smatramo da je znanje javno dobro, a ne roba, i da treba biti kori??eno za napredak ?itavog dru?tva, a ne za boga?enje pojedinaca i reprodukciju dru?tvenih i socijalnih nejednakosti. Univerzitetski profiteri ho?e da nametnu ?kolarine za sve. Mi se borimo protiv svih ?kolarina ? za besplatno i svima dostupno obrazovanje! Zala?eno se za samostalno studentsko organizovanje zasnovano na studentskim zborovima na kojima svaki student mo?e da u?estvuje, govori i glasa o svim bitnim pitanjima. Samim tim, borimo se protiv studetskog parlamenta ? predstavni?ke institucije koju fakultetske uprave koriste za pasiviziranje studenata i manipulaciju studentskim nezadovoljstvom, a u kojoj uglavnom sede mladi ?studentski politi?ari? koji se igraju parlamenta nadaju?i se da ?e jednog dana sedeti u ?onom pravom? parlamentu.

* Borba protiv fa?izma! U celoj Zapadnoj Evropi fa?isti i neonacisti postaju sve ozbiljnija pretnja. Kao i pre sedamdeset godina, fa?isti su poslednja linija odbrane sistema koji grca u sve ozbiljnijoj ekonomskoj krizi koja je poprimila globalne razmere. Glavna meta fa?ista, pored manjinskih grupa, je borbeni radni?ki pokret koji jedini ima potencijal da stvori ozbiljnu alternativu kapitalisti?kom sistemu. Upravo zbog toga radni?ki pokret mora o?tro reagovati i sase?i fa?izam u korenu. Mi smatramo da se borba protiv fa?izma danas mora voditi na razli?itim nivoima: protiv uli?nog nasilja neonacisti?kih i klerofa?isti?kih grupa, protiv politi?ara koji raspiruju rasisti?ku mr?nju kriju?i se iza liberalnih fraza i protiv ekonomskih i kulturnih struktura pomo?u kojih se takve pojave reprodukuju. Antifa?izam je univerzalna moralna du?nost i neodvojivi deo napora za ostvarivanje istinske slobode i dru?tvene jednakosti.

* Borba protiv vra?anja nacionalizovane imovine ?naslednicima?! Oni ?ija je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata stekli su je, ba? kao i dana?nje gazde, eksploatacijom radnika i seljaka, tu?im radom. Dakle, ta imovina nije ni bila njihova po?to je stvorena otu?enim radu hiljada ljudi. Osim toga kada bi se ?naslednicima? vratila nacionalizovana imovina, dug koji bi svi radnici i radnice Srbije morali da otpla?uju pove?ao bi se sa 20 milijardi dolara na preko 100 milijardi dolara, a preko 120,000 stanova i stambenih objekata bilo bi vra?eno malom broju ?naslednika?! To bi osudilo radni?ku decu da budu ve?ni podstanari, a celo stanovni?tvo bi godinama moralo da otpla?uje ovaj la?ni ?dug?. Zbog toga se ASI ?estoko suprotstavlja svim poku?ajima vra?anja imovine biv?im vlasnicima. Kroz svoju delatnost na? sindikat poku?ava da potencira ideju baziranja dru?tva na kolektivnom, dru?tvenom, a ne na privatnom vlasni?tvu.

* Kulturna i izdava?ka delatnost. ?Centar za liberterske studije? (CLS), izdava?ko-istra?iva?ka ustanova ASI, u proteklih nekoliko godina objavio je preko dvadeset bro?ura, knjiga, i drugih izdanja iz oblasti anarhizma, marksizma i revolucionarnog sindikalizma. Cilj nam je da upoznamo ?to ?iri krug ljudi da teorijom i praksom slobodarskog radni?kog pokreta. CLS se pored izdava?tva bavi istra?ivanjem socijalnih pokreta i projekata utemeljenih na slobodi, ljudskom dostojanstvu i jednakosti. Centar je laboratorija slobode, razvijanja znanja i kreativnosti, ljudskih potencijala li?nosti i zajednice. Uzajamna saradnja i pomo?, solidarnost, li?ni primer i odgovornost, tolerancija i dijalog kao put ka istini, vrednostima slobode i razuma, jesu merila ove ljudske i intelektualne zajednice.

Na? cilj je da nizom akcija na ulicama, u fabrikama, na mestima gde se ?trajkuje, u ?kolama i fakultetima kao i svuda gde ?e se tek javljati izlivi nezadovoljstva, ja?amo klasnu svest onih koji su ugro?eni, eksploatisani i koji poku?avaju da se izbore za svoja prava. Pozivamo sve koji ?ele da se suprotstave ovom surovom i bezdu?nom sistemu, koji izrabljuje i ugnjetava, da nam se pridru?e i da podr?e na?e akcije.

Svaki pojedinac je dobrodo?ao i veoma dragocen. Svaka inicijativa za osnivanje Sindikata je od neprocenjive vrednosti. Pokretanje novih akcija i inicijativa na lokalnom nivou je jedini na?in da se dru?tvo pokrene iz apatije u kojoj se trenutno nalazi. Moramo biti odlu?ni i borbeni ? pokazati da je mogu?e samostalno se izboriti za svoja prava i na taj na?in inspirisati druge ljude da se pobune. To je jedino mogu?e udru?ivanjem, solidarno??u i velikim brojem aktivnih pojedinaca i pojedinki. Borba za bolje sutra po?inje borbom za bolje danas! Priklju?i se!

Telefon: 064/274-8253
Po?tanska adresa: CLS, Po?tanski pregradak 6, 11077 Beograd
E-mail adresa: spoljni link

[info (at) inicijativa.org]

[Kontaktiraj ili formiraj ASI-jev sindikat na svom poslu, ili u svom mestu.]

[Glavna Wiki strana]
[Glavna strana]