Tikiwiki

Ogled o direktnoj demokratiji

Ogled o direktnoj demokratiji
pi?e Milan Stojanovi?

U prethodnih godinu dana akademsku javnost prestonice aktivno uznemirava Studentski protest. Jedna od stvari koje su klju?ne za njega je na?in dono?enja odluka. Zvani?no, sve odluke se donose po principima direktne demokratije. Iako je po pitanju odlu?ivanja ovaj protest prili?no revolucionaran treba razmotriti da li se direktna demokratija u potpunosti po?tuje u praksi.

Direktnu demokratiju defini?emo kao sistem odlu?ivanja gde svi na koje se odluke odnose imaju pravo na jednaku ulogu u njihovom dono?enju, gde se pod ulogom podrazumeva predlaganje, diskutovanje i glasanje o predlozima. A za izvr?avanje istih se delegiraju ljudi sa imperativnim mandatom, ?to zna?i da mogu samo da izvr?avaju poverene im zadatke, i za svaku eventualnu njihovu izmenu, moraju konsultovati telo koje im ih je poverilo.

Ako se pogleda Studentski protest, na prvi pogled, lako bi se moglo pomisliti: ?Pa dobro, tu se sve odluke donose na zborovima, gde je dozvoljeno (?ak i po?eljno) da svi studenti aktivno u?estvuju.? I tako, protest izgleda kao direktno demokratska struktura.

Me?utim, ako malo dublje zagrebemo nai?i ?emo na razne nepravilnosti. ?ta zapravo zna?i ?pravo na jednaku ulogu u dono?enju odluka?? Osim ?to donosioci (u ovom slu?aju studenti) imaju pravo glasa oni moraju da poseduju dovoljno informacija o situaciji u kojoj se nalaze i da razumeju kakve posledice mo?e da ima eventualno (ne)izglasavanje ne?ega. Puko pravo glasa, bez upoznavanja svih u?esnika sa celokupnom situacijom u kojoj se nalaze, otvara mogu?nosti raznih manipulacija. Jedna od najopasnijih je da studenti svesni svoje neobave?tenosti glasaju za predloge koje su dali neki ?autoriteti?. Naravno mnogi ?vi?eniji? ljudi protesta bi sada rekli da ove zamerke nisu na mestu, jer su sve informacije (mo?da bi neki, ipak, rekli ?sve validne informacije?) dostupne svima i da su delegati radili ono i samo ono za ?ta su delegirani. Zato treba ista?i neke skoro zaboravljene momente iz istorije protesta koji ka?u druga?ije.

Tokom blokade Arhitektonskog fakulteta, izdovojila se grupa tzv. ?lidera?. To se osim u njihovom nadmenom pona?anju, ogledalo i u tome ?to je uvek ista ekipa vodila zborove, i?la na pregovore... Naravno, ?aktivniji? ljudi iz Studentskog protesta su to odmah uo?ili. Oni su, uprkos tome, nastavili da samo njih kljukaju informacijama i iskustvima iz svoje vi?emese?ne buntovni?ke karijere. I svi znamo kako se to zavr?ilo, ali to ve? nije predmet razmatranja ovog teksta.

Uvid u stanje blagajne je, de facto , omogu?eno jako malom broju ljudi (mada je bilo nekih, birokratskih, izgovora da ljudi jednostavno ne?e da proveravaju ra?une), ?to direktno onemogu?ava pojedince da predla?u i diskutuju o finansijskim poduhvatima.

Druga blokada Filozofskog fakulteta (14?16. mart 2007). Na zboru je progla?ena blokada, a nekolicina ljudi je delegirana da koordinira sprovo?enje blokade. Oni su odre?ene odluke menjali i donosili po svojoj proceni i bez konsultovanja zbora. Ovde pre svega mislim na to ?to je pregovaranje prepu?teno korumpiranim likovima iz Studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta i tako direktno poga?ena direktna demokratija, a ne treba zaboraviti ni izmene odluka, npr. da se ne?e prekidati predavanja, da se vrata ne?e blokirati lancima i sl.

Na zborovima tokom aprila je preovladavalo mi?ljenje, a ?to je bio slu?aj i u diskusijama preko Internet liste, da se mora krenuti u radikalnije vidove borbe, te je odlu?eno da se 25. aprila onemogu?i odr?avanje sednice Senata Univerziteta u Beogradu. Ali kada je taj dan do?ao nekoliko ?aktivnijih? ljudi je, zanemariv?i odluku zbora, prihvatilo poziv da prisustvuju sednici, a pod izgovorom da nema dovoljno studenata za spre?avanje sednice. Me?utim kada delegatima protesta nije data re? na Senatu, odlu?ili su da ipak postoji kriti?na masa koju su pozvali, i koja je upala u salu i prekinula sednicu.

Treba pomenuti i jednu krajnje interesantnu situaciju. Nekoliko ljudi je na zboru zadu?eno da napi?e saop?tenje za medije, oni su to uradili i prosledili saop?tenje administratoru imejla protesta kako bi ga on poslao medijima. Ali u poruci koju su mu poslali uz saop?tenje pisalo je i: ?Naravno, ako smatra? da treba ne?to dodati ili oduzeti ? slobodno udri?. ?ta se kasnije desilo nije te?ko pretpostaviti, on je po svojoj volji, bez ikakvih konsultacija sa drugima, izmenio saop?tenje i poslao ga. Ovde, opet, na prvi pogled nije jasno na koji na?in je ugoro?ena direktna demokratija. Zapravo postoje dve opcije: ili je osoba koja prosledila saop?tenje administratoru na svoju ruku dodala i ?slobodno udri?, onda imamo jo? jedan slu?aj prekora?enja mandata, ili je na zboru nekome data sloboda odlu?ivanja koja se ni na koji na?in ne mo?e maskirati u imperativni mandat.

Osim ovih doga?aja bilo je jo? nekih sitnih zloupotreba, kao npr. kada je osoba koja je govorila na konferenciji za medije iznosila svoje li?ne stavove, a ne zvani?ne stavove protesta.

Navedeni postupci delegata protesta, koji su ?u hodu? menjali odluke zbora, nesumnjivo su izvan ovla??enja koja im sleduju po definiciji imperativnog mandata (a koji je zvani?no osnova ?izvr?ne vlasti? protesta), i nedovoljno dobro plasirali informacije kojima su raspolagali, ukazuju da princip odlu?ivanja dolazi u kontradikciju sa direktnom demokratijom.

Dakle pokazano je da je bilo slu?ajeva naru?avanja direktne demokratije: prvi ? centralizacija informacija i drugi, mnogo bitniji ? nepo?tovanje odluka donetih na zboru od strane onih koji te odluke spovode.

Kada u?esnici protesta ne bi najo?trije reagovali na ovakve ispade to bi polako stvorilo atmosferu u kojoj bi delegati uvek mogli da rade na svoju ruku i da nepo?tuju odluke zbora, ?to bi potpuno obesmislilo primenu direktne demokratije.

Pro?i ?e dosta vremena dok u?esnici protesta ne postanu spremni i sposobni da se suprotstave spoljni link

[[1] onima iz prvih redova koji su svoj autoritet stekli aktivno??u, borbeno??u i po?rtvovanjem u okviru protesta spoljni link

[[2] . Zbog toga bi mi, koji iskreno verujemo da je direktna demokratija najkvalitetniji na?in odlu?ivanja, trebalo da podsti?emo u?esnike protesta da se suprotstave svim autoritetima ? bez obzira da li je to rektor ili neko od na?ih drugova iz Protestnog odbora.

Napomena: Autor nije ulazio u tuma?enje razloga postupaka delegata, posledica istih, kao ni toga da li su u odgovaraju?im trenucima postojale alternative, ve? samo da li su postupci bili u skladu sa duhom direktne demokratije.

[nazad na stranicu Direktne akcije]

[Glavna Wiki strana]
[Glavna strana]