Tikiwiki

Pad blokade Arhitektonskog fakulteta

Pad blokade Arhitektonskog fakulteta
pi?e Tadej Kurepa

Studenti Arhitektonskog fakulteta su blokirali svoj fakultet od 8. do 15. marta 2007. Po meni, to je bila najmasovnija i najorganizovanija blokada u okviru Studentskog protesta 2007. Studenti su se organizovali po smenama, znalo se ko ?e preno?iti na fakultetu, a ko ?e do?i ujutru. Zborovi su bili prili?no masovni. Na jednom od njih je bilo prisutno preko ?esto studenata i studentkinja. Na tom zboru, odr?anom 13. marta, oni su jednoglasno odbili ponudu tada?njeg ministra prosvete, Slobodana Vuksanovi?a. To je bio vrhunac protesta na Arhitektonskom fakultetu, a svega dva dana kasnije usledio je sunovrat.

?ta se desilo? Protestni odbor, koji se sastojao od po tri delegata prve, druge i tre?e godine, je 15. marta na svoju ruku, bez odobrenja studentskog zbora, prihvatio ponudu ministra i blokada je zavr?ena. Ta ponuda je podrazmevala da studentima druge godine ne bude ispunjen ni jedan zahtev, a da studentima prve i tre?e godine budu ispunjeni svi zahtevi. Naravno, kako to ve? biva, do danas ni jedan zahtev ili obe?anje nisu ispunjeni, a ni jednom studentu nije vra?en novac.

?lanovi Protestnog odbora su od po?etka smatrali da njihove kolege, koje su ih delegirale, nisu sposobne da samostalno razmi?ljaju, te da je neophodno da oni koji ?znaju i razumeju? donose odluke koje su u interesu ostalih. To im u po?etku nije po?lo za rukom iz dva razloga. Sve odluke su dono?ene na studentskim zborovima. Za vreme blokade je u?estvovalo i nekoliko studenata sa drugih fakulteta koji su ve? par meseci bili aktivni u protestu; ja sam bio jedan od tih. Mi smo insistirali da se po?tuje direktna demokratija, da se odluke donose na zborovima. Na? cilj je bio da pomognemo u organizovanju, da prenesemo iskustvo sa blokade Filozofskog fakulteta iz novembra 2006. i da snabdemo pregovara?ki tim argumentima za pregovore. Jednom re?ju, na? cilj je bio da ta blokada bude uspe?na.

Mi, sa drugih fakulteta, smo uglavnom komunicirali ba? sa tim liderima iz Protestnog odbora, a ne sa studentskim zborom. To je bila na?a klju?na gre?ka. Preneli smo znanje i iskustvo ljudima iz Protestnog odbora koji te informacije nisu preneli ostalim studentima, ve? su ih iskoristili da bi ostvarili kontrolu nad protestom. Trebalo je da informacije prenesemo svim studentima, obra?anjem na zborovima ili u vidu biltena i informatora koji bi se delili na zborovima. Protestni odbor studenata Arhitektonskog fakulteta je u nekoliko navrata ?eleo da donese odluku bez konsultovanja sa zborom, ali to nisu uspeli jer smo mi prisustvovali sastancima Protestog odbora i govorili im da nemaju pravo da to rade, i da se direktna demokratija mora po?tovati. Oni su svoju samovolju poku?ali da opravdaju, tvrde?i da su ostali studenti Arhitektonskog fakulteta ?idioti bez grama mozga?, da su ?neinformisani? i samim tim nesposobni da donesu ispravnu odluku, kao i da ?e zbor ?i ovako i onako? prihvatiti sve ?to oni predlo?e. U nekoliko navrata je na zboru predlo?eno da se zabrani pristup studentima sa drugih fakulteta, tj. nama, ali je zbor odbio te predloge. Kada je 14. marta blokiran Filozofski fakultet ve?ina nas, koji nismo bili sa AF, se premestila tamo, jer je situacija na Filozofskom bila kriti?na. Protestni odbor studenata AF je iskoristio na?e odsustvo i ve? narednog dana, u devetnaest ?asova, prekinuo blokadu fakulteta.

U amfiteatru se okupilo oko trista studenata i studentkinja, jer je bio zakazan zbor. U me?uvremenu niko od studenata nije uspeo da stupi u kontakt sa ?lanovima Protestnog odbora koji su oko podne oti?li na pregovore. Mediji su ve? javljali da je blokada zavr?ena i da su studenti prihvatili ono ?to im je ponu?eno. Studenti nisu znali ?ta se de?ava. Ja sam stigao oko pola sedam i naleteo na jednog od ?lanova Protestnog odbora koji nije bio na pregovorima. On me je odmah natmureno pitao da li imam neke veze sa Anarho-sindikalisti?kom inicijativom. Kada sam odgovorio da imam, da sam, ?tavi?e, ?lan ASI, on je rekao: ?Znao sam!? Po?eo je da histeri?e kako zbog mene policija mo?e da upadne i da ih sve pohapsi, da ?e ih izbaciti sa fakulteta, da me optu?uje da sam ih izmanipulisao i sve u tom stilu. Naravno, trudio sam se da mu objasnim da policija nema prava da upada na fakultet, da ih niko ne?e izbaciti sa njega i da je to ?to sam ?lan ASI moja stvar. Pregovara?i su stigli oko 18:50. Natmureno su me gledali i ?apnuli mi da posle zbora ?moramo ozbiljno da pri?amo jer sam im pre?utao neke bitne stvari?. Kada je zbor po?eo oni su rekli da su studenti AF pobedili! To je bila prva re?enica kojom su se delegati obratili studentima u amfiteatru! Amfiteatrom se zaorio aplauz. Potom su pro?itali taj ?pobedni?ki dokument?, ali nakon toga vi?e niko nije tap?ao. Onda su rekli: ?'Ajde tap?ite malo!? Usledio je mlak i malobrojan aplauz. Jedan de?ko je ustao i pitao: ?Ko vam je dozvolio da to potpi?ete?? Oni su ga u?utkali, po?to su imali mikrofon kod sebe, i potom su rekli: ?Zbor je zavr?en, idemo da ?istimo fakultet.? Ljudi su po?eli da izlaze iz amfiteatra. Blokada je zavr?ena.

Bio sam prisutan, ali nisam mogao da se oglasim jer bi u tom slu?aju oni javno obelodanili da sam ?lan ASI. Kako sam dospeo u takvu situaciju? Tokom blokade nisam javno govorio da sam ?lan ASI, ali to nisam ni krio, zapravo potvrdio sam to svima koji su me pitali. Iako to nisam krio, mislio sam da bi mo?da bilo bolje da ne bude op?te poznato da sam iz ASI. To je bila moja osnovna gre?ka. To je omogu?ilo da budem sputan i u?utkan na takav na?in. Smatram da mi, ?lanovi i ?lanice ASI, nemamo ?ega da se stidimo, i nemamo razloga da krijemo svoju pripadnost. Kad god pomislimo da to treba skrivati, ponovo se stvara mogu?nost da nas neko uceni time. Zato moramo prvo ra??istiti sami sa sobom, u svojim glavama, da pripadnost Anarho-sindikalisti?koj inicijativi nije ne?to ?to bi trebalo da pori?emo ili da krijemo. Samo tako ?emo osigurati da se ovakva situacija ne ponovi.

Neslavan kraj blokade Arhitektonskog fakulteta nas je nau?io da, kada smo u kontaktu sa protestom ili ?trajkom, ne smemo da se zadr?imo na kontaktu sa onima koji su najistaknutiji, ve? treba razgovarati sa ?to ve?im brojem ljudi. Treba ih ohrabrivati da iznose svoje mi?ljenje na zborovima i da se javno suprotstave ukoliko se sa ne?im ne sla?u. Ako ?lanovi Protestnog odbora poku?aju da se nametnu, treba ih javno raskrinkati i zahtevati da odmah budu smenjeni. Posebno je bitno javno insistirati na po?tovanju direktno demokratskih procedura, jer je to najbolji na?in da se spre?i uzurpacija protesta.

Ako smo ne?to nau?ili iz ovih doga?aja, to je da treba izbegavati kompromise.

[nazad na stranicu Direktne akcije]

[Glavna Wiki strana]
[Glavna strana]