Tikiwiki

WhatisASI

?ta je i kako funkcioni?e ASI?

Programska deklaracija

Sindikalna konfederacija Anarhosindikalisti?ka inicijativa (ASI) je propagandno-borbena anarhisti?ka revolucionarna sindikalna organizacija.

ASI se bori za dru?tvo koje ?e biti bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti, solidarnosti i me?usobnoj pomo?i, li?eno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti ?oveka nad ?ovekom. Smatramo da je za ostvarivanje na?ih ideja neophodno raskrstiti sa svim oblicima autoritarnog na?ina organizovanja. Zbog toga se organizujemo, na na?im radnim mestima, u obrazovnim ustanovama, i uop?te svim mestima na kojima smo poni?eni i eksploatisani, na principima nehijerarhijske direktne demokratije.

Svet je podeljen na dve klase: klasu eksploatatora i klasu eksploatisanih, stoga su za nas neprijatelji slobode sve strukture, organizacije ili pojedinci koji poku?avaju da odr?e ili pogor?aju takvo stanje. Bore?i se za besklasno dru?tvo borimo se protiv dr?ave - strukture ?ija je jedina svrha obezbe?ivanje i za?tita interesa vladaju?e klase, i kapitalisti?kih odnosa u dru?tvu - odnosa u kojima kapitalista ?ivi od vi?ka vrednosti, tj. nepla?enog rada radnika i radnica. Svakako, na?u borbu ?ini i borba protiv svih negativnih proizvoda takvog dru?tva: svake vrste nacionalizma i diskriminacije.

Jasno nam je da je ispunjenje na?ih kona?nih zahteva - oslobo?enje radni?ke klase i svih individua koje je ?ine, i ukidanje dr?ave i kapitalisti?kog sistema - potpuno suprotno interesima politikanata i gazda, stoga smo, pored svakodnevnih borbi na radnom mestu za pobolj?anje uslova rada, svesni nu?nosti radikalnog raskida sa ovakvim dru?tvom i njegove revolucionarne promene.

?ta je anarhosindikalizam?

Anarhosindikalizam je revolucionarni pokret zasnovan na idejama i dugoj tradiciji klasi?nog anarhizma, revolucionarnom sindikalizmu i nau?noj kritici kapitalizma.

Anarhosindikalisti smatraju da je svet podeljen na eksploatisane, ?iji su naizrazitiji predstavnici pripadnici radni?ke klase, i eksploatatore, me?u kojima se isti?e kapitalisti?ka klasa. Radni?ku klasu ?ine svi koji su primorani da prodaju kapitalistima svoju radnu snagu kako bi obezbedili dru?tveno i fizi?ki funkcionalnu egzistenciju, a kapitalisti?ku klasu svi oni koji tu radnu snagu eksploati?u. Interesi radni?ke klase su potpuno suprotni interesima klase kapitalista koja ih izrabljuje, otu?uje njihov rad i ?ivi na njihovoj grba?i. Dok god postoji kapitalisti?ka dru?tveno-ekonomsko ure?enje postoja?e i ove dve su?tinski suprotstavljene i sukobljene klase. Anarhosindikalisti kao neprijatelje slobode, pored kapitalista, vide i sve strukture, organizacije i insititucije koje su u slu?bi kapitalizma: dr?avu, policiju, vojsku, ?andarmeriju, zatim medijski aparat koji je u slu?bi masovne manipulacije i kreiranja la?ne stvarnosti, pravosudni sistem, sve politi?ke partije i parlamentarni sistem, represivni obrazovni sistem, kler, birokratske ?ute sindikate, prokapitalisti?ke nevladine organizacije itd.

Osnovne te?nje koje odlikuju anarho sindikalizam su:

* Organizovanje radni?ke klase u borbenu formaciju koja ?e biti kadra da odbrani svoje trenutne i dugoro?ne interese tj. da podsti?e dru?tvena previranja, smanjuje profitnu stopu gazda, primoravaju?i gazde i dr?avu da pobolj?aju uslove ?ivota i rada.

* Stvaranje struktura u kojima ne postoje ni vo?e ni neprikosnovene pozicije mo?i.

* Te?nja za radikalnom transformacijom dru?tva, promenom, koju ?emo posti?i socijalnom revolucijom. Anarhosindikalizam ne postoji bez cilja korenite transformacije dru?tva, iz kapitalizma, u kome trenutno ?ivimo, u dru?tvo slobode i ravnopravnosti ? u samoupravnu komunisti?ku radni?ku demokratiju.

Op?ta na?ela anarhosindikalizma

Osnovne odlike anarhosindikata su samoupravljanje, federalizam i uzajamna pomo?.

Samoupravljanje zna?i upravljanje sobom, svojim radnim mestom i svim ostalim aspektima ?ivota. Ono podrazumeva direktno i ravnopravno u?estvovanje svih ?lanova u aktivnostima sindikata, bez bilo kakvih posrednika ili zastupnika. Anarhosindikati se bore za to da pojedinci, kolektivi, radna mesta, sela, gradovi i druge zajednice same odlu?uju o svojoj sudbini, po svojoj slobodnoj volji, bez uplitanja bilo kakvog autoriteta.

Smatramo da je uzajamna pomo? mnogo bolji na?in napredovanja pojedinca i celokupnog dru?tva u odnosu na me?usobno takmi?enje koje postoji u kapitalizmu. Uzajamna pomo? prozilazi iz posmatranja sveta kao celine, uprkos razli?itim jezicima i kulturama.

Stoga je anarhosindikalizam antiautoritaran, antikapitalisti?ki, antimilitariti?ki, anticentralisti?ki, antiklerikalisti?ki, antinacionalisti?ki ili ako vam se vi?e svi?a, slobodarski, komunisti?ki, direktno demokratski, sekularan, internacionalisti?ki...

?ta je ASI?

Osnovni principi rada

Tri osnovna principa na kojima se zasniva delovanje ASI su:

* Direktna demokratija : Sve odluke unutar ASI donose se na sastancima i zborovima ?lanstva, direktno demokratski. Takav na?in odlu?ivanja podrazumeva da svi na koje se odluke odnose imaju jednako pravo na predlaganje, diskutovanje i glasanje o predlozima. ?lan sindikata koji je delegiran da vr?i neku funkciju ili da izvr?i neki zadatak mora da se rukovodi postoje?im odlukama sindikata. Delegat u svakom trenutku mo?e biti smenjen od strane kolektiva koji ga je delegirao.

* Direktna akcija : Osnovni metod borbe koji ASI primenjuje je direktna akcija. Ovaj princip podrazumeva neposredno hvatanje u ko?tac sa problemom, tj. odbacivanje posrednika, bilo da je u pitanju sindikalni birokrata na radnom mestu, ili dr?avni i lokalni parlament. Primenom direktne akcije problem se re?ava brzo i efikasno. Ova metoda borbe radni?tvu daje snagu i njome se najuspe?nije mo?e vr?iti pritisak na gazde i dr?avu: ?trajkovima, blokadama puteva, sabota?ama, okupacijama radnih mesta, okupacijama zgrada dr?avnih ustanova itd. Direktna akcija zahteva vi?e energije i hrabrosti, ali je mnogo br?a, jeftinija i efikasnija nego posredni?ka akcija.

* Sloboda pojedinca i kolektiva : Ukoliko se neki ?lan ili kolektiv ne sla?e sa odlukom sindikalne strukture u kojoj se nalazi, nije obavezan da radi na njenom sprovo?enju, ali ne sme da radi protiv odluke.

?lanstvo

?lan ASI mo?e postati svako ko pripada radni?koj klasi i ko se sla?e sa na?im osnovnim na?elima organizovanja i principima rada. ?lanovi ASI ne mogu biti ?lanovi ni jedne politi?ke partije, pla?ene sindikalne birokrate, osobe koje se nalaze na pozicijama sa kojih mogu da zapo?ljavaju ili otpu?taju radnike i radnice, kao i oni koji su zaposleni u dr?avnom represivnom aparatu (zaposleni u policiji, vojsci, sudovima, zatvorima i sl).

Za u?lanjenje u ASI nije potrebna nikakva ideolo?ka kvalifikacija. ASI samo zahteva po?tovanje unutar-sindikalnih pravila koja su formulisana u na?em Statutu i sa ove ta?ke gledi?ta ljudi razli?itih ideolo?kih pozicija, mi?ljenja i stremljenja mogu ?iveti i raditi zajedno. Uvek ?e postojati razli?ita mi?ljenja, prioriteti i ta?ke gledi?ta na odre?ene probleme.

Ono ?to odlikuje sve ?lanove i ?lanice ASI je metod rada - neposredno u?estvovanje u kreiranju i sprovo?enju borbe za pobolj?anje polo?aja radni?ke klase, kao i zajedni?ki cilj - ukidanje kapitalisti?kog sistema i dr?ave, transformacija dru?tva na principima slobode, uzajamne pomo?i i samoupravljanja.

Struktura

ASI je konfederacija okru?nih sindikalnih konfederacija. Okru?ne konfederacije se sastoje od konfederalno povezanih lokalnih i sreskih grupa ASI u jednom okrugu. Lokalne grupe ASI formiraju konfederalno povezani profesionalni sindikati u jednom mestu, koji se sastoje od konfederalno povezanih preduzetnih sindikata iste profesije. Organizacije sindikata penzionera, invalida rada, i druge dru?tvene organizacije, sindikati me?ovitih zanimanja, zadruge, unije samozaposlenih lica, tako?e mogu postati kolektivni ?lanovi ASI. Ukoliko u nekom mestu nije mogu?e formirati lokalnu grupu i sindikate, ?lanovi iz vi?e manjih mesta formiraju Sresku grupu.

Preduzetni sindikat je osnovna ?elija ASI, odnosno osnovni kolektiv koji tvori tkivo na?e organizacije. On okuplja sve zaposlene na jednom radnom mestu, bez obzira na njihovu struku; ?to spre?ava podele unutar radni?ke klase, koje gazde ve?to koriste za svoje interese. Preduzetni sindikat je potpuno autonoman u svom delovanju i jedini relevantan za dono?enje odluka koje se ti?u njegove aktivnosti.

Sloboda ?lanova i kolektiva direktno proizilazi iz principa rada. Svaka sekcija je u potpunosti autonomna a sa drugim sindikatima i grupama se konfederalno povezuje po principu ?odozdo prema gore?. Ovim se spre?ava pasiviziraju?i centralizam i omogu?ava stvaranje jakog i organizovanog fronta za radikalnu radni?ku borbu.

Funkcionisanje

Preduzetni sindikat, kao osnovna ?elija ASI, donosi odluke na sastanku ?lanstva sindikata. Sastanci ?lanstva, plenarni sastanci i kongresi delegata odre?enih sindikalnih celina (preduzetnih ili profesionalnih sindikata, sreskih, lokalnih ili okru?nih grupa ili konfederacija) su jedina tela ovla??ena da odlu?uju u ASI. Oni ne mogu biti zamenjeni komisijama, delegacijama bez imperativnog mandata i tome sli?no. Ne postoje predsednici, rukovodioci, birokrate, upravni odbori ili neka druga tela niti pojedinci koji imaju prava dono?enja odluka izme?u sastanaka sindikata. Sva tela i organi ASI su namenjeni koordinaciji, bez mogu?nosti stvaranja politike. Tela ASI ne mogu, kao tela, iznositi predloge ?lanstvu.

U slu?aju da su deligirana tela i pojedinci primorani, usled kriti?nosti situacije, da donesu neku odluku, ta odluka ?e biti naknadno raspravljena na prvom slede?em sastanku, gde ?e se proceniti da li su postupili na pravi na?in i doneti odluke o budu?em postupanju u takvoj situaciji i delatnosti vezanoj za tu i tako donetu odluku.

Po?tuju?i na?ela individualne i kolektivne slobode, svaki ?lan odnosno ?lanica ili kolektiv (Preduzetni/Profesionalni sindikat, Sreska grupa, Lokalna grupa i Okru?na konfederacija) mo?e odlu?iti da, u slu?aju neslaganja sa odlukom ?ire geografske strukture ili nakon referenduma odr?anog unutar strukture o spornom pitanju, ne u?estvuje u sprovo?enju odre?ene odluke. Obaveza postoji, sa druge strane, da se ne deluje u suprotnosti sa odlukom ?ire strukture.

Da bi odluka odre?ene strukture bila validna mora biti doneta dvotre?inskom ve?inom glasova na sastanku. Za kvorum je potrebno prisustvo barem jedne tre?ine ?lanova ili delegata.

Sve osobe ili kolektivi delegirani za obavljanje odre?enih du?nosti su smenjivi u svakom trenutku. Sastanci mogu u svakom trenutku da opozovu delegirane osobe, ukoliko smatraju da je to potrebno.

Svi ?lanovi i ?lanice koji su delegirani da obavljaju odre?ene sindikalne poslove ne dobijaju nikakvu nov?anu nadoknadu, oni svoj rad doniraju sindikatu. Tako je osigurano da je njihov jedini interes izvr?enje zadataka koji su im povereni.

Sindikati u ASI se bave svim aspektima za?tite ?lanstva sindikata, ?to ostvaruju uz pomo? ljudskih, tehni?kih, ekonomskih i pravnih sredstava. Oni prikupljaju sve informacije u vezi funkcionisanja svog preduze?a (o zalihama, dobavlja?ima, profitu, kooperantima, ugovorima, radnoj politici itd), analiziraju ih te planiraju i sprovode akcije protiv gazda. Ovo je bitno iz dva razloga: prvo - da gazda ili uprava ne bi mogli da nas la?u, manipuli?u informacijama ili nas na neki na?in iznenade i drugo - ovi podaci potrebni su ukoliko do?e do situacije u kojoj ?e biti mogu?e da sindikat preuzme preduze?e. Sindikati obezbe?uju pravnu za?titu radnika i uhap?enih ?lanova, a isto tako mogu organizovati kurseve, unutar-sindikalno obrazovanje i konferencije. Sindikat je ?kola ?ivota. Kroz njega moramo ja?ati solidarnost, sagledati represiju nad drugima kao represiju nad nama, razvijati ozbiljne diskusije, debate, moramo postati obu?eni da radimo vi?e poslova, da nau?imo da preuzmemo inicijativu. Snaga ili slabost sindikata pre svega zavisi od broja i aktivnosti ?lanstva.

Kako se ASI razlikuje od ?utih, birokratskih sindikata?

?uti sindikati ne smatraju da su radnici i vlasnici kapitala su?tinski suprotstavljeni, pa kao svrhu svog postojanja, isklju?ivo, vide positizanje ?socijalnog dijaloga? kojim bi se obezbedio klasni mir. To rade iako izme?u radnika i gazda ne mo?e biti mira, budu?i da imaju suprotne materijalne interese koji ih stalno podse?aju na stvarnost klasnog sukoba. ?uti sindikati su neprijatelji sopstvenih ?lanova jer ?uruju sa gazdama, vrlo ?esto rade?i njihov prljav posao i prihvataju?i dr?avni autoritet i institucionalnu borbu kao glavni vid svog delovanja. Oni su mehanizam za amortizovanje radni?kog gneva, gu?enje svake samostalne inicijative i za dovo?enje mladih buntovnih radnika ?na svoje mesto?. U ?utim sindikatima ?lanstvo po pravilu nema nikakvu mogu?nost odlu?ivanja o delovanju sindikata, a sve odluke donosi predsednik i birokrate oko njega. Iako se kod ?utih sindikata sastanak ponekad zaista smatra telom sa najve?om mo?i odlu?ivanja, to u praksi nema nikakav zna?aj. To je zato ?to sindikalne birokrate ?esto izbegavaju da sazivaju redovne sastanke. Svakome ko je ikada bio ?lan ?utog sindikata je jasno koliko je po radnike poguban i besmislen takav vid organizovanja.

Anarhosindikalizam je suprotstavljen dr?avi i kapitalizmu, koje smatra izvorima dru?tvene nepravde i nejednakosti. Politi?ari i kapitalisti, koji ?ine mali deo dru?tva, upravljaju dru?tvom, eksploati?u radni?tvo, prisvajaju proizvode dru?tvenog rada odr?avaju?i takvo stanje uz pomo? policije, ?andarmerije, vojske, odnosno gole sile na koju navodno imaju ?legitimno pravo?. U cilju ostvarivanja pune slobode, anarhosindikalizam odbija princip autoriteta, dono?enje odluka od strane elita i vrhunsko iskazivanje mo?i - dr?avu. Ovo uverenje oli?eno je u direktnoj demokratiji, jednom od osnovnih principa anarhosindikalizma, a u praksu se sprovodi kroz redovne sastanke i zborove sindikata. Sve odluke donosi ?lanstvo. Ne postoji vo?stvo ni represija, ve? potpuna sloboda i ravnopravnost u razmeni ideja, mi?ljenja i inicijativa.

Anarhosindikat ne dozvoljava da bude pretvoren u oru?e politi?kih partija niti u sredstvo za promociju ili uspon na dru?tvenoj lestvici odre?enih pojedinaca, kao ni platformu za vo?e, li?ne kultove ili rigidnu ideolo?ku strukturu.

Delovanje ASI

Sindikat

Svi ?lanovi i ?lanice ASI na jednom radnom mestu, organizovani su u preduzetni sindikat ASI. Osnova rada sindikata su sastanci sindikata, na kojima se diskutuje i odlu?uje o konkretnim akcijama vezanim za postoje?e probleme na radnom mestu. U sukobu sa gazdom zadatak sindikata je da izbori slobodu delovanja, propagande, priklju?ivanja i odbrane novog ?lanstva, pravo na odr?avanje sastanaka sindikata na radnom mestu i pravo na potpisivanje kolektivnog ugovora u ime sindikata.

Prvu stvar koju ?lanstvo anarhosindikata treba da uradi jeste da proceni snagu kojom raspola?e i da u skladu sa tim planira svoje naredne poteze i sprovodi ih u delo. Ostvaruju?i mogu?e, pribli?i?emo se ostvarivanju ?nemogu?eg?. Ovo je bitno zbog toga ?to neaktivnost uvek vodi ka demoralizaciji i neuspehu.

Sindikat raste onda kada svi ?lanovi poku?avaju da u rad sindikata uklju?e ?to ve?i broj novih ljudi. Nesumnjivo je da anarhosindikati rastu tamo gde postoje izra?ene kontradikcije, problemi i konflikti. Stoga je du?nost ?lanova sindikata da prepoznaju kontradikcije, da ukazuju na probleme i podsti?u svoje kolege na borbu za pobo?anje uslova ?ivota i rada.

Kada se formira preduzetni sindikat ASI, ?lanovi treba da:

* Shvate svoje i probleme svojih kolega i koleginica i orijenti?u se u odnosu na njih, da ostvare jednostavne zahteve i time stvore simpatije prema sindikatu. Ova pitanja treba re?iti direktnim pristupom, razgovorom sa ?efom, gazdom ili nekom drugom nadre?enom figurom. Ukoliko to ne dovede do uspeha, sindikat treba da se ume?a sa svojim standardnim arsenalom (peticija - protest - leci - solidarnost - pregovori - pritisak - pretnje - ?trajk itd). U slu?aju da ni ovi napori iz nekog razloga ne urode plodom (ako je na primer balans snaga takav da odre?eni cilj nije mogu?e ostvariti direktnom akcijom u tom trenutku i sl), treba se okrenuti i pravnim pritiscima.

* Obezbede legalnost, tj. registraciju svog preduzetnog sindikata.

* Identifikuju neprijatelja, koji je, sa jedne strane poslodavac, a sa druge, u ve?ini slu?ajeva, grupa karijerista, ?lanova vladaju?e politi?ke partije ili birokratska sindikalna organizacija, ?iji su lideri gotovo uvek spremni da se prodaju. Bitno je stalno ukazivati na kontradikcije, a ne pu?tati da one pro?u neopa?eno jer pravi neprijatelj je uvek gazda, a birokratski sindikati ?esto mogu imati ?lanove sa dobrim namerama. No, bitno je kakva je njihova praksa, a ne kakve su im namere.

* Budu obave?teni i anga?ovani po pitanju za?tite na radu. Sindikat uvek treba da propagira pove?anje bezbednosti i za?tite na radnom mestu.

* Rade na sistemati?nom prikupljanju podataka o svom radnom mestu (visina radni?kih plata, ekonomski planovi gazda, organizaciona struktura preduze?a, plate rukovodstva, navike i karakteristike gazda i sl). Ovo pre svega slu?i za spre?avanje antisindikalnih aktivnosti gazde i uprave, ali i za slu?aj situacije u kojoj ?e biti mogu?e preuzimanje preduze?a od strane sindikata.

* Otpo?nu sa izdavanjem svog biltena i drugih propagandnih materijala (plakata, letaka, nalepnica) koji ?e se baviti pitanjima bitnim za konkretno radno mesto i obja?njavati stav ASI po tim pitanjima. Pri tom treba naglasiti da se sve odluke unutar sindikata donose isklju?ivo na sastancima, direktno demokratski.

Pravni aspekti borbe

Ponekad smo primorani na kori??enje predstavni?ke akcije, oslanjaju?i se na pravosu?e i radno-pravnu za?titu. U tim slu?ajevima postoji objektivna opasnost da na? suverinitet padne u ruke pravosudnog sistema, produ?avaju?i procese koji bi se naj?e??e brzo razre?ili direktnom akcijom. Ti procesi naj?e??e zahtevaju ogromne svote novca potrebne za odr?avanje preskupog, parazitskog, ubita?nog i beskorisnog pravosudnog sistema. Zbog svega toga te?imo ka tome da sami re?avamo svoje probleme bez obra?anja advokatima.

U ovom svetu nepravi?nih i neprijateljskih zakona, moramo braniti svoja prava i ?to ih bolje poznajemo, to ?emo ih bolje braniti. Zbog toga ASI ima svoju pravnu slu?bu i dovoljan broj ?lanova i ?lanica koji su upoznati sa pravnom regulativom.

Bitno je naglasiti da je svrha zakona o radu da obezbedi nesmetanu reprodukciju kapitalisti?kog sistema - sistema u kome gazde ?ive od oplja?kanog rada radnica i radnika. To nikada ne treba zaboraviti. Cilj svakog zakona o radu je, u vi?e ili manje maskiranoj formi, o?uvanje privilegija vladaju?e klase, nesmetane plja?ke radni?tva i spre?avanje direktne konfrontacije sukobljenih klasa.

Dr?ava uvek stvara pravila igre koja su u korist gazda i stoga je pravosudni sistem skup, nerazumljiv, spor i suprotstavljen ljudskom dostojanstvu. Da bi se funkcionisalo unutar njega treba pla?ati ogromne svote novca pravnim zastupnicima. Da bi advokat pru?io samo osnovnu pravnu pomo?, potrebno je izdvojiti nekoliko prose?nih radni?kih plata, a mnogo vi?e, ukoliko on na sebe preuzme vo?enje odre?enog slu?aja. Pravosudni sistem koristi jezik koji nije lako razumljiv ve?ini radni?tva, ?to se radi namerno, jer vladaju?oj klasi nije u interesu da ve?ina stanovni?tva shvati svoju poziciju u trenutnom dru?tvenom ure?enju. Sporovi koji bi se mogli vrlo brzo re?iti direktnim pregovorima, usled prirode pravosudnog sistema, produ?avaju se u nedogled. Mnoge odredbe zakona su namerno kontradiktorne, sa zamkama, bez trunke jasnosti i razuma u sebi.

Naravno, ukoliko je u nekoj konkretnoj situaciji zakon na strani radnika, ASI ?e to poku?ati da iskoristi na svaki na?in u svojoj borbi, ali se nikada ne?e uzdati u ?nezavisno sudstvo?, jer kako je to rekao ?ak i ?uveni bur?oaski teoreti?ar politi?ke ekonomije Adam Smit: ?Kad god zakonodavstvo poku?ava da izgladi razmirice izme?u gazda i radnika, uvek su gazde njegovi savetodavci.?

Oslanjanje na tu?bu je biranje puta koji naj?e??e ide na ruku gazdi, u tolikoj meri, da ?ak i ukoliko sud stane na stranu sindikata i donese odluku na ?tetu kapitaliste, sve ?to dobijamo je ono ?to je ve? na?e. Pritom se stvara la?na slika da sistem, uprkos svim njegovim manama (spor, birokratizovan, skup, ubita?an, pokvaren, potkupljiv i neshvatljiv), ipak nije tako lo? i da ne mo?emo bez njega.

Poznavanje zakonskih prava omogu?ava njihovo primenjivanje u razli?itim prilikama. To je metod koji vrlo ?esto uspeva, ali ni?ta ?to je mogu?e ostvariti kroz sudstvo nije nemogu?e ostvariti uz pomo? konkretnih akcija. Jedina istinski korisna strategija za radni?ku klasu je direktna akcija.

Solidarnost i uzajamna pomo?

Veoma je va?no shvatiti da problem koji ima jedan deo radni?tva, posredno poga?a celu klasu. Kroz ?itavu istoriju kapitalizma pojavljuju se struje koje te?e da razjedine radnike i time oslabe njihovu snagu i olak?aju eksploataciju. Zato je jedinstvo radni?ke klase na svim frontovima klju?no za pobolj?anje njenog polo?aja. Razlike koje postoje me?u radnicima (u nacionalnosti, obrazovanju, polu, seksualnom opredeljenju, veri ili bilo koje druge) ne smeju negativno da uti?u na radni?ke borbe, jer pojedina?ni izlivi radni?kog nezadovoljstva neuporedivo su slabiji od udru?enih.

Primer : radnici koji rade u sektoru usluga naj?e??e nisu prijavljeni, odnosno rade na ?crno?. Samim tim oni su bez osnovnih radni?kih prava. Ostavljeni na milost i nemilost gazde, onemogu?eni su da se bore za pobolja?anje svog polo?aja. ASI radi na stvaranju grupa na radnim mestima i povezivanju borbenih radnika i radnica zaposlenih u sektoru usluga. Ukoliko jedan radnik ili radnica ima problem na radnom mestu, ostali ?lanovi sindikata ?e do?i da pomognu da se izbori za svoja prava. Ovakav vid delovanja se u dosada?njem delovanju ASI pokazao kao vrlo uspe?an.

Sabota?a

Sabota?a je na?in ispoljavaja nezadovoljstva smanjenjem intenziteta i produktivnosti rada. Sabota?a mo?e biti prikrivena ili otvorena.
U situacijama kada otvoreno suprotstavljanje gazdi nije ostvarljivo (kada radnici na radnom mestu nisu dovoljno organizovani ili kada gazda ima pravo da otpusti radnika bez ikakvog obrazlo?enja itd), sabota?a se name?e kao efikasan metod borbe. Nemo?an da gazdu napadne frontalno, radnik napada sa strane, udaraju?i ga u ahilovu petu - kapital. Sabota?a mo?e biti i javna.

?trajk

?trajk je standardni vid organizovane radni?ke borbe za bolje uslove ?ivota i rada. To je organizovana kolektivna obustava rada koja direktno onemogu?uje stvaranje profita. ?trajk je naj?e??i izraz radni?ke direktne akcije. Sva prava za koja su se radnici i radnice izborili tokom istorije, poput prava na rad, sindikalno organizovanje, osmo?asovni radni dan itd. ostvarena su masovnim protestima, blokadama, generalnim ?trajkovima i radikalnim sukobima sa gazdama i dr?avom. Politi?ari i kapitalisti to dobro znaju i zato se na sve mogu?e na?ine trude da ugu?e i ubla?e ?trajkove i da uz pomo? sindikalne birokratije od sindikalnog pokreta naprave obi?nu farsu, kako bi potpuno pasivizirali radnike i ubedili ih da ??ta god da se poku?a, stvari samo mogu da budu jo? gore, pa zato bolje ni?ta ne poku?avati?.

Blokada

Blokade va?nih saobra?ajnica, institucija i mehanizama koji omogu?avaju nesmetanu eksploataciju, osim prekida dotoka novca u d?epove kapitalista, omogu?avaju dobijanje pa?nje medija, ?to sa sobom povla?i dobijanje pa?nje celokupne javnosti, ?ime se dodatno vr?i pritisak i ubrzava ispunjenje zahteva. Osim toga, blokade mogu da podstaknu druge radnike da svoje probleme poku?aju da re?e na isti na?in, ?alju jasnu poruku da u dru?tvu ne postoji nikakva harmonija, stvaraju svest o socijalnim previranjima i podi?u nivo atmosfere bunta u dru?tvu.

Okupacija radnog mesta

Okupacija radnog mesta zna?i njegovo potpuno stavljanje pod radni?ku kontrolu. Okupacija predstavlja radikalniji vid ?trajka (ako je tokom okupacije obustavljen rad), ali mo?e biti i poseban vid borbe ako radnici prilikom okupacije uspeju da ponovo pokrenu proizvodnju. U ovom drugom slu?aju radnici su u zna?ajno boljoj poziciji u odnosu na gazdu, jer se tada njihova akcija ne mo?e prekinuti egzistencijalnim problemima, ve? jedino silom (intervencijom dr?avnih represivnih aparata) ili ispunjenjem zahteva.
Naravno, okupacija zahteva bolju organizovanost i odlu?nost nego uobi?ajeni ?trajk i naro?ito je bitna) s obzirom na to da se do?ivljava kao direktan napad na privatnu svojinu, ?ije je postojanje fundamentalni preduslov za svaki vid eksploatacije. Tako?e, okupacija radnog mesta je i vrsta eksperimenta funkcionisanja budu?eg slobodarskog dru?tva.

Okupacije zgrada dr?avnih ustanova

Okupacija zgrada dr?avnih ustanova se primenjuje u re?avanju problema za koji je nadle?na dr?ava, za razliku od okupacije radnog mesta gde je pritisak prvenstveno skoncentrisan na gazdu. Osim ?to ometaju ili ?ak potpuno blokiraju jedan segment dr?avne ma?inerije, ovakve akcije zna?ajno naru?avaju autoritet dr?ave i privla?e pa?nju javnosti i medija. Dr?avi se ?alje poruka da radnici mogu da joj naprave ozbiljan problem i onemogu?e funkcionisanje neke op?tine ili ministarstava, ukoliko imaju problem koji ona mo?e, a ne?e da re?i.

?ta ASI ?eli da postigne

Pobolj?anje polo?aja radni?ke klase unutar postoje?eg socio-ekonomskog sistema, tj. vi?i kvalitet ?ivota, bolji uslovi rada, ve?a zaposlenost, kra?e radno vreme, ve?e plate, bolja za?tita na radnom mestu itd, svakako su jedan od najneposrednijih ciljeva ASI.

ASI tako?e ima za cilj da svojim delovanjem stvori borbeni radni?ki pokret oko koga bi se formirao ?iroki front, koji bi aktivno vodio radni?ku borbu na anarhosindikalisti?kim principima - direktnoj akciji i direktnoj demokratiji. ASI zapravo ?eli da radni?ka klasa kroz svoju borbu izgradi svest o nepravednosti svog polo?aja, svom su?tinskom neprijateljstvu prema klasi eksploatora, ali i o svojoj snazi i mogu?nostima koje imaju ujedinjeni, organizovani i odlu?ni radnici.

Ako odnosimo pobede u svakodnevnim borbama, uspe?emo da u jednom trenutku u budu?nosti ostvarimo svoj krajnji cilj: veliku dru?tvenu transformaciju - kvalitativnu promenu svojinskih odnosa i strukture dru?tva - socijalnu revoluciju! To je kraj dru?tva eksploatacije i po?etak ne?ega novog ? pravednog, slobodnog dru?tva.

Revolucija izbija onda kada proizvodne snage dru?tva do kraja zao?tre protivre?nosti sa postoje?im odnosima proizvodnje i vlasni?tva; onda kada radni?tvo poka?e da je moralna, eti?ka, filozofska i ekonomska struktura dru?tva u kome ?ivimo trula i bankrotirana te kada to isto radni?tvo napadne same osnove takvog stanja, tj. kada ukine proizvodne odnose iz kojih takvo stanje izrasta. Revolucija nije fenomen koji mo?e izvesti manjina, ve? je proizvod masovnog delovanja u domenu klasnih odnosa koje u datom trenutku ve?ini stanovni?tva postaje glavna preokupacija. Uloga anarhosindikata je da raste na kontradiktornostima unutar sistema, da uka?e ljudima na la?nost, prividnost i eksploatatorsku prirodu postoje?ih dru?tvenih odnosa, da bude prisutan tokom revolucionarnih promena, da ih podsti?e koliko je to mogu?e i da spre?i poku?aje preuzimanja revolucije od strane odre?enih reakcionarnih interesnih grupa, politi?kih stranaka, navodnih avangardi itd, a sa druge strane, kada nai?e mogu?a kontrarevolucija, da radi na o?uvanju rezultata prethodne radni?ke borbe. Revolucija mora negirati i ukinuti privatno vlasni?tvo, dr?avu, vladu, policiju, vojsku, verske institucije koje podr?avaju opstanak eksploatacije i vlasti ?oveka nad ?ovekom, banke, autoritarno ustrojene obrazovne institucije, takmi?arski i egoisti?ki duh. Revolucija mora da stvori nove sadr?aje, strukture i na?ine ?ivota.

Revolucija je misao, sloboda i ?elja u akciji. Ljudi koji su deo ?ivota proveli u revolucionarnim vremenima opisuju ih kao doba inventivnosti i plime progresivnih ideja. To nisu potoci krvi i nasilja, kakvim socijalne revolucije prikazuju na televiziji. Ostvaruju se stvari koje su do ju?e bile nezamislive. Ko god da je do?iveo revoluciju, nikada je ne?e zaboraviti.

Revolucija je delo ljudi. Ona se ostvaruje od strane ljudi, kakvi su danas, sa svim svojim manama. Dugo postoji debata o tome da li ?e revoluciju ostvariti ljudi kakvi su danas, koji su manje ili vi?e nasilni, autoritarni, slika i prilika bolesnog dru?tva u kome ?ivimo, ili ?e revoluciju izvsti druga?ije odgojeni ljudi, izmenjeni obrazovanjem i drugim metodama. Generalno, mada u anarhosindikatima postoji onoliko mi?ljenja koliko postoji ?lanica i ?lanova, ASI smatra da ?e revoluciju izvesti ljudi ovakvi kakvi su danas i da je jedini na?in da se stvori slobodna i odgovorna osoba - pre svega dru?tvena transformacija. To zna?i da je pre svega potrebna transformacija dru?tvene strukture, a da ?e se ljudi sledstveno promeniti kao rezultat te dru?tvene promene. Ne smatramo da je mogu?e u ovom i ovakvom dru?tvu da se ostvari ?ovek sutra?njice. Za stvaranje ?oveka budu?nosti potrebno je stvoriti dru?tvo budu?nosti. To ni na koji na?in ne zna?i da se unutar na?eg sindikata obrazovanjem i drugim metodama ne?emo boriti protiv svih negativnih aspekata, koje je ovo i ovakvo dru?tvo nametnulo svima nama. Anarhosindikat unapre?uje svest ?lanstva neprekidnom debatom sa ostalim ?kolama mi?ljenja i stvara pretpostavke budu?eg dru?tva stvaraju?i, danas i ovde, strukture koje li?e na one za koje se borimo da zamene kapitalisti?ko dru?tvo.

Dr?ava, zajedno sa birokratskim sindikatima i politi?kim strankama, poku?ava da nas uveri da revolucija ne donosi ni?ta osim nasilja i da je jedina mogu?a opcija u razvoju na?eg dru?tva parlamentarna demokratija. ASI veruje da je socijalna revolucija jedina vredna truda, iskrena i realisti?na budu?nost za ?itavo ?ove?anstvo i da revolucija nije poplava krvi i nasilja, kako je bur?aozija ?esto predstavlja. Revolucija je proces koji se sada nalazi u fazi inkubacije, proces koji ?e do?i, koji uvek dolazi i mi treba da se sretnemo sa njom bez straha i dodatno je rasplamsamo. Da li ?e biti izazvana generalnim ?trajkom, dr?avnim udarom, slomom berze, odbijanjem da se plate dr?avni nameti, kapitalisti?kim ratom, okupacijama radnih mesta - to ne mo?emo da znamo. Ono ?to znamo je da ?e masovna Sindikalna konfederacija ?Anarhosindikalisti?ka inicijativa?, stopljena sa narodom, biti najbolja garancija trijumfa revolucije i toga da se slu?ajevi iz pro?losti, u kojima su dr?ava i kapitalisti?ki poredak povratili prevlast, ne?e ponoviti.

Dru?tvena struktura koja ?e biti ostvarena revolucijom je ono ?to mi nazivamo slobodarskim komunizmom - ekonomskim sistemom u kome ?e svaka osoba od dru?tva uzimati ono ?to joj je potrebno, a dava?e onoliko koliko mo?e.

Kroz istoriju su postojali primeri (Ruska revolucija do ukidanja radni?kih saveta od strane bolj?evika, nema?ka revolucija, meksi?ka revolucija, ?panska revolucija, u nekim segmentima ma?arska revolucija i jugoslovenska NOB), koji pokazuju da je sprovo?enje u delo gore iznetih ideja mogu?e i ostvarivo i da stvaranje slobodnog ?ivota i ravnopravnosti zavisi jedino od na?e volje da takvo dru?tvo stvorimo. Kapitalizmu i dr?avi je kroz istoriju bilo potrebno pokretanje ratova do istrebljenja da bi, samo privremeno, uspeli da spre?e socijalnu revoluciju.

Anarhosindikalizam i radni?ki saveti

Najva?nije istorijsko iskustvo koje su mnogobrojne revolucije ostavile iza sebe, koje ih gotovo sve povezuje, je iskustvo radni?kih saveta. Smatramo da ?e radni?ki saveti biti osnova budu?eg istinski samoupravnog dru?tva. Oni se stvaraju na radnim mestima, i kao radna tela svih zaposlenih objedinjuju dono?enje odluka i njihovo izvr?avanje. Saveti se putem opozivih delegata povezuju u federacije (lokalne, profesionalne itd) i formiraju svoje, ?ire savete, koji postaju radna tela tih federacija, i donose odluke u skladu sa instrukcijama koje su delegati dobili u svojim osnovnim organizacijama. Saveti putem federalizma i direktne demokratije izme?u sebe stvaraju savete lokalne samouprave koji donose odluke vezane za lokalnu zajednicu i komunalna pitanja. Radni?ki saveti stvaraju ?ire ekonomske savete koji se bave ekonomskim planiranjem i koordinacijom privrednih aktivnosti, kao i posebne profesionalne savete kroz koje funkcioni?u posebne privredne grane (kao energetika, ?eleznice, usluge itd). Oni formiraju strukture koji donose posebne odluke u vezi sa lokalnim savetima (u obrazovanju, planiranju distribucije, gra?evinarstvu itd), i gde god ljudi smatraju da je njihovo prisustvo potrebno. Samoupravno odlu?ivanje je koncipirano tako da predloge i odluke ??irih? saveta moraju potvrditi ili korigovati ?u?i? saveti koji su ih birali i kojih se te odluke ti?u. Tako se upravljanje istinski zadr?ava u bazi i ljudi kolektivno izvr?avaju odluke u ?ijem su dono?enju i sami u?estvovali, bilo kao delegati, bilo kao oni koji su ih delegirali.

Moglo bi se re?i da se radni?ki saveti (koji su, istovremeno, i cilj i iskustvo borbe) i anarhosindikati (koji postoje sada) me?usobno reflektuju. Na taj na?in, anarhosindikalizam ostvaruje jedinstvo teorije i prakse, tj. ciljeva i metoda - revolucionarnog radni?kog pokreta.

Anarhizam i anarhosindikalizam

ASI nije ideolo?ka anarhisti?ka organizacija, ve? anarhosindikat (revolucionarni sindikat), i to je veoma bitno shvatiti. Iako postoje mnoge sli?nosti izme?u ova dva tipa organizacija, tako?e postoje i neke razlike.

Anarhizam je negacija dr?ave i po definiciji je nelegalan. Anarhosindikalizam se kre?e na ivici legalnosti: mi registrujemo na?e sindikate i konfederacije da bismo omogu?ili sebi lak?e delovanje. Anarhosindikalizam deluje unutar ogromnih kontradiktornosti sistema pod kojim tavorimo, hvataju?i se direktno u ko?tac sa njima.

Osnova anarhisti?ke ideolo?ke organizacije je grupa afiniteta koja se stvara bez obzira na radno mesto ili geografsku lokaciju. Osnova anarhosindikata je preduzetni sindikat na sopstvenom radnom mestu i lokalna grupa u mestu u kome se ?ivi i radi.

Anarhisti?ke ideolo?ke organizacije nu?no stvaraju isklju?ivo anarhisti i anarhistkinje. Anarhosindikat omogu?ava unutar sebe postojanje i delovanje osoba razli?itih idejnih, ideolo?kih, kulturnih i verskih profila. U stvari, anarhosindikat te?i klasnom jedinstvu na osnovi odre?enih klasnih principa. Jedino ?to se zahteva je da doti?na osoba bude radnik ili radnica i da te zajedni?ke principe ne kr?i.

Anarhisti?ke ideolo?ke organizacije deluju, pre svega, na, kao ?to im samo ime ka?e, ideolo?kom planu. One deluju u obrazovanju, propagandi, informisanju, kulturnoj aktivnosti, kao i unutar anarhosindikata. Anarhosindikat pre svega deluje na nivou radnog mesta.

[Priklju?i se!]

[Glavna Wiki strana]
[Glavna strana]