Политика истражује:

Нови факултети, нова занимања

Politika, sreda 25. oktobar

Кредит за индекс

У Србији је тренутно веома тешко утврдити тачан број виших и високих школа. Прецизном бројком не располаже ни Министарство просвете,што само потврђује чињеницу да су институције које нам дају високошколске кадрове последњих година нарасле као печурке после кише. Ипак, према тренутно расположивим подацима, у Србији постоји 31 приватна и 49 државних (укупно 80) виших школа, затим 81 државни и 51 приватни факултет (132) и шест државних и седам приватних универзитета (13). Укупно – 225.

Треба ли да забрињава податак што данас диплома може да се стекне и у Крушевцу, Смедереву, Кикинди, Вршцу, Оџацима, Врању, Чачку, Ваљеву, или је то корак напред за наше образовање и чињеница коју са поносом можемо истицати. Ако су се универзитети приближили студентима, омогућавајући им јефтиније високошколско образовање, на који начин су се професори приближили студентима – одлуком да се врате својим коренима и родним местима из којих су давних година кренули на студије, или повременим „викенд-предавањима” у новониклим вишим школама и на факултетима?

Шта каже закон

Нови модел образовања понудио је профил школовања које захтева наша привреда, а којих у државним институцијама није било. Да ли се, међутим, у квантитету изгубио квалитет?

– Пре ступања на снагу Закона о високом образовању, дакле пре 10. септембра 2005. године, на основу тада важећих правних прописа, један број виших школа прешао је на трогодишње студијске програме. Како у тадашњим прописима није било одредби везаних за студирање ван седишта, ницала су одељења у скоро свим градовима Србије – објашњава проф. др Емилија Станковић, помоћник министра за високо и више образовање. И додаје: Закон о високом образовању недвосмислено каже да „поступак акредитације и добијање дозволе за рад морају под истим условима да прођу све високошколске институције, државне и приватне.” На тај начин успоставља се ред и једнака правила за све.

Што се тиче професора, Закон је прецизан (члан 41. став 7): „Потребан број наставника је најмање 70 одсто оних који су у сталном радном односу и са пуним радним временом од укупног броја предмета на студијском програму за који се тражи дозвола за рад”. Став 8. наводи да су изузетак студијски програми у пољу уметности где тај број не може бити мањи од 50 одсто, а што се тиче академија струковних студија и високих школа струковних студија, изузев у пољу уметности, каже се да морају имати најмање 50 одсто наставника са стеченим називом доктора наука. Томе ваља додати да члан 75. Закона налаже да „ради спречавања сукоба интереса, наставник, односно сарадник високошколске установе може закључити уговор којим се радно ангажује на другој високошколској установи, само уз претходно одобрење стручног органа високошколске установе у оквиру које има заснован стални радни однос”.

– Правилником о регистру високошколских установа, наставника, сарадника и запослених регулисано је питање евиденције, тако да ће могуће неправилности сада бити отклоњене – уверена је др Емилија Станковић.

Цена студирања

Др Небојша Савић, декан, не мисли да је превише високошколских институција у земљи. „У земљама западне Европе факултете уписује преко 50 одсто стасале популације, а у нашој земљи, и поред, по некима, толико великог броја факултета, тек четвртина или петина стасалих постају бруцоши”, вели др Савић. Више би се, додаје, ваљало забринути над чињеницом да је ове године у први разред основне школе кренуло око 90.000 ђака а пре десет година 130.000 или над податком да многи факултети раде преко „истурених одељења” одвлачећи тако студенте из квалитетних високошколских институција.

Основне студије на овом факултету коштају 2.900 евра а две године постдипломских студија 3.200 евра. Не би ли олакшали измиривање дажбина, челници факултета су постигли уговор са „Хипо Алпе Адрија” банком, где студенти са профактуром факултета могу отићи и под повољнијим условима отплатити овај својеврстан студентски кредит.

---

Politika, četvrtak 26. oktobar

Колико кошта диплома

О каквој конкуренцији међу факултетима је реч ако се иста група професора шета од једног факултета до другог зарад добрих плата? Откуда тек стасалим високошколским установама новац којим могу да обезбеде врхунске предаваче? Уписне квоте су огромне, школарине такође, па се тако од родитеља отимају паре, а они трпе и плаћају само да им дете добије какав-такав папир – рекао нам је један забринути родитељ.

Небојша Савић, декан ФЕФА, не види ништа лоше у великом броју високошколских институција.
– Развија се конкуренција и то је добро. Такође, младима се пружа могућност да бирају између све већег броја факултета у земљи, а не да путују у иностранство. Већ смо доста изгубили квалитетних младих и школованих људи – каже Савић. – Да ли је неки факултет квалитетан или не, показаће тржиште. Међутим, држави ваља да размисли где ћемо са том децом. Шта неком вреди диплома ако не може да се запосли. А деца често не бирају више или високе школе према способностима и афинитету, већ најчешће логиком „ова школа ми је близу” или „овај факултет је уписао највећи број ђака из мог одељења”.

Државни су скупљи

Љиљана Домазет је директор развоја Факултета информационих технологија, основаног прошле године. Већ на почетку разговора напомиње да Факултет „није замишљен као добар бизнис, јер је реч о малим групама студената којима се може пружити квалитет у настави”. Информационе технологије, графички дизајн и операциони менаџмент су три смера који се могу похађати као традиционалне студије, али и завршити и преко Интернета, с тим што је први вид студирања кошта 3.000, а дртуги 1.500 евра.

– У земљи је мало школованих информатичара, а за ту област појединац мора имати страст. Зависи и шта студенти очекују од овог факултета, али сам сигурна да овде ниједно дете неће да залута. Предавања се не одвијају преко микрофона, већ у малим, модерно опремљеним кабинетима – вели Љиљана Домазет.

Јована Станишљевић, задужена за односе с медијима „Мегатренда”, једног од најстаријих приватних универзитета, постоји 16 година, каже да су сви професори овде у сталном радном односу.

– Школарине на овом универзитету најповољније, те да су и неки државни факултети скупљи – напомиње Станишљевић. – Имамо девет факултета и три више школе. Упис кошта 1.000 евра у динарској противвредности, упис треће године 900, а четврте 800 евра. Студенти имају модерно опремљене кабинете и лабораторије, добијају сет књига у електронском издању, па је стога јасно где новац одлази.

Плате наставника

Факултет за услужни бизнис, скраћено Фабус, основан је 2002. године у Сремској Каменици. Један од оснивача и власника је директор Новосадског сајма др Александар Андрејевић, а факултет школује менаџере из области финансијских услуга, јавних услуга и туризма, спорта и рекреације. Горданом Брљак, извршни директор каже да је основне студије, које коштају 1.350 евра, уписало 2.000 студената, а постдипломске, за које не зна тачну школарину, такође много студената. Наша саговорница не жели да открива ни просечну плату наставног кадра, јер је то „пословна тајна”, али плате „нису лоше”.

– Надлежне службе су нас врло савесно контролисале, али су увиделе кадровски и технички веома опремљен факултет. Имамо 120 предавача, а деци препуштамо да ли ће обавезан фонд од 30 часова одслушати у свом месту или у матичној згради. Консултативни центри у Врању, Ваљеву, Шапцу, Оџацима, једно време и у Штрпцу, приближавају факултет студентима и олакшавају комуникација са професорима. Приватни факултети стално морају да се доказују, док државне неко чува. Ако хоћемо да задржимо студенте, јасно је да то можемо само квалитетом – наглашава Брљак.

Др Ивица Николић, координатор „Фабуса у Оџацима, каже да је на државним факултетима плата око 40.000 динара, а на приватним око 1.000 евра. Он тврди да се „варају они који мисле да ће плаћајући редовно школарину завршити годину”. Јер, на овом универзитету, каже Николић, предају позната имена, попут Борка Крстића, декана нишког Економског факултета, или Александра Грачанца, директора Акцијског фонда Србије.

Послодавцима милије „државне дипломе”

Колико су тражени менаџерски кадрови са приватних виших и високих школа, односно колико дуго чекају на посао?
– Све их је више на бироу. Дешава се да многе велике и угледне фирме, државна предузећа, наглашавају да траже менаџера продаје или интернационалног бизниса „искључиво са неког државног факултета”. Потреба за стручњацима нових профила, којих има махом на приватним факултетима, заиста је мала. Послодавцима нудимо свршене студенте са диполома државних и приватних факултета. Они са приватних, за сада, лошије пролазе – каже Божена Миливојевић, шеф Одсека за посредовање филијале Националне службе за запошљавање београдске општине Стари град, која непосредно ради са кадровима.

---

Više informacija

Sindikat obrazovanja ASI
Studentski protest 2006.
Web sajt studentskog protesta