„Одокативно” по џепу студената и родитеља
Академци тврде да на одређивање школарина не утичу материјални трошкови, већ атрактивност факултета и географски положај. – Реална цена индекса тек по завршетку акредитације
ТЕМА ДАНА
Цена студија годинама уназад представља један од камена спотицања студената и њихових родитеља, с једне стране, и професора и факултетских управа, с друге. Због тога што не постоје јасни и јединствени критеријуми по којима се тачно може утврдити колико кошта индекс, о овај камен редовно се сви спотичу најмање два пута током године: на пролеће, када већи број универзитета доноси ценовнике, и у октобру-новембру, када почне нова школска година, прво за бруцоше, а потом и за старије академце.
Просветне власти су се из овог проблема елегантно извукле и после 5. октобра „врућ кромпир” пребациле у руке професора. Министарство просвете, наиме, не одређује цену студија, а и број бруцоша само се потврђује на предлог факултета. Факултети, с друге стране, тврде да држава не измирује редовно своје обавезе, да су професорске плате бедне и да су са неадекватном ценом студија вечито на губитку. Академци, с треће стране одговарају, да за своје паре не добијају књиге, да седе једни другима на глави и да се смрзавају током зимског семестра. Ситуацију ће додатно да закомпликује и најављена акредитација, за коју ће сваки факултет морати да припреми додатних милион динара. Студенти страхују да ће то опет да осете преко својих – леђа.
Куда одлази њихов новац и на који се начин одређује висина годишње накнаде за школовање, питају ових дана академци који већ недељама протестују испред београдског Филозофског факултета. За свој новац, истичу студенти, очекују макар да добију испитну литературу, сређене читаонице и слушаонице у којима ће бити довољно места за све академце. Њихова највећа замерка, како кажу представници студентских организација, није висина школарине већ непостојање јасних и јавних критеријума за њено одређивање.
Срећко Шекељић, представник Савеза студената Београда, тврди да се цена студија одређује паушално. Према његовом мишљењу, факултети би требало да наведу списак услуга које пружају високошколцима, а не само да истакну коначну суму коју треба платити.
– Немамо увид у параметре на основу којих се одређују школарине. Ни један факултет досад није дао извештај о томе колико новца је потрошено на осавремењавање наставе. Државни факултети зависе од новца који би држава требало да им уплаћује, али руководиоци кажу да су принуђени да сопственим средствима попуњавају буџет. Проблем представља и непостојање одговарајућих социјалних програма који би омогућили академцима отплаћивање школарина. Потребан је бољи начин кредитирања, стипендирања и потписивање уговора са предузећима – указује наш саговорник.
Академци напомињу да због лоше организованог распореда вежби и предавања, цео дан проводе на факултету, што их онемогућава да пронађу посао и зараде џепарац.
Међу државним факултетима најскупље су студије на Београдском универзитету чије су школарине двоструко, па чак и троструко више од оних на сродним високошколским установама у унутрашњости. Студије архитектуре у Нишу коштају 80.000 динара, а у Београду троструко више. На Филозофском факултету у Косовској Митровици школарина је 33.000 динара, док академци у престоници издвајају 86.000 динара. Самофинансирајући студенти новосадског Грађевинског факултета за годину студија издвајају 50.000 динара, а у Београду је школарина 85.000 динара.
Уочи расписивања конкурса за упис у ову школску годину, препорука Већа БУ била је да факултети ускладе цену студија са годишњом стопом инфлације од око 17 одсто. Међутим, многе високошколске установе су се оглушиле о тај предлог и подигле цену школовања и до 30 одсто.
Иако је београдски Архитектонски факултет најскупљи међу државним високошколским установама, будуће архитекте годинама не учествују у протестима. На питање шта студенти добијају за свој новац, мр Марко Савић, доскорашњи продекан за наставу на том факултету, одговара:
– Студијски програми су осавремењени у складу са европским тенденцијама изучавања архитектуре. Структура студија је усклађена са принципима Болоњске декларације, тако да смо већ прошле године студентима друге и треће године омогућили прелазак на нови начин студирања. Овај факултет је достигао и висок стандард када је реч о броју наставника по студенту, а у току је акредитација код међународних стручних институција. Такође, постоје добри технички услови за извођење наставе. Он додаје да су у школарину урачунати и овера семестра и полагање испита.
Наш саговорник објашњава да је број самофинансирајућих студената смањен, што ће побољшати квалитет наставе и, како је рекао, омогућити да за неколико година цена студија опет буде повећана. Према његовим речима, школарина се одређује на основу неколико процена трошкова реализације наставе, а реална цена студија на свим факултетима биће одређена тек по завршетку акредитације.
Студенти тврде да на одређивање школарина не утичу материјални трошкови, већ атрактивност факултета. Због тога студенти Филозофског факултета сматрају да треба да плате мање него хемичари који имају вежбе у лабораторијама са скупим супстанцама. Тадеј Курепа, студент београдског Физичког факултета, каже да између висине школарине и квалитета наставе не постоји веза.
– Циљ руководилаца високошколских установа јесте да узму што више новца. Студенти испаштају док факултети и министарство пребацују одговорност с једних на друге. Док декани тврде да нису одговорни за високе школарине, јер не добијају довољно новца од државе, Министарство упорно истиче да универзитет ужива аутономију и да не могу да се мешају у цену студија – сматра наш саговорник.
Студент „кошта” 1.500 евра
Славко Каравидић, помоћник министра просвете и спорта задужен за финансије, истиче да се материјални трошкови факултетима исплаћују редовно, а њихов износ је одређен уредбом. Према његовим речима, ових дана је измирена обавеза према београдском Технолошком факултету којем је, због дугова, искључено грејање.
– Све исплате су редовне, у складу са буџетским квотама, а питање је да ли су факултети задовољни овим сумама. Подсећам да они имају и сопствене приходе који се крећу од 20 до 70 одсто онога шта добијају из буџета. Имамо једнак однос према свим државним универзитетима без обзира на то где се налазе и колико су популарни – истиче Каравидић и додаје да један студент „кошта” буџет од 1.300 до 1.500 евра годишње.
Мало факултету, мало Универзитету
Протестни одбор студената Филозофског факултета састао се прошле недеље са професором др Дејаном Поповићем, ректором Београдског универзитета и професором др Александром Костићем, деканом Филозофског, али, како су рекли академци, ставови су се после тога додатно удаљили.
На примедбу студената да је знање јавно добро, декан је одговорио да је знање роба која кошта онолико колико је неко спреман да је плати. Студентска делегација указала је и на то да на овој високошколској установи, осим школарине од 86.000 динара, наплаћују још 1.000 динара на рачун Универзитета. Студенти наводе да је факултет дужан да тај износ издваја из школарина, а не да га посебно наплаћује. Према њиховим речима, управа је изјавила да је реч о грешци и обећала да ће оштећеним студентима вратити новац.
Politika, ponedeljak, 13. novembar
Članci
![[hide]](javascript:icntoggle('mod-mnu_application_menu','mo.png');)
