Mnogi će studenti morati da se samofinansiraju

Studenti koji misle da im država i dalje plaća studije, moraju dobro zagrejati stolicu. Bolonjski proces predviđa da samo oni koji ispune sve obaveze i osvoje najmanje 60 ESPB (evropski sistem prenosa bodova) mogu sledeću godinu upisati o trošku države. Ostali će morati da sami finansiraju svoje studije.

Studenti koji su studije upisali na teret budžeta, u toku godine moraju se opredeliti za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari najmanje 60 ESPB. Evropski sistem prenosa bodova predstavlja jedinstven sistem vrednovanja studentskog znanja, sposobnosti i veština predviđenih studijskim programom. Ovi bodovi su priznati u evropskom sistemu visokog obrazovanja. Ukoliko student koji se školuje o teretu budžeta u toku školske godine prikupi najmanje 60 ESPB, on zadržava svoj status za narednu školsku godinu. Ako ne uspe da prikupi 60 bodova, narednu godinu upisuje sa statusom samofinansirajućeg studenta.

Prema novom Zakonu o visokom obrazovanju, student ima pravo da polaže ispit najviše tri puta, a ako ni tada ne uspe da ga položi, moraće ponovo da pohađa taj predmet i ponovi sve predispitne obaveze. Na čuveno „hvatanje uslova“ i prenošenje ispita studenti će već od ove godine morati da zaborave.

Međutim, studentske organizacije, ali i pojedini profesori zameraju da se fakulteti sporo reformišu, da obim gradiva nije smanjen i da naše visoko obrazovanje još nije spremno na standarde koje propisuje Bolonja. Ima i skeptika koji tvrde da će nas ove godine u oktobru sačekati suočavanje sa velikim brojem studenata koji neće moći da upišu narednu godinu, što bi moglo da znači i nove proteste.

Studentske organizacije zbog toga traže uvođenje kategorije sufinansirajućih studenata i pitaju: „Koliko mladih ljudi u Srbiji mogu da plate školarine koje na pojedinim fakultetima iznose više od 200.000 dinara godišnje?“ Najviša godišnja školarina je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i iznosi 240.000, dok je među najnižim na Rudarsko-geološkom, gde samofinansirajući studenti za godinu dana moraju izdvojiti 30.000 dinara.

- Već decenijama se suočavamo sa problemom nespremnosti naših studenata da prihvate odgovornost u studiranju kakva postoji na evropskim univerzitetima. I ranije su studenti štrajkovima zahtevali naknadne ispitne rokove i kršenje zakona. Za to nije kriv novi zakon, ni Bolonja, već opuštenost naših studenata i spremnost države da podleže pritiscima iz političkih razloga. Prednost Bolonje je kontinuiran rad tokom cele godine na šta naši studenti nisu navikli, ali čim odu u inostranstvo, takav sistem bespogovorno prihvataju i u njega se odmah uklapaju - kaže za „Blic“ dr Sima Avramović, redovni profesor na Pravnom fakultetu, koji je učestvovao u izradi novog Zakona o visokom obrazovanju.

Naš sagovornik ističe da je tačno da se nisu svi fakulteti u Srbiji podjednako uklopili u nov sistem studiranja, ali da je većina fakulteta Beogradskog univerziteta veoma ozbiljno pristupila bolonjskom procesu.

- Vrednuju se predispitne obaveze pa student može položiti ispit tokom školske godine. Radi se na smanjivanju obima gradiva i udžbenika tako da sada na Pravnom fakultetu nijedan udžbenik ne sme biti obimniji od 600 strana, i to za najznačajnije predmete. Već posle januarskog roka, možemo videti veliki broj izuzetno vrednih studenata koji su napravili sjajan rezultat - kaže profesor Avramović.

Međutim, studenti uglavnom ne veruju u ove priče i poručuju: „Vidimo se u oktobru“.

- Malo studenata će uspeti da upiše godinu, jedino oni koji su natprosečni, a ostali padaju na samofinansiranje - kažu studenti.








Izvor