Izveštaj iz Srbije

Za druga Karla Marksa, ili ma kog druga,
od Radeničke internacionale,
Sreten Anđelković šalje pismo
iz zatvorenog kruga
Srbije male

U svakom selu Srbije – mehana.
U celoj Srbiji – jedna fabrika.
Na svaki okrug – sto apsana
i sto hiljada kažnjenika.

U Srbiji – knjaz i fabrikant buržuj,
dželatsle klase – dva glavara.
A ljudi – po turski. Život – pij i psuj.
Eh, zaboravi, tugo stara.

Gazda ministri – srkut kafe sabajle
i mater kroz mater svima.
Iz preka dovode kistjant kinderfrajle
i krišom spavaju s njima.

"Mito? Zar ja? Al kad oćete, mersi, danke.
Nismo vam mi neki jakobini.
Srbi smo, zna se! Plate su tanke.
I tako – čini, ne čini!"

Praktikant – groš na dan. Činovnik – dinarče,
"Eh, gosn Sreto, na paru rte naši,
a kad ih karaš, vele: "I marjaš je parče!"
Il: "Činovnik je – da jaši!"

Oči su mu – ždrela, a duša – fuce.
Za šta da se čovek uhvati?
Ljudi s brkovezom šene kao kuce.
Do bune još kolko sati?

Ah, izvoz svinja. Uvoz – brz, po naški,
uz larmu pleh-muzike.
Pa sviraj! Odlazi Srbija natraški
rado u novčanike.

Knjige? Marš. Prvo i prvo – još nije zima.
Drugo – kamena soda, da se proda.
Gospoda leškare pod orasima
na usta im dolazi voda.

Od fruštuka slade ručak. Od ručka – večeru.
"Šta ima novo? Sarma?" "Ne, kapama!"
"Popusti kaiš! Alal mu vera!" Što žderu.
Al ko je s nama? Tama?

Radenici? Šaka bezvoljnika. Klasna svest – kod nule.
Gospoda brekću u svome raju.
Kad gule kožu, onda, znaj – gule.
Inače – piju, jedu i kartaju.

Pa šta? Spušta l se barjak? Nema l spasa?
Nepomična polegla tama?
Druže daleki, preko srče, bosa, bez glasa
– krvava Srbija sama.

Buna? Gde su proleteri? Gde su radenici?
Revolucija prava – voće nezrelo.
Đaci i kalfe. Neće je činovnici.
Sve ostalo – kod nas je selo.

Pa ipak. I tu se bori i robija.
I tu pljušte iskre iz okova.
I selo već vidi: kroz bol se probija
zvezda nad svakim od vezanih snova.

A muke? Nek muče. Srbija se ne da.
Znaš hajdučke oči na sve četri strane?
Srbija dahćući iz zasede gleda
u dvor cvokotav i sunce apsane.

Oskar Davičo, Višnja za zidom, Nolit, Beograd, 1959, str. 35-37