Anarhistički Ezop

slike iz života istaknutih anarhista

Kada su mi drugovi iz uredništva Direktne akcije ponudili da u novoj epohi lista sarađujem tako što ću za svaki broj prilagati po nekoliko anegdota u vezi sa životom i radom istaknutih anarhistkinja i anarhista, veoma sam se obradovao. Ništa lakše, pomislio sam, ako nečim dosađujem svojim poznanicima i prijateljima to su onda priče o epizodama iz života anarhističkih velikana. No, kao i obično kada je o nečemu takvom reč, pokazalo se da je takvu stvar lakše zamisliti nego sprovesti u delo. Kako osmisliti tu kolumnu, kojim principom se voditi prilikom navođenja anegdota, kako ih povezati sa našom stvarnošću? U takvoj situaciji je okruženje bilo ono koje je diktiralo odabir anegdota. Naime, u periodu dok ovo pišem naš sindikat na Univerzitetu u Beogradu žari i pali, sukobljavajući se kako sa upravom fakulteta i Univerziteta, tako i sa većinom aktivnih profesora, a sve u vezi sa bezobrazno visokim školarinama. Neoliberalne vrane su popile mozak većini profesora, tako da me je ponašanje nekih od njih tokom blokada fakulteta nužno navelo da razmišljam o drugim prilikama u istoriji kada su anarhisti uzburkavali mulj BU i dolazili u sukob sa korumpiranom profesorskom kastom.

Jedan od najčuvenijih, a istovremeno i najopskurnijih srpskih filozofa, Branislav Petronijević (1875–1954), malograđanski metafizičar, idealista u beskrajnoj potrazi za tajnom Bića, muku je mučio sa jednim od začetnika anarho-sindikalističkog pokreta u Srbiji. Naime, Krsta Cicvarić (1879–1944), osnivač prvog anarho-sindikalističkog lista u Srbiji, Hleb i sloboda (1905), pokretač mnogih drugih anarhističkih listova, i autor velikog broja radova na temu anarhizma i anarho-sindikalizma, poput Iz anarhističkog programa, Anarhizam i anarhisti i sl, učesnik i podstrekivač nasilnog štrajka radnika beogradske šećerane 1907. godine, žestoki kritičar izdajničke socijal-demokratije, te borac protiv države i kapitalizma, je nakon studija filozofije u Beču, odlučio da sa njima nastavi u Beogradu. Nesrećnom Petronijeviću je zapalo da baš u to vreme razvija svoju „nauku” na Beogradskom Univerzitetu koji je u tome periodu iznikao iz Velike škole. Tada vanredni profesor, Petronijević, suočen sa dovođenjem u pitanje njegovih nesuvislih ideja, toliko je bio iznerviran Cicvarićem i njegovom spremnošću na preispitivanje svega, da je nakon određenog perioda Petronijević odbijao da govori i demonstrativno napuštao amfiteatar, ukoliko bi uočio da Krsta prisustvuje predavanju. Međusobnoj ljubavi svakako nisu doprinele ni dve brošure koje je tokom 1909. plasirao Cicvarić: „Idealizam ili materijalizam? S naročitim pogledom na filosofiju Branislava Petronijevića” i „Filosof d-r Branislav Petronijević u pričama”. U njima Cicvarić primećuje da je „teorija g. Petronijevića, pored toga što je pogrešna, još je i utopijska i nekorisna”, pa mu preporučuje „da ne troši uzalud vreme u pokušajima da stvori svoj novi sistem filosofije, pokušajima koji su na Zapadu ostali potpuno neopaženi, a u Srbiji ubili svaki kredit filosofiji”, nego da batali celu stvar i posveti se nečemu pametnijem.

Pomenute dve brošure se mogu posmatrati kao razvoj segmenta jednog od najneverovatnijih dela sa početka XX veka u Srbiji: „Plava knjiga o srpskom pitanju — intervjui s najvećim autoritetima u Srbiji”. Plava knjiga predstavlja skup izmišljenih intervjua sa „najvećim autoritetima u Srbiji”, među kojima su, pored Branislava Petronijevića (u poglavlju „Srpsko pitanje u svetlosti čiste filosofije”), i urednici tadašnje Politike i Radničkih novina, ali i Stojan Novaković, Jovan Cvijić, Slobodan Jovanović, Živojin Perić, Milić Radovanović, Živojin Djorđević, Bogdan Popović i Dragiša Djurić. Plava knjiga, objavljena pod lažnim imenom (D-ra Vladana Djorđevića), „sa slikom Nj. V. Kralja Srbije Petra I” kome je ista navodno posvećena, predstavlja izuzetno vispren primer satire, i bazične ljudske hrabrosti u suprotstavljanju lažnim autoritetima.

Život Krste Cicvarića, čija je politička linija skrenula sa anarhističkog pravca 1912. godine, je bio prepun najneverovatnijih epizoda, i verujem da ćemo njima još popunjavati stupce ove rubrike. Njegov privatni i politički sukob, uključujući i fizičko razračunavanje, sa bliskim rođakom Dimitrijem Tucovićem, sukob sa represivnim aparatom države i gazdama, njegov odnos prema pravima životinja, i t.d. su samo neke od tema koje nesumnjivo zaslužuju da im se posveti zrnce pažnje, i da budu sačuvane od zaborava.

---

nazad na stranicu Direktne akcije