Zviždi, vetre

Zviždi, vetre, na sve strane,
Čupaj drva, krši grane!
Svom silinom svoga leta
Huji, juri preko sveta.
Zviždi pesmu - da se hori!
Hrabrom borcu što se bori
Za života svoga cela
Za ideju, za načela;
Nek ga uvek prati nada:
Da će, kad ga smrt savlada,
Novi borci da se jate,
Barjak njegov da prihvate.
Zviždi pesmu, zviždi svima,
Silnicima, tiranima!
Pesmu srdžbe, pesmu gneva,
Pesmu, što im strah uleva,
Pesmu jada, pesmu bede,
Neka čuju, nek preblede!
Svuda juri - dole, gore,
I u njine zađi dvore,
I tu zviždi buru glasno,
Nek tirani čuju jasno,
Nek im zvuci strah potkrepe,
Nek zadrhte, nek zastrepe!
Zviždi, vetre, jače, tiše,
Leti niže, leti više.
U rudnike tamne siđi;
Fabrikama vlažnim priđi;
Kroz tamnice mračne bruji;
Preko tučnih njiva huji -
Svud gde čuješ tužna krika
Radenika, mučenika;
Svud gde vidiš bleda lica
Radenica, mučenica.
Kroz redove njihne speši,
Silnom nadom krepi, teši;
Pesmom nade, pesmom moći,
Pesmom sreće, što će doći,
Leči jade lomnih grudi;
Zoru javljaj, iz sna budi!
Da će pesmom - svima javi -
Rob budućnost da pozdravi;
Da će sramno ropstvo stresti
I slobodi vence splesti;
Da će život prepun milja
Sreća da mu blagosilja...
Sada grmni - pusti zvuke!
Nek uguše sve jauke.
Grmi s visa, odozgora,
Da u borbu svaki mora:
Ko spas želi ljudskom rodu;
Ko zahteva svud slobodu;
Ko istini svetoj teži;
Kom na srcu pravda leži;
Koji želi da mu dani
Srećom budu obasjani -
Hrabro, silno i bez straha
Nek je gotov svakog maha
Za ideju napred stati,
Krv i život za nju dati-
Zviždi, vetre, leteć žurno,
Zviždi gromko, silno, burno;
U visinu let svoj diži,
U sve kraje sveta stiži.
Zviždi himnu, čiji glasi
Nek s' razliju ko talasi,
Himnu bratstvu, svet da srodi -
Jednakosti i slobodi.

Kosta Abrašević