Draga Sovjeta, Direktna akcija br 2. - mart-april 2008.

Draga Sovjeta,
Zaposlena sam kao prodavačica u supermaretu Maxi. Nisam zadovoljna uslovima rada ovde, plate su slabe, često kasne, prekovremeni rad nije adekvatno plaćen, a niko ne sme sa se buni. Zanima me da li je dozvoljeno sindikalno organizovanje ovde i kako vi mislite da treba postupati u okolnostima rada kod privatnika, a da se izbegnu otkazi?


Draga moja, prva i najvažnija stvar: Svako ima pravo na sindikalno organizovanje i na štrajk! To pravo nam garantuje Ustav ove usrane države; tako kaže zakon; to je tekovina višedecenijske, ako hoćete i viševekovne borbe na život i smrt radničke klase, i naša je odgovornost prema sebi, i prema klasi da to preimućstvo koristimo.

E, a sada malo konkretnije. Mislim da za početak treba da diskretno(ne isuviše konspirativno, to moze da zaplaši) porazgovaraš sa kolegama i koleginicama o tome da li im se sviđa da rmbaju pod tim i tim uslovima, kako bi se trebalo samoorgannizovati, ogovaraj one koji misle samo na svoje dupe. Generano ti je ključno da insistiras da samo zajedničkim snagama možete očekivati bolji tretman. U suprotnom pojedinac/ka, ako se buni, može da najebe, a i realno nema snage za ucenjivanje gazde, ili postaje ljiga – radnik meseca koji ćutke izvršava radni zadatak, ne diže glavu od posla, misli da napreduje, a dobija govnjivih 5% povišicu, umesto da se bori ne protiv drugih zaposlenih, već zajedno sa njima za 15% povećanja za sve. Uglavnom, porazgovaraj sa svima sa kojima si inace dobra, onako ljudski, sta je tu trulo, probaj da detektuješ problem, provuci kroz razgovor ideju o organizovanom odgovoru na situaciju, insistiraj da neke stvari ne mogu da prođu.

Na primer to sa neplaćanjem ekstra sati provedenih na radu, to je česta pojava, kao podrazumeva se da ti je stalo do posla, možes misiti, besplatno unapređuješ firmu, kao da je firmi stalo do tebe. Opipaš situaciju, predložiš da zajednički napišete i odštampate letak u kome detektovani problem opišete, iznesite istinu na sunce, pa da vidimo kome to odgovara, prljavi veš u javnosti je noćna mora svakog kapitaliste. Recite glasno u kojim uslovima, za koju mizeriju od plate radite po 10-12 sati dnevno, dok vas nadobudni, zadrigli šefovi nadgledaju sa visina svojih udobnih kanc stolica, iz daljine egzoticnih destinacija, sa distance života za koji nisu digli keš kredite. Istina na kojoj počiva svaka firma, fabrika, supermarket, korporacija, odnos zaposlenih i poslodavaca, postaje ruglo koje nanosi štetu ugledu vlasnika, letak putuje kroz ruke kupaca, novinara, već je juče bio okačen na internetu, o zemljo otvori se, radnici u drugim ekspoziturama supermarketa štampaju još, duh pobune je lako zapaljiv i brzo se širi. Tek tada, pod pretnjom izazivanja skandala ili štrajka će vas vaši šefovi zaista čuti. Ako ti se čini da vas nema dovoljno, za akciju javnog istupanja, za pocetak polepite letke po toaletima za zaposlene, polako će se o tome govoriti, mora neko da bude prvi, tako to ide, bitno je da se vidi da ima onih koji ne žele biti kupljeni za šaku dolara. Neko mora razdevičiti privatni sektor prvim štrajkom. Uostalom, uvek možeš kontaktirati naš sindikat - ASI, mi već imamo iskustva sa sličnim akcijama i nama tvoj šef nema čime da preti. Možda poznaješ radnike/ce koji rade kod drugih privatnika koji su spremni da nesto preduzmu na tvom radnom mestu, a potom im ti možes uzvratiti istom vrstom usluge, pa tako u krug. Postoji širok spektar vršenja pritiska na poslodavca, zaborave se oni, misle da trenutna tišina znači pomirljivost i potučenost. Treba samo malo mašte i kuraži da se zada ozbiljan udarac, ukoliko gađamo tamo gde je najranjiviji.