Kritika poezije

Hej, pesnici, zašto besposličarite!
Izađite na ulicu, uskočite u autobuse,
Upadnite u vozove;
Govorite vaše pesme i gledajte -
Kako se rascvetavaju,
Poput belih ruža.
Osmesi radnika u prašini ugljenoj.
Nađite na pijaci,
U žagoru, larmi, dimu...
Ozare li vaši stihovi
Trgovkinju u klompama, muškobanjastu,
To će značiti:
Niste uzalud život proživeli...
Jer njoj, rošavoj ženi široka lica,
Ubijena su tri deteta,
I ona ne daruje osmeh
Stihoklepačkome drljanju...
Penjite se uz telegrafske stubove,
Stvarajte stihove, iznova, iznova,
Mašite srcem kao zgužvanim kačketom,
Pozdravljajući budućnost.

Tasos Livaditis,
preveo B. M.