Poetika

Pišem za nepismene,
Za radnike koji kasno stižu kući
I kojima se oči crvene od prašine...
Pišem i za vas, seljaci, -
Valjda se još sećate
Kako smo pili po krčmama, u zimskim ratnim noćima,
Dok pucnji drugova naših dopirahu izdaleka.
Pišem za one što grabe letke
I seju seme naših pesama.
Pišem za ugljenare, raznosače i pralje.
Za vas pišem,
Braćo moja u smrti,
Drugovi moji po nadanjima,
Za sve vas sjedinjene sa mnom
Tako duboko i bezgranično
Kao što biva sjedinjenje sa ženom.
Kad umrem, kad ne budem više
Ni čestica prašine na vašim putevima,
Za moje knjige, verne, jednostavne,
Uvek će se naći mesto
Na drvenim stolovima naroda,
Izmeđ' alatki i hleba.

Tasos Livaditis, 1967
preveo B.M.