Beograd - Posle odluke Narodne banke Srbije o povećanju obaveznih rezervi banaka sa 40 na 60 odsto može se očekivati da će njihove agresivne reklamne kampanje biti redukovane, izmenjene i manje intenzivne. Bogdan Veljković, ekspert za međunarodno bankarstvo, izjavio je za Glas da agresivno reklamiranje putem televizije, bilborda, plakata nije samo srpski fenomen i da su banke na sličan način vodile snažne ekonomsko-propagandne kampanje i u drugim zemljama istočne i jugoistočne Evrope u različitim fazama tranzicije.

- Nuđenje građanima povoljnih kredita, prihvatljivih kamatnih stopa, različite poruke koje ukazuju da je reč o bankama s velikim ugledom u zemljama gde se nalaze njihove centrale, već su viđeni recept. Kada govorimo o razvijenom Zapadu, postoje razlike. U Americi se banke nešto agresivnije reklamiraju, dok su u Evropi reklamne poruke mirnije, bez mnogo priče i teksta, a uglavnom se prikazuju simboli i nazivi banaka. To je jednostavno borba za finansijsko tržište - objašnjava Veljković.

On smatra da potez NBS jeste očigledan indikator velike inflacije u Srbiji i napominje da naša zemlja ima ogroman komercijalni deficit prema inostranstvu. Veljković dodaje da se ovde slabo šta proizvodi i da pravih, velikih, stranih investicija gotovo i da nema.



- O čemu mi pričamo kada se ovde uvoze čačkalice i salvete iz Italije, a cela ekonomija se nalazi u rukama oligarha. Pojedine banke će morati da značajno povećaju kamatne stope, što će uticati da krediti budu skuplji. To bi trebalo da utiče na smanjenje zaduživanja i branu inflaciji. Ali sve što u normalnim okolnostima može dati određene rezultate u Srbiji ne mora biti tako. Srbija je malo finansijsko tržište i neke banke će sigurno morati da ispadnu iz konkurencije, zbog čega agresivne reklamne kampanje nisu začuđujuće - rekao je Veljković.

Veljković objašnjava da se posle mera koje je preduzela NBS može očekivati manje prisustvo reklama u kojima se građanima nude različiti krediti.

- U Srbiji imamo oligarhe koji su izneli mnogo novca u inostranstvo. Kod nas je, nažalost, posle 5. oktobra umesto humane, prihvaćena koncepcija šok tranzicije. Pojedine ekonomske mere koje se preduzimaju u Srbiji u potpuno lošem poslovnom okruženju, čak i one koje izgledaju logično, kada se primene, ne moraju da daju pozitivne efekte. Razlog za to su neraščišćeni vlasnički odnosi, prisustvo monopola, nedostatak konkurencije u pojedinim oblastima, politika koja se vodi, veliko zaduživanje, monopol nad građevinskim zemljištem, korupcija - rekao je Veljković.

U Hrvatskoj su trenutno, kada je reč o bankama, barem sudeći prema komentarima u štampi ekonomska-propaganda i reklamne poruke usmereni sve više kao mamac za povećanu štednju građana. To, kako objašnjava Veljković, ukazuje da je ekonomska situacija stabilnija, a inflatorne pretnje daleko manje nego u Srbiji.

U Srbiji, gde većina građana živi na ivici egzistencije, nema zaposlenje ili radi za 200 evra, brojni bilbordi, neprestano emitovanje televizijskih reklama, plakati u i na autobusima, radijski i oglasi u dnevnoj štampi neprestano bombarduju čula i deluju čudno. Mnogima zaduživanje izgleda kao dobra mogućnost da reše neke životne probleme ali, čak i posle odluke da odu u banku građani, treba dobro da razmotre usluge koje im se nude i preračunaju se jer je dug (naročito ako je prevelik) najgori drug.



Izvor