Beograd - Vojislav Todorović koji je pre dva dana nastradao na gradilištu na Banovom brdu samo je jedan od nastradalih ili povređenih na gradilištima u Srbiji u proteklih šest meseci. Kako je u izjavi za Danas rekla Vera Božić - Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost na radu Srbije, u periodu od 1. januara do 30. juna u zemlji je 450 ljudi zadobilo povrede na radu, od čega 86 u građevinarstvu, a dva slučaja su sa smrtnim ishodom.

- U toku cele 2005. godine u građevinarstvu je nastradalo 158 radnika, što je otprilike isti broj, ali je zato u toj godini bilo devet smrtnih slučajeva, a za šest meseci u 2006. samo dva. Poređenja radi, u istom periodu u industriji i rudarstvu, koji se takođe smatraju za rizične profesije, povređeno je 244 radnika. Statistički podaci smanjenje broja smrtnih ishoda potkrepljuju i činjenicom da smo pre dve godine u ovoj delatnosti imali čak 69 pogibija radnika - Božić - Trefalt.

Prema rečima dr Marije Ilić, specijaliste medicine rada Doma zdravlja Stari grad, obavezan šestomesečni kontrolni lekarski pregled uradi mali broj radnika. Na osnovu njega bi se tačno znalo ko sme da radi na velikim visinama na otvorenom, a svim radnicima koji imaju povišen krvni pritisak ili šećer, slabiji vid ili osećaj ravnoteže, rad na građevinama bio bi zabranjen, pa bi tako bio onemogućen i "rad na crno". Ilić ističe da je pri visokim temperaturama najbolje konzumirati mlake ili tople napitke. Hladni napici samo prividno rešavaju problem, a u stvari pospešuju znojenje, što dovodi do toplotnih udara i gubitka svesti. Ilić naglašava da se konzumiranje alkohola mora strogo zabraniti i sprečiti jer on samo može da umanji radne sposobnosti i bezbednost.

Ona objašnjava da su najčešći faktori zbog kojih dolazi do povreda "rad na crno", nedovoljna obučenost radnika za posao koji obavljaju, neadekvatno obezbeđivanje gradilišta i postavljanje skela, kao i nenošenje zaštitne opreme.

- Specifičnost građevinarstva, rad na otvorenom, do izražaja dolazi u letnjim mesecima. Poslodavci ne vode računa o svojim radnicima, pa tako oni puno radno vreme provode na velikim visinama gde su izloženi vrućinama. Jedno od rešenja problema je organizacija rada, gde bi recimo radnik svojih osam radnih sati jednim delom proveo na otvorenom, a drugim delom u unutrašnjosti građevine. Poslodavac bi za radnike trebalo da obezbedi i adekvatno osveženje i prostorije za odmor, ali nažalost kod nas još ne postoji zakon koji bi to regulisao, a nema ni propisa koji definišu ekstremne temperature na kojima ne sme da se radi na otvorenom - zaključuje sagovornica Danasa.

Ideju o reorganizaciji rada na građevinama podržava i Bratislav Cenić, predsednik Granskog sindikata građevinara "Nezavisnost". On kaže da je nadležno ministarstvo, na osnovu predloga sindikata, građevinskim poslodavcima već uputilo predlog da se izbegne rad u periodu od 11 do 17 časova, ali da se toga još niko ne pridržava. Vuković ističe da su protekle godine predstavnici sindikata išli na teren sa inspektorima i edukovali radnike o obavezama zaštite, što je verovatno i doprinelo smanjenju smrtnih sadržaja.

- Još jednom se pokazalo da je građevinarstvo najrizičnija delatnost leti. Bez obzira na novi Zakon o bezbednosti na radu, njegove odredbe niko ne poštuje. Jedno od rešenja bilo bi uvođenje maksimalnih mera kontrole zaštite na radu, upotrebe šlemova, obuće i odeće, kao i zaštitnih rukavica - ističe Duško Vuković, predsednik Samotnog sindikata građevinarstva Srbije. R. Bibić

Izvor