Uzimanje kredita za poslodavca, stavljanje svoje nepokretne imovine pod hipoteku, pretnja da moraju potpisati blanko menice i odgovarati za loše poslovanje firme, problemi su sa kojima se skoro svakodnevno suočavaju ucenjeni radnici kod privatnika.

Tranzicija i bauk nelikvidnosti koji godinama kruži Srbijom zagorčao je život brojnim privatnicima i to naročito onima čija preduzeća imaju mali mesečni obrt novca ili im klijenti plaćaju na odloženo. Čak se u nekim slučajevima na naplatu prodate robe čeka i do šest meseci. U nemogućnosti da naplate svoja potraživanja, preduzetnici su prisiljeni da podižu kredite da bi isplatili zarade ili obaveze prema državi. Ali, kako su kod banaka već (pre)zaduženi zbog investiranja u posao, u nekim firmama u Beogradu oni traže od radnika da za njih podižu gotovinske kredite ili da stavljaju vlastitu imovinu pod hipoteku.

U strahu da ne izgubi posao, M. N. koji godinama radi u jednoj od takvih beogradskih firmi prihvatio je „preporuku” gazde i uzeo kredit od 17.000 evra iz jedne banke, a koji je iskorišćen za isplatu plata kolegama u firmi. Poslodavac, zasad, umesto njega isplaćuje rate za kredit.

– Podigao sam kredit, jer mi je gazda skrenuo pažnju da poslovi ne donose profit koliki je očekivao i da nema novca da nam isplati lični dohodak. Ni sam ne znam da li je to bilo ispravno, jer sam za taj novac stavio hipoteku na stan. Šta će biti ukoliko firma propadne, ne smem ni da pomislim – rekao nam je u poverenju M. N.

Osim ove, zasad, sporadične zloupotrebe prava radnika, u Srbiji je zabeleženo sve više primera da zaposleni potpisuju blanko menice prilikom sklapanja pojedinačkih ugovora o radu. Potpisivanjem te menice posloprimac preuzima krivicu za eventualne novčane minuse firme, što omogućava poslodavcu skidanje s računa bilo kog iznosa koji bi mu bio potreban za podmirenje duga.

– Da bih dobio posao, morao sam da potpišem blanko menicu „priznajem bez protesta da mi se ...”. Niko mi nije ništa objašnjavao, a nisam ništa ni pitao. Ne znam šta je pisalo na papiru, a od mene su samo tražili potpis. Od nečega se mora živeti, a u ovo vreme je posao ionako teško naći – rekao nam je radnik jedne poznate novosadske firme, koji je želeo da ostane anoniman, jer se boji da bi, zbog izjave u novinama, mogao ostati bez posla.

Milenko Smiljanić, predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, ističe da su mu poznati brojni slučajevi zloupotrebe radničkih prava, naročito kod privatnika. On savetuje da svi zaposleni potpišu kolektivne ugovore koji bi onemogućili ovakve i slične pojave. Prema njegovim rečima, gazde su uspele da zloupotrebe i Pravilnik o radu, koji mora da ima svako preduzeće, tako što sugerišu radnicima da potpišu pojedinačne ugovore o radu.

– Neki poslodavci su toliko maštoviti kad radnicima treba staviti samar na leđa da to prevazilazi najbujniju ljudsku maštu. Tako je ugovorom o radu jednom radniku bilo postavljeno čak 96 uslova za otkaz i samo četiri koji su govorili o tome koja su mu prava. I ona su bila drastična – da ga niko neće tući, maltretirati, kastrirati i slično. Rešenje za sve veću obespravljenost radnika je organizovati sindikate koji bi sprečili da zaposleni postanu belo roblje – istakao je Smiljanić.

Govoreći o blanko menicama, Smiljanić je potvrdio da članovi njegovog sindikata prijavljuju sve više ovakvih slučajeva. On kaže da je nezakonito uslovljavati radnika da unapred prizna krivicu za nekakav manjak ili nepredviđeni trošak i da propis precizno navodi kada je zaposleni kriv za nastalu štetu, koja se mora dokazati sudskom postupku, a i tada ima olakšavajućih okolnosti, jer treba dokazati da je štetu naneo namerno ili je nastala slučajno ili nepažnjom.

Naš sagovornik navodi da su radnici u Srbiji sve eksploatisaniji i sa sve manjim pravima. On tvrdi da ima sve više slučajeva u kojima su gazde prilikom kupovine preduzeća tvrdile kako je 400 zaposlenih ekonomski isplativo, da bi kasnije, kao navodni tehnološki višak, otpustile 200 ljudi.

– Problem je što je polovina radnika, koja je ostala, imala daleko veći obim posla i morala je da radi i ono što su njihove dojučerašnje kolege radile. To je moderni oblik ropstva, jer ako neko ko je ostao bez posla dobije gazdu na sudu, poslodavac po zakonu nije obavezan da ga vrati na radno mesto, već može da mu isplati do 18 prosečnih zarada – zaključio je Smiljanić.

Izvor