Veliki deo radnika koji rade u supermarketu “Merkator” u Beogradu zaposleni su preko omladinske zadruge “Sat”. Omladinska zadruga “Sat” je jedina omladinska zadruge preko koje Merkator zapošljava i očigledno je da postoji neki dil između njih. Veliku deo zaposlenih čine žene iz sela oko Beograda – iz oblasti Srema tj. iz sela Vojka, Putinci, Šimanovci, Dobanovci itd. Radnici zaposleni preko omladinske zadruge dobijaju 60 dinara za jedan sat rada (oko 70 evro centi), uz to omladinska zadruga od toga uzme između 15% i 45%. Osobama mlađim od 26 godina zadruga uzme 15%, a starijima 45%. Većina zaposlenih preko omladinske zadruge su studenti i studentkinje, ali ima i dosta sredovečnih ljudi. Većina radi barem 10 sati dnevno. Kada omaldinska zadruga uzme svoj deo, radniku preostane između 8,000 i 10,000 dinara mesečno (između 95 i 120 evra). Prosečna neto plata u Srbiji za jun. 2005 iznosi 17,441 din (200 evra).

Radnicima se ne uplaćuju nikakvi doprinosi, nemaju pravo na bolovanje, ni na koji način nije registrovano da su zaposleni, menadžment ih tretira kao “N.N.” lica, oni ne postoje. Mnogi ljudi se nadaju da će ih posle nekoliko meseci ovakvog rada od danas za sutra Merkator zaposliti za stalno, ali to se veoma retko dešava, pa tako ima slučajeva da ljudi rade i po 1,5 godina u Merkatoru preko omladinske zadruge i još nisu primljeni u stalini radni odnos. Takođe reprezentativan primer je jedan radnik koji je godinu dana radio preko omladinske zadruge, zatim je Merkator s njim potpisao ugovor na godinu dana, po isteku tog ugovora on je otpušten i ponovo zaposlen preko omladinske zadruge, on danas i dalje radi i nije u stalnom radnom odnosu. Sa druge strane oni radnici koji sa Merkatorom imaju sklopljen ugovor, tj. oni koji su stalno zaposleni dobijaju oko 22,000 dinara mesečno (260 evra), pri tome im se uplaćuju dorpinosi za penziono i socijalno osiguranje. Ova neravnopravnost unosi razdor među zaposlene, radnici se ohrabruju da potkazuju svoje kolege. Atmosfera u kojoj se radi je jako loša, u čoveku budi najniže porive, hrani ih i podstiče. Posao je veoma težak i jedna osoba obavlja posao za dvoje ili više ljudi, redovi u Merkatoru su ogromni, i ljudi koji čekaju u redovima se konstantno istresaju na zaposlene, ako se zaposleni pobuni zbog toga obezbeđenje zapiše da je “N.N. osoba zaposlena na tom i tom odelenju vređala mušteriju..” Uz to zaposleni na odljenju sa sirevima ili mesom nemaju sanitarne knjižice i njihovo zdravlje se na proverava ni na koji način.

U Merkatoru je onemogućeno bilo kakvo radničko sindikalno organizovanje, kao i u svim drugim privatnim firmama u Srbiji. Radi se po deset sati dnevno, radnicima za zabranjeno da na poslu nose satove da ne bi znali koliko je sati. Takođe u Merkatoru je najstrože zabranjen bilo kakav razgovor među zaposlenima, od ljudi se očekuje da deset i više sati stoje jedni pored drugih i da pri tome ne progovore ni reč. Razgovor se često kažnjava otkazom, radnicima nije dozvoljeno da se sprijatelje sa svojim kolegama. Radnici u merkatoru nemaju nikakva prava, oni su robovi.

Deo ovog teksta je iskorišćen za pisanje članka o Merkatoru koji je u ponedeljak 12. 9. 2005. objavljen u slovenačkim novinama "Mladina"

Ako želite da uputite prostest omladinskoj zadruzi "Sat" možete ih pozvati ili im pisati. Mi to nećemo uraditi jer znamo da to ništa ne bi promenilo.