Beograd, Požarevac - Okružni sud u Beogradu potvrdio presudu Nataliji Lazić, za klevetu iznetu u emisiji Ključ.

Tužbu je podneo Miodrag Radović, za klevetu u emisiji RTS-a. Natalija Lazić je u maju 2003. govorila o učešću Radovića u seksualnom zlostavljanju desetogodišnjeg Roma. Događaj o kom je reč odigrao se u noći između 15. i 16. novembra 2002. Prema navodima maloletnog Roma i izjava svedoka datih FHP-u, osobe koje je poznavao od ranije prinudile su ga da ih u nekoliko navrata oralno zadovoljava, da bi mu potom mokrile u usta.

Majka maloletnog dečaka je SUP-u Požarevac prijavila slučaj. Na osnovu primljenih i proverenih podataka, SUP je podneo krivičnu prijavu protiv Miodraga Radovića i Vladimira Petraškovića, osumnjičenih da su seksulano zlostavljali maloletnog Roma.

Fond za humanitarno pravo je, na inicijativu romskog udruženja iz Velikog Gradišta, u januaru 2003. pokrenuo svoju istragu, i na osnovu prikupljenih podataka u martu iste godine podneo krivičnu prijavu protiv Vojislava Brajkovića, Maksima Petrovića i Aleksandra Jankovića, koje su svedoci i žrtva identifikovali, pored Radovića i Petraškovića, kao učesnika u zlostavljanju.

Budući da su roditelji odlukom Opštinskog suda u Velikom Gradištu izgubili starateljstvo nad detetom, sud je za zakonskog zastupnika dečaka odredio Centar za socijalni rad. FHP navodi da je tokom istrage Centar za socijalni rad, bez objašnjenja, dva puta oduzimao i vraćao toj organizaciji punomoćje. Pošto joj je treći put oduzeo punomoćje, postupak je nastavljen bez punomoćnika žrtve, u prisustvu radnika Centra za socijalni rad.

U novembru 2003. Centar za socijalni rad, kao zakonski zastupnik dečaka, doneo je odluku da u interesu mentalnog zdravlja dečaka obustavi dalje gonjenje osumnjičenih. Na osnovu toga, sud je obustavio istragu i postupak je prekinut.

U međuvremenu, Miodrag Radović je podneo tužbu protiv Natalije Lazić, koja je pred istražnim sudijom govorila o tome šta joj je dečak rekao odmah posle događaja i opisala povrede koje je videla na njegovom licu.

Postupak protiv Natalije Lazić pred II opštinskim sudom okončan je u julu 2006, presudom da je kriva za krivično delo klevete, zbog čega je kažnjena s 50.000 dinara, a obavezna je da plati i sudske troškove, 5.000 dinara, i troškove tužioca, 25.000 dinara.

Prvostepena presuda u postupku protiv Natalije Lazić doneta je posle jednog održanog pretresa, dok je sud odbio da sasluša svedoke koje je predlagao advokat FHP-a, koji su imali neposredna saznanja o zlostavljanju dečaka.

Veće Okružnog suda u Beogradu, koje je odbilo žalbu FHP-a i potvrdilo presudu Drugog opštinskog suda, činile su sudije Savka Gogić, Života Đoinčević i Duško Milenković.

Života Đoinčević je uhapšen 27. marta 2003. tokom akcije Sablja. U tadašnjim saopštenjima Vlade navođeno da je uhapšen zbog veza sa Zemunskim klanom, neovlašćenog ukidanja pritvora i primanja mita. Policija je tada u njegovom stanu, pored pištolja, našla i 70.000 evra, za koje se kasnije ispostavilo da potiču od prodaje nasleđene nekretnine.

Vrhovni sud je početkom jula 2005. potvrdio presudu Okružnog suda u Novom Sadu kojom je Đoinčević oslobođen optužbi da je u svom i stanu svoje majke nedozvoljeno držao oružje. Presuda je doneta na ponovljenom suđenju koje je naložio Vrhovni sud pošto je ukinuo raniju presudu na tri meseca zatvora.

Izvor