NOVI SAD - U poslednje vreme sve veći broj žitelja Novog Sada zbog uboda krpelja javlja se lekarima na Klinici za infektivne bolesti, a ono što je alarmantno je da je samo tokom prethodne nedelje kod desetak pacijenata utvrđeno da su krpelji koji su ih uboli zaraženi bakterijom borelija burgdorferi, koja je uzročnik lajmske bolesti.

- Svakodnevno nam se javlja po petnaestak osoba koje su uboli krpelji. Činjenica je da je ovo period godine u kom je verovatnoća da će nekoga ubosti krpelj veća, ali ono što nije dobro je to da je broj zaraženih krpelja u poslednjih nekoliko godina višestruko uvećan, a analize govore da je gotovo svaki treći krpelj zaražen pomenutom bakterijom - ističe dr Jovan Vukadinov, načelnik Klinike za infektivne bolesti, i savetuje da se građani po povratku sa dužeg boravka na izletištima, parkovima ili na bilo kojim travnatim površinama obavezno pregledaju kod kuće, jer je vrlo važno pronaći krpelja u prvih 24 časa od uboda.

- Ukoliko se krpelj pronađe na vreme, lečenje lajmske bolesti je efikasno. Međutim, ako se krpelj u organizmu zadrži, onda postoji velika opasnost od razvoja bolesti. Bolest ima tri faze, u prvoj se javlja crvenilo na mestu uboda i ona traje tri do četiri nedelje.

- U drugoj fazi bakterija napada srce, zglobove i centralni nervni sistem, a ona se manifestuje povišenom temperaturom, malaksalošću, bolovima mišića i otokom zglobova, dok treća faza predstavlja hronična oboljenja - kaže dr Vukadinov, napominjući da je ubod krpelja bezbolan i da je skoro nemoguće osetiti njegovo kretanje po telu.

Prema njegovim rečima, prilikom vađenja krpelja mesto uboda ne sme se ničim zalivati (alkohol, aceton, različiti vidovi kapi...) jer to izaziva gušenje krpelja, koji u toj situaciji može vratiti crevni sadržaj u organizam čoveka, zajedno sa bakterijom borelija burgdorferi.

Kako objašnjava prof. dr Dragana Rajković s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pažljivim praćenjem populacije krpelja u gradu primećeno je da broj zaraženih krpelja konstantno raste i sada ih je negde između 26 i 30 odsto.

- Važno je reći da krpelji ne prenose samo lajmsku bolest već su prenosnici niza zaraznih oboljenja kao što su krpeljski encefalitis, omska hemoragična groznica, tularemija, sibirski kraljevski tifus i druge - kaže dr Rajković.

Inače, krpelje je moguće pronaći na raznim mestima, a najčešće nastanjuju livade, pašnjake, rubove šuma, zelene površine u gradu poput grobalja, travnjaka, parkova, zapuštenih mesta, odnosno tamo gde postoji potencijalni domaćin. Na koži se otkriva uglavnom slučajno, tek kad se jave posledice uboda, najčešće tek kada se nasisaju krvi i postanu veliki, ali i kad se na mestu uboda javi crvenilo, svrab ili alergijska reakcija.

Prevencija

Kako bi se smanjio rizik od uboda krpelja, dr Rajković predlaže sledeće mere: pri boravku u prirodi nositi odeću svetlijih boja, kako bi se krpelj pre uočio, nogavice uvući u čarape. Prilikom provlačenja kroz žbunje, zakopčati kragnu i staviti kapu na glavu, pre odlaska u prirodu na odeću naneti hemijsko sredstvo "repelent", koje odbija krpelje, a po povratku iz prirode detaljno pregledati telo i odeću. Redovno kositi travu i krčiti žbunje u parkovima, kampovima i dvorištima i redovno pregledati kućne ljubimce i domaće životinje.

Suzbijanje pro forme

Prema rečima dr Dragane Rajković, povećan broj onih koji se javljaju lekaru zbog uboda krpelja proizilazi iz toga što je minula zima bila izuzetno blaga.
- Gotovo celokupna populacija uspela je da preživi ovo godišnje doba, međutim, moram da napomenem da je njihova brojnost veća i zbog toga što je tretiranje krpelja, iz meni zaista neobjašnjivih razloga, urađeno na vrlo malom broju površina u gradu, iako smo mi još u martu dali preporuku da je neophodno izvršiti sveobuhvatno tretiranje na svim ispitivanim lokalitetima - kaže dr Rajković.