Uz olovo, kompjuteri sadrže još devet otrovnih materija koje su "kataklizma" za životnu sredinu. Srbija je u opasnosti jer se u našem okruženju nalazi nekoliko stotina hiljada dotrajalih kompjutera. Nedovoljno razvijena reciklaza kojom se bave samo tri preduzeća preti ekološkom katastrofom, budući da 90 odsto otpada koji do njih ne stigne završi u rekama ili na deponijama!

Poseban problem zadesio je pomoravske gradove gde delovi starih kompjutera gotovo uvek završavaju na opštinskim ili divljim smetlištima pored reka.
- Što se tiče prikupljanja i uništavanja tog otpada Srbija je u praistoriji u odnosu na zapadnu Evropu. Oni su pametno državama istočne Evrope poklanjali polovne elektronske uređaje, jer je to bilo isplativije i logičnije nego recikliranje. Sada mi imamo muke s tim otpadom. U budućnosti ovo će biti veliki problem, jer je kod nas vlasnicima elektronskih uređaja ostavljeno na volju da li će baciti uređaj ili ga odneti u reciklažni centar - objašnjava Vladan Racić, ekološki inspektor iz Jagodine.

Slično je i u Požarevcu, gde nam je Slobodan Jović, zamenik direktora JKP, rekao da u ovom gradu reciklaža nikada nije praktikovana, pa da sve što se nađe u kontejnerima ide pravo na deponiju, uključujući i toksični otpad.
Od 2002. godine, kada je objavljena Evropska direktiva o elektronskom otpadu, Srbija je uspela da formira tri preduzeća koja se bave reciklažom. Republička agencija za reciklažu je matična ustanova koja izdaje rešenja o tome da li otpad ima upotrebnu vrednost. Pre tri godine agencija je izdala tek 300 rešenja, 2005. godine 800, a 2006. godine 1.012 rešenja.
- Napredak je očigledan, ali u realnosti to je tek oko 10 odsto ukupnog elektronskog otpada. Ipak, za prva četiri meseca 2007. godine reciklirano je 2.584 tone elektronskog otpada, što je jednako količini koja je reciklirana tokom čitave 2006. godine (2.605 tona) - objašnjava Gordana Perović, direktorka Agencije.
Da je situacija u pomoravskim gradovima Srbije samo slika onoga što se dešava širom zemlje, potvrdio je i Nebojša Vraneš iz beogradske firme "IMP zerowaste" koja se u saradnji s Institutom "Mihajilo Pupin" bavi najsavremenijim načinom reciklaže.
- Problem je što se mnoge firme registruju kao da rade reciklažu, a zapravo pokupe koristan plen, dok ostalo, što je i otrovno, odbace na deponije ili u vodu. U Srbiji i dalje firme stavljaju ekonomsku dobit ispred ekologije - kaže on, i dodaje da je osim reciklaže ponekad moguća i reparacija, nakon koje se kompjuteri poklanjaju u humanitarne svrhe.
S tim se složio i Boris Potkonjak, rukovodilac centra za reciklažu elektronske opreme pri firmi "Božić i sinovi", koja je prva u Srbiji počela da reciklira kompjuterski otpad.
- Naša preduzeća još traže nadoknadu za reciklažu kompjutera koji su potpuno izgubili funkciju. Još gore je što JKP, na primer, i dalje spaljuje elektronski otpad u Vinči, iako bi to u reciklažnim centrima mogli bezbedno da obave - kaže Potkonjak.

Monitori najotrovniji
U računarima su najotrovniji monitori, a pre svega ekran, čijih 70 odsto mase ne može da se reciklira. Primera radi, 1.200 ekrana stvaraju 20 tona otrovnog otpada. Osim monitora, baterije i toneri u prahu spadaju među najtoksičnije.
- Reč je o vrlo opasnom otpadu čija toksičnost još nije istražena. Velika je opasnost da se njime u potpunosti zatruje pijaća voda i uništi zemlja - rekao je Kolin Armstrong, direktor engleske firme koja se bavi reciklažom elektronskog otpada.


Izvor