Dok radnicima „Lukoil-Beopetrola” smanjuju plate za 20 do 25 odsto dotle se za kupovinu jedne korpe za otpatke plaća od 80 do 180 evra, a za ve-ce šolju 515 evra
Skupo farbanje: "Lukoilova" pumpa

Sindikati zaposlenih u naftnoj kompaniji „Lukoil-Beopetrol” odložili su za juče najavljeni štrajk upozorenja, dajući, kako kažu, još jednu šansu menadžmentu da im u roku od 10 dana uplate sve zaostale zarade. Od menadžmenta je zatraženo da do 16. jula na račune radnika legne plata, a ukoliko se ni do tada ništa ne promeni, zaposleni kreću u štrajk.

Štrajk upozorenja najavljen je za 20. jul, a odmah potom će se krenuti u generalni štrajk, proteste pred vladom, poslovnom zgradom „Lukoila”, kao i u potpuni prestanak točenja goriva na pumpama, potvrđuje Miomir Glintić, predstavnik Samostalnog sindikata prodavaca „Lukoil-Beopetrola”.

Plate su za poslednji mesec smanjenje za 20 do 25 odsto u zavisnosti od toga da li je u pitanju rad u administraciji ili na pumpama. Tako je prosek plate na benzinskoj stanici sa 32.000 pao na 26.000 dinara, kaže on.

Sve to, naglašava, ne bi bilo sporno da se menadžment „Lukoil-Beopetrola” i javno nije hvalio da pozitivno posluje i ostvaruje dobit, a potom radnicima kao objašnjenje za smanjenje plata navodio da „većinski vlasnik ne može sam da snosi teret gubitka u poslovanju već mora ravnopravno da ga podeli s radnicima”.

Kupoprodajnim ugovorom, koji je „Lukoil” potpisao prilikom preuzimanja „Beopetrola”, obavezao se da će u narednih pet godina, dakle do oktobra 2008. godine, povećavati dva puta godišnje plate za rast cena na malo, a sada ih smanjuje, ističe on.

Zaposleni traže i da se vozačima cisterni vrate dnevnice, kao i da se predstavnicima sindikata radnika daju na uvid rezultati poslovanja kompanije. Nedopustivo je i da se radnicima prepolovi iznos za topli obrok, kao da im se umesto 16.000 koliko je trebalo da dobiju za regres isplaćuje tek 10 odsto od majskog proseka, odnosno oko 2.600 dinara.

Istovremeno, tvrdi Glintić, menadžmentu „Lukoila” je poslato pismo u kom zaposleni pitaju kako je moguće da nema novca za isplatu zarada, a da se istovremeno samo za nabavku cveća za poslovnu zgradu „Lukoila” plaća čak 400.000 evra, da se ve-ce šolja na novoizgrađenim pumpama plaća 515 evra, a korpa za otpatke od 80 do 180 evra, kao i da samo farbanje stare pumpe staje oko 30.000 evra, a kamiona koji se voze i po 15 godina čak – 15.000 evra.

Glintić ističe da je „Lukoil” samo za zamenu sijalica na pumpama platio 10.000 evra, kao i da su višestruko uvećani računi za kupovinu novih kamiona i to sa 62.000 na 275.000 evra. Čelni ljudi kompanije moraju da odgovore, kaže Glintić, i kako je moguće da se na novim benzinskim stanicama ugrađuju metalne konstrukcije tanjeg zida od projektovanog, a plaćaju kao da su urađene po projektu.
Zbog svega ovoga zaposleni traže i preispitivanje kupoprodajnog ugovora, zaključuje Glintić.

Izvor