KRUŠEVAC - U odnosu na 2005. godinu broj korisnika usluga Centra za socijalni rad je udvostručen. Najčešće se za jednokratnu materijalnu pomoć od 6.000 dinara obraćaju odrasle, radno sposobne osobe koje su zvanično zaposlene, ali imaju male i neredovne plate.
- Imali smo slučaj porodice gde je muž mašinski inženjer, supruga diplomirani ekonomista a dvoje dece na fakultetu. Radili su u „Župi“ i u vreme štrajka koji je trajao mesecima ostali su bez prihoda, tako da su morali da se obrate Centru za socijalni rad. Takvih slučajeva je sve više, a najviše su ugroženi ljudi iz grada, koji nemaju zemlju a žive u društvenim stanovima i moraju da plaćaju sve dažbine. Nažalost, prema opštinskoj odluci, svi oni mogu da dobiju jednokratnu materijalnu pomoć u iznosu od 6.000 dinara samo dva puta godišnje - objašnjava Radomir Jevtić, direktor kruševačkog Centra za socijalni rad.
Ekonomski tehničar Milan T. jedan je od onih koji su se obraćali Centru za socijalni rad za pomoć.
- Radim u preduzeću koje je privatizovano. Plate su neredovne a gazda nam plaća od 5.000 do 10.000 mesečno, kako kad. Supruga je ostala bez posla, a imamo dvoje dece od kojih starije ide u drugi razred. Pomoć koju povremeno dobijemo posluži nam da platimo neke dažbine poput struje ili da kupim, recimo dva metra drva. Kada je leto, radim malo na građevinama pa se nekako i preživi, ali je zimi teško - vajka se Milan.
U prvih šest meseci ove godine broj korisnika usluga po raznim osnovama kruševačkog Centra za socijalni rad povećan je za 22,7 odsto. U 2006. godini Centru se sa različitim zahtevima obratilo 5.642 građana, a u prvoj polovini 2007. godine čak 3.535.
- Nastavlja se trend povećanja broja zahteva koji je započet prošle godine. Najviše zahteva imamo za jednokratnu materijalnu pomoć i broj korisnika po tom osnovu je povećan za 18 odsto. Među korisnicima jednokratne materijalne pomoći najviše je odraslih, uglavnom radno sposobnih osoba, čak 47 odsto - objašnjava Radomir Jevtić.
On kaže da sve češće pomoć traži takozvana nova sirotinja, osobe između 35 i 55 godina starosti, koje nisu socijalni slučajevi ni po jednom klasičnom merilu.
- Ti ljudi nemaju pravo na materijalno obezbeđenje porodice jer se zvanično vode kao zaposleni iako mesecima nisu primali platu - kaže Jevtić.
Centar za socijalni rad ima i oko 1.000 korisnika materijalnog obezbeđenja porodice. Za ovaj vid zaštite najčešće se prijavljuju Romi.
- Romi jesu ugroženi, ali među njima ima i onih koji maksimalno koriste zakonske propise. Imamo slučajeva da se neke porodice pojavljuju generacijama. Materijalno obezbeđenje je primao deda, otac, a sada primaju on i sin, recimo. Neki primaju oko 8.500 dinara mesečno, imaju dečji dodatak i zdravstvenu zaštitu, ali i dovoljno vremena da se bave drugim poslovima - ističe Jevtić.

Izvor