Resavica - Sindikati rudara devet rudnika uglja u Srbiji ne žele privatizaciju rudnika, već traže od Vlade Srbije da se vrate pod okrilje EPS. Oni su odbacili nedavno usvojenu strategiju za privatizaciju rudnika i predlažu da se nerentabilni rudnici zatvore, a oni koji imaju budućnost vrate pod okrilje EPS, gde su bili do pre nekoliko godina. Zbog toga su sindikati rudara pokrenuli inicijativu za prikupljanje potpisa građana za usvajanje novog zakona o zatvaranju rudnika, koji predviđa takav rasplet.

- Odlučili smo da povučemo saglasnost sa strategije za privatizaciju rudnika, koja predviđa privatizaciju rudnika u celini. Smatramo da takva privatizacija vodi zatvaranju svih rudnika uglja sa podzemnom eksploatacijom, jer smo imali prilike da vidimo do čega su dovele tako neuspešne privatizacije. Rudnici nisu isto što i društvena preduzeća, pa se ne može primenjivati ni isti zakon. Slovenački model Zakona o zatvaranju rudnika je za nas najpovoljniji i mi ćemo, uz podršku potpisa 30.000 građana Srbije, takav predlog uputiti Skupštini Srbije - kaže za „Blic“ predsednik Sindikata RMU „Rembas“ Zvonko Žnider.
Sindikati rudara na ovaj način traže da se vrate pod okrilje EPS iz koga su, posle desetak godina zajedničkog rada, odlukom Vlade Srbije, izdvojeni 2003. Cilj je bio da rudnici budu privatizovani i da se EPS oslobodi balasta neprofitabilnih rudnika, koji su samo prošle godine subvencionisani sa nekoliko milijardi dinara.
- Slovenački model Zakona o zatvaranju rudnika predviđa da rudnici koji imaju perspektivu budu vezani za elektroprivredu. Kroz električnu energiju ti rudnici zarađuju platu, jer je krajnji proizvod najskuplji. Moram da kažem da je površinski kop najskuplji za proizvodnju energenta, ali to niko ne računa pri kopanju uglja, već se računica izvodi kroz struju. U tom slučaju, rudnici ne bi mogli da zadrže sadašnji broj zaposlenih, već bi ostala samo radna snaga koja je neophodna za proizvodnju - objašnjava Žnider.
Prema strategiji za privatizaciju, koju sada sindikati odbacuju, od 4.200 zaposlenih u rudnicima tehnološki višak je 1.800 radnika.
- Nezvanično nam je ponuđeno da otpremnina po godini staža bude 400 evra. Država bi dala 200 evra, a budući vlasnik još toliko. Ukoliko ostane sadašnja situacija oko privatizacije, smatramo da bez tri bruto prosečne zarade u republici ili oko 100.000 dinara po godini staža, nema dogovora oko otpremnina, pod uslovom da garant za isplatu bude država. Rudnici se nalaze u pasivnim krajevima, gde nema druge proizvodnje, i otpremnina bi omogućila rudarima da započnu neki novi posao, napominje Žnider.
On ističe da rudnici „Štavalj“ kod Sjenice, „Soko“ u Soko Banji, „Rembas“ u Resavici, „Ibarski rudnici“ i „Lubnica“ imaju perspektivu i da lako mogu da se priključe sistemu EPS. Višak rudara iz rudnika, koji bi bili zatvoreni, bio bi prebačen u te rudnike, gde bi proizvodnja mogla da se duplira. Za zatvaranje nerentabilnih rudnika potrebno je oko 5.000.000 evra po rudniku, što bi takođe trebalo da bude regulisano novim zakonom koji predlažu rudari.

Srpski rudnici u velikim gubicima
U Srbiji postoji oko 150 rudnika i površinskih kopova, a godine nebrige dovele su do lošeg stanja u većini. Mehanizacija zaostaje oko 20 godina, plate jamskih rudara su oko 300 evra, a samo u prošloj godini rudnici su bili na gubitku više od 35 miliona evra.
Najveći broj malih rudnika i kamenoloma je već privatizovan, dok neki veći rudarski sistemi i dalje čekaju.
- Topionica u RTB „Boru“ pravljena je još 1972. godine i sada bi je već trebalo zatvoriti i praviti novu, kaže Zoran Petković, bivši dekan Rudarsko-geološkog fakulteta.
Problem je i nedostatak kadrova, naročito jamskih rudara.
- Niko nije ulagao dovoljno u rudnike godinama zbog nedoumice kome će oni pripasti u procesu privatizacije - kaže Nikola Majinski, sekretar Udruženja metalaca crne i obojene metalurgije Privredne komore Srbije.
Kako Majinski kaže, nakon privatizacije stanje je počelo da se poboljšava, na primer u Gornjem Milanovcu i Zajači, ali su rudnici u postupku prodaje, kao što je Suva ruda kod Raške, u veoma teškom stanju.
Rudnici „Štavalj“ i „Lubnica“ imaju zalihe za gradnju elektrana pored njih, „Soko“ i „Rembas“ zahtevaju ulaganja, dok su „Vrška Čuka“ i „Bogovina“ kod Zaječara, „Jasenovac“ kod Baljevca i „Ibarski rudnici“ u veoma teškom stanju. Radovan Ž. Marković

Izvor