Sa željom da zbrine dvoje dece, Slavica Dilić iz Lapova završila u fabričkom pogonu firme „Narcis” bez ugovora o radu i prethodne obuke, a onda joj je štamparska presa, pod pritiskom od 20 tona, gotovo smrskala desnu šaku

Kragujevac – Rad „na crno“ seje žrtve po celoj Srbiji. U želji da zarade koji dinar, ljudi bez posla i primanja prihvataju gotovo sve što im se ponudi, ne razmišljajući da na novom poslu, bez neophodnog iskustva i obuke, mogu nastradati ili zadobiti teške povrede. Međutim, Slavica Dilić iz Lapova nije imala drugog izbora... Da bi zbrinula svoje dvoje dece, ona je, nakon što je ostala bez posla, otišla u firmu „Narcis“. Iako o proizvodnji kartonskih tanjirića, plastičnih čaša i aluminijumske folije, ništa nije znala, odmah je „gurnuta“ u fabrički pogon, u srce proizvodnje. Radila je tek osam dana, kada joj je štamparska presa (užarena do 95 stepeni Celzijusa, pod pritiskom od 20 tona) 23. marta prošle godine – gotovo smrskala desnu šaku.– Bilo je stravično. Ruka mi je bila ispečena i krvava. Nakratko sam ostala bez svesti, a onda me je Goran Ilić, gazdin sin, odvezao u dom zdravlja. Lekari su mi rekli da ne moram u Kragujevac, a on mi je stalno stajao nad glavom i ponavljao da ne kažem gde se to desilo. Plašila sam se da ću ostati bez posla, pa sam rekla da sam se povredila kod kuće – priča Slavica za „Politiku“.

Njena ruka, međutim, nikako nije mogla da zaceli posle ukazane pomoći, pa je, kako sama kaže, skupila snagu i sve ispričala lekaru u Lapovu. Slavica se lečila u Kragujevcu, pa na VMA, a onda je odlučila da protiv vlasnika firme podnese tužbu. Sudski spor još nije završen, a gazda Dragan Ilić smatra da će tužba „najverovatnije biti odbačena“.– Kao bivši policajac, koji je u službi proveo 25 godina i nagledao se sijaset tužbi i sudskih sporova, gotovo sam siguran da će njena tužba biti odbačena. Moje mašine su atestirane i ispravne, a njoj niko nije rekao da radi to što je radila. Poslali smo je u pogon da vadi tanjiriće i lepi etikete, a za to što se povredila sama je kriva – ocenjuje Ilić za naš list.

Njegov sin Goran nam, pak, kaže da Slavici ni na koji način nije pretio i da joj je „obećao svaku pomoć“. Na ime te pomoći, nesrećna žena, koja je ostala invalid bez zaposlenja, dobila je iz gazdine ruke – 4.000 dinara.

Slavica se kod Ilićevih „zaposlila“ bez ikakvog ugovora o radu i nije prošla potrebnu obuku. Jedino joj je, kako kaže, pomagala starija koleginica. Inače, firma „Narcis“ je u međuvremenu ugašena i sada posluje pod nazivom „Fit step“...– Popunila sam samo kratku biografiju i odmah sam poslata u pogon. Niti mi je gazda nudio, niti sam ja tražila bilo kakav ugovor. Htela sam samo što pre da se zaposlim, da zaradim neki dinar, kako bih odškolovala svoja dva sina. Sad, kako vidim, ni od suđenja neće biti ništa. Ilićevi imaju dobre veze u sudu i puni su para – ogorčena je Slavica.

Inače, sudski proces se poprilično otegao, pa ako bude izgubila spor Slavica Dilić će morati da plati oko 200.000 dinara advokatima, kao i za sudske troškove. Dragan Ilić, međutim, tvrdi da je Slavicu „neko nagovorio“ da pokrene spor, ali ne demantuje da ju je u fabriku primio bez ugovora.– Probni rad je, valjda, praksa u svakoj firmi. Niko nikog ne može da primi na posao dok se ne vidi da li je sposoban za rad. Hteli smo i nju da pustimo da sagleda svoje mogućnosti. Posle bismo joj dali ugovor i sve što ide uz to. A to što priča o našem pritisku na sud obična je laž – tvrdi Ilić.

Međutim, u Republičkoj inspekciji rada u Kragujevcu saznajemo da i „probni rad“ zahteva potpisivanje ugovora između poslodavca i radnika. U suprotnom, kako nam je rečeno, smatra se da je radnik bez ugovora zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, i to danom stupanja na posao. Sankcije za one koji to ne urade su velike. Svaki preduzetnik kod koga se zateknu zaposleni „na crno“ morao bi da plati od 400.000 do 500.000 dinara, a preduzeće, odnosno odgovorno lice u firmi, od 800.000 do milion dinara. Slavica je na ime odštete tražila 900.000 dinara.

Načelnik Inspekcije rada Prvoslav Milenković objašnjava za „Politiku“ da je ovo „samo jedna u nizu teških životnih priča“ ljudi koji u doba tranzicije ostaju bez posla i pokušavaju na razne načine da se domognu sredstava za život. Milenković kaže da je preciznu statistiku o radu „na crno“ nemoguće sačiniti.– O broju ljudi koji su zaposleni „na crno“ ne postoje precizni podaci. Sve je u domenu pretpostavke, a mi postupamo i po službenoj dužnosti i po zahtevu oštećenih. Slučajeva je mnogo, ali se mnogi plaše posledica, pa njihova imena čuvamo u diskreciji – kaže Milenković.

Iako je bio u obavezi, Ilić slučaj nije prijavio nadležnim inspekcijskim službama, pošto, kako je rekao, Slavica kod njega „i nije radila”, a nesrećna žena je, po sopstvenom priznanju, zakasnila to da učini. Slavici je sada, kako sama kaže, ostala jedino vera da je sud neće prevariti.

Izvor