Beograd - U prvih pet meseci ove godine zabeleženo je 15 smrtnih povreda na radu, što je znatno više u odnosu na isti period prethodne godine, dok je u celoj 2007. godini čak 46 radnika stradalo na radnom mestu.

Jedna od nesreća zabeležena je krajem marta, kada je u fabrici kartona „Lepenka“ u Novom Kneževcu poginuo D. J. (31) iz Đale, koga je priklještio valjak za presovanje kartona. U aprilu je M. G. (65), radnik preduzeća „Limarija“iz Futoga, preminuo od povreda zadobijenih padom sa 3,7 metara visine sa skele na gradilištu na Katoličkom groblju, a sa skele je pao i nepoznati radnik na gradilištu u Kajmakčalanskoj ulici u Beogradu, 31. maja, a on je preminuo na putu do Urgentnog centra. Poslednja nesreća odigrala se u nedelju, 22. juna, na gradilištu u selu Stubo kod Valjeva, kada je stradao je M. P. (32) pošto se na njega obrušilo nekoliko tona zemlje i kamenja.

Kako bi smanjili broj povreda i profesionalnih oboljenja na radnom mestu, u Ministarstvu rada i socijalne politike rade na Strategiji o bezbednosti i zdravlju na radu, a u tom ministarstvu tvrde da je za bezbednost u oblasti rada najznačajnija dosledna primena postojećih propisa.



Obaveze poslodavaca

Simo Kosić, načelnik Odeljenja inspekcije rada u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada, kaže za Glas da je Strategija u završnoj fazi, a biće doneta kada se formira nova vlada.

- Strategija unapređuje ceo sistem, a polazi od donošenje zakona o bezbednosti na radu, preko njegovog integrisanja, do obrazovanja odgovarajućih tela zaduženih za bezbednost na radu. Ona će sadržati i odredbe o osiguranju, diskriminaciji, mobingu i rodnoj ravnopravnosti - navodi naš sagovornik.

Kosić dodaje da će se, prema Strategiji, naši i evropski propisi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu potpuno usaglasiti do 2012. godine.

- Poslodavci su dužni da vode računa o organizaciji posla i sprovode mere u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu - objasnio je on.

Direktor Republičke inspekcije rada Radovan Ristanović, objasnio je da su poslodavci i mimo preporuke vlade dužni da obustave rad na otvorenom po velikim vrućinama, a na to ih obavezuje niz zakonskih mera koje štite život i zdravlje na radu po visokim temperaturama.

- Inspekcija redovno kontroliše primenu zakona, a za prvih pet meseci ove godine obavili smo 20.000 nadzora i to po pozivu i po službenoj dužnosti, dok smo u 2007. godini imali oko 50.000 kontrola - ističe Ristanović.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da je Zakon o zaštiti na radu izuzetno dobar i sadrži odredbe na evropskom nivou, ali loše je to što se on ne poštuje u praksi.

- Nije Evropljanin savesniji od Srbina, samo mu je zakon nametnuo veću odgovornost. Prema evropskim standardima, odgovorno lice u preduzeću krivično odgovara u slučaju smrti i težih povreda radnika, a mi tražimo da se takva odgovornost uvede i ovde - navodi Savićeva.

Neadekvatna oprema

Ona ističe da su smrtni slučajevi najčešći kod iznajmljenih radnika, koji „ u 90 odsto slučajeva nisu prijavljeni, neobučeni su i rade i po 20 sati dnevno i to bez adekvatne opreme“.

Smatra se da su najrizičnije delatnosti u pogledu bezbednosti radnika poljoprivreda, građevinarstvo i industrija.

Najviše povreda zabeleženo je u oblasti građevinarstva, gde se u poslednje tri godine stalno povećavao broj teških povreda radnika, pa i smrtnih slučajeva.

Izvor