Više od 200.000 radnika do kraja godine moglo bi da ostane bez posla. O ovom poražavajućem podatku do koga je „Blic” došao za sada niko ne želi da govori javno, a najcrnje prognoze govore da bi broj mogao da bude i mnogo veći.

Pretpostavlja se da će ovolikom broju otpuštanja doprineti činjenica da ove godine ističu mnogi ugovori o privatizaciji. Naime, kako je predviđeno zakonom, nakon dve godine od kupovine preduzeća na aukciji, poslodavac stiče pravo da otpusti višak zaposlenih, dok je u slučaju tendera taj rok pet godina. Agencija za privatizaciju ne vodi evidenciju koliko bi radnika moglo da ostane bez posla u toku 2009, ali ono što se zna jeste da bi u 262 preduzeća moglo da dođe do otpuštanja.

Zaštita radnika
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje nezvanično kažu da ne znaju koliko će otkaza podeliti vlasnici preduzeća kojima je istekao rok u kojem nisu smeli da smanjuju broj zaposlenih. Služba nije učestvovala u procesu privatizacije, tako da niko i nije bio dužan da je obavesti kad može da očekuje priliv nezaposlenih.
Kao drugi uzrok strepnje zaposlenih stručnjaci navode svetsku ekonomsku krizu.
Do 130.000 otkaza ćemo stići, kako ističe Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, zbog negativnih posledica globalne krize ako država nastavi sa finansijskim opterećivanjem privrede kroz povećanje taksa, poreza i PDV, ukoliko ne zamrzne zarade u javnom sektoru... Sa tolikim otkazima bili bismo, dodaje on, na nivou proseka u EU (3,5 do 4 odsto otkaza u odnosu na broj zaposlenih). U Hrvatskoj su, recimo, prognoze čak mnogo sumornije jer zaposlene čeka oko 150.000 otkaza, što je desetina ukupnog broja zaposlenih.
- U očekivanih 130.000 otkaza u Srbiji uračunali smo i oko 7.000 radnika čije se radno mesto gasi zbog likvidacije preduzeća koja do kraja prošle godine nisu privatizovana jer nije bilo kupaca. Kretanje nezaposlenosti zavisiće od brzine oporavka tržišta, a još nema naznaka da se stvari odvijaju u tom pravcu. Do sada je na globalnom nivou u privredu uloženo 9.500 milijardi evra, ali tražnja ne raste. Prema najnovijoj proceni, globalni oporavak kreće od sredine 2010. a u Srbiji će biti kasnije - govori Rajić.
Radnici koji ostanu bez posla, međutim, neće biti ostavljeni sudbini. Polovinom januara, Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku, formirao je tročlani „Krizni štab za praćenje stanja i preduzimanje mera u oblasti rada”. Njegov predsednik Saša Perišić kaže da je štab osnovan „da se zaštite radnici od nezakonitih otkaza koja poslodavci opravdavaju svetskom ekonomskom krizom”.
- Poslodavci bi hteli da se bez socijalnog programa, na brzinu oslobode određenog broja radnika. Krizni štab nema specijalna ovlašćenja u odnosu na ovlašćenja Inspekcije rada kad je reč o nezakonitim otkazima, kao i kad je očigledno povređeno pravo radnika. Radnik mora najpre povesti radni spor pred sudom, a inspektor rada koji je član kriznog štaba doneće rešenje o odlaganju izvršenja otkaza do konačne odluke suda. To rešenje je obavezujuće za poslodavca - objašnjava Perišić.
Odlaganje izvršenja rešenja o otkazu je mera za neutralizaciju „povrede prava radnika koja se vidi iz aviona”, dodaje naš sagovornik.

Pregovori sa poslodavcima
- Naša intervencija podrazumeva da delujemo i kad zaposleni štrajkuju zbog neisplaćenih zarada i sličnih razloga. Tada inspekcija i krizni štab daju savetodavnu preporuku i poslodavcu i štrajkačima da vode pregovore jer veoma često poslodavac naprosto neće ni da čuje štrajkače. Preko naših 28 unutrašnjih odeljenja saznajemo gde su dati nezakoniti otkazi, gde su štrajkovi - dodaje Perišić.
Nacionalna služba za zapošljavanje juče je saopštila da će svake srede izdavati besplatnu publikaciju o zapošljavanju - „Poslovi” koji će korisnici moći da preuzimaju u filijali Nacionalne službe u svom mestu.

Na svetu 51 milion otkaza
Do kraja ove godine u svetu bi bez posla mogao da ostane 51 milion ljudi, što će biti posledica usporavanje privrednog rasta koji je prerastao u globalnu krizu na tržištu rada, saopštava Međunarodna organizacija rada (MOR).

Izvor