Tikiwiki

Napomene o radni?kim savetima

21/02/2009 [23:05]
Od: Hal 9000

Svaki pojedinac i grupa koja se upusti u vode radikalne levice eventualno se susre?e sa pojmom radni?kih saveta . U krajnjoj liniji trebamo sebi postaviti pitanje: ?ta su radni?ki saveti ?

Svaki pojedinac i grupa koja se upusti u vode radikalne levice eventualno se susre?e sa pojmom radni?kih saveta . U krajnjoj liniji trebamo sebi postaviti pitanje: ?ta su radni?ki saveti ? Za ljude sa ?ovih prostora? koncept mo?e biti donekle konfuzan zbog spoznaje specifi?nog iskustva koje je nosilo identi?an naziv. Jedan pogre?an na?in razumevanja proisti?e i iz posmatranja radni?kih saveta kao formalnih ?organa?. Radni?ki savet ?je odnos (a ne ?organ? ili ?telo?) u kojem ljudi neposredno razmatraju svoj polo?aj i artikuli?u svoje te?nje, bez prisustva stru?njaka za dijalog, izra?avanje, predvo?enje, delovanje? ( Blok 45 ). Su?tina tog odnosa stvara se kada ljudi odre?enog socijalnog profila (radnici, studenti, poljoprivrednici) u borbi za preoblikovanje sopstvenog vremena i prostora uspostave direktnu komunikaciju me?u sobom i po?nu sami (ali zajedno) donositi odluke koje se njih ti?u. Tako se saveti stvaraju ?odozdo? kada se razli?ite grupe koje se prepoznaju u toj istoj borbi pove?u kroz jedno koordinaciono ?telo? u kome donose zajedni?ke odluke. Tako se borba, koja se obi?no javlja iz ?trajka na radnom mestu, ako on mo?e zaobi?i ?predstavni?ke strukture? (sindikate), pro?iruje na ostatak zajednice zajedni?kim delovanjem ljudi povezanih istim problemima (siroma?tvom, eksploatacijom, otu?enjem). Kako se predstavnici za te ?savjete? biraju me?u samim bira?ima, ti isti predstavnici (delegati) obavezni su prenositi odluke njihovih bira?a (imperativni mandat), i mogu se od strane njihovih bira?a opozvati (smeniti) u svako doba. Ovakva vrsta upravljanja zajednicom naziva se ?direktna demokratija?.

Prvi saveti pojavili su se u Rusiji 1905. iz ?trajk pokreta kada su ?trajk komiteti (pojedine grupe ?trajka?a) jednog mesta slali delegate u ?sovjet? ? koordinacioni kolektiv ? koji je bio sa?injen od istih. Oni su se javljali, u raznim oblicima, ponovo u Rusiji 1917, zatim Nema?koj, Italiji, i ?paniji (dvadesetih i tridesetih) i u Isto?noj Nema?koj, Poljskoj i Ma?arskoj (pedesetih). Sama pojava saveta zna?ila je ogromno prakti?no otkri?e u revolucionarnom radni?kom pokretu. Radnici su prona?li dugo tra?eni autonomni oblik kroz kojeg mogu ostvariti svoju emancipaciju. U mnogim slu?ajevima, oni su postali glavna vlast nad prostorom u kome su birani, i svoj autoritet su zasnivali na na?inu sopstvenog nastanka. Zbog poraza koji su nastupili, iskustvo radni?kih saveta izazvalo je o?tre podele u komunisti?kom pokretu, podele ?ije se konture te?ko mogu razaznati, jer su saveti ulazili, kako u iskreno prakti?no delovanje, tako i u licemernu demagogiju, uz razli?ita iskustva u pojedinim zemljama. Lenjinove proklamacije ?sve vlasti sovjetima? na kraju su zna?ile vlast bolj?evi?koj partiji. Samo iskustvo sovjeta u Rusiji je mnogozna?no: sa jedne strane postojali su oni u koje su mogli u?i samo radnici i vojnici (kao u Kron?tatu) dok su se u ve?inu sovjeta mogli birati vanjski ?predstavnici?, naj?e??e partijski ljudi (kao u Petrogradu i Moskvi). Zato britanska grupa Solidarity radije isti?e fabri?ke komitete , koji su pre sovjeta bili otelovljenje direktne demokratije ? kako su predstavljali ?elje radnika par excellence . U to vreme anarho-sindikalisti bili su jedini do pojave opozicije Mijasnikova koji su tra?ili ?totalnu radni?ku kontrolu? ( Golos Truda ), za razliku od lenjinisti?ke verzije: organi?ene ?kontrole? ? nadzora. U Nema?koj su saveti trpili krvave transformacije, ali se njihova snaga dovoljno ocrtala pred sam poraz, kao i u Italiji (Gram?i, iako u zatvoru, nije mogao a da ih ne unese u svoj program; Luksemburgova je u?inila isto), pa se rodila struja koja je proklamovala ? nasuprot bolj?evika i Kominterne ? neograni?enu vlast savetima, kao vlast radnicima

Kada je pokret pora?en, ostalo je iskustvo . To iskustvo, tako sna?no i nedvosmisleno, predstavlja jedini fiksni element revolucionarnog pokreta (iako u su?tini fluidan), jedini bastion radikalne levice (iako zaista neuhvatljiv), koja negiranjem tog elementa negira sama sebe, priznaju?i sve drugo.

?ta vlast saveta kao proces zna?i? ?U tom procesu proletarijat postaje subjekt koji odbacuje svoju ?isto kontemplativnu ulogu: njegova svest sada je jednaka prakti?noj organizaciji koju je sam izabrao, jer ta svest vi?e ne mo?e da se razdvoji od njegovog doslednog delovanja na istoriju? (Debord). ?ta je njen cilj? ?Zadatak radni?kih saveta zato nije samoupravljanje postoje?im svetom ve? njegova neprestana kvalitativna promjena; drugim re?ima, konkretno prevazila?enje robe , te ogromne stranputice u istoriji ?ovekove samoproizvodnje? (Khayati). Roba, kao otu?enje ?ovekovih aktivnosti , prestaje sa postojanjem kada radni?ki saveti ? kao novi odnos ? preoblikuju domen ?proizvodnje stvarnog ?ivota?, te osnove svih dru?tvenih kretanja. Tako i sami radnici, preuzimaju?i kontrolu nad sopstvenom aktivno??u, prestaju biti roba.

?ta to zna?i za istoriju ?radni?kih saveta? u Jugoslaviji? U kontekstu svega re?enog oni su contradictio in adjecto . Nametnuti ?odozgo?, dekretom, zakonski ograni?eni na mesto rada, formirani radi pomo?i oko upravljanja sistemom robne proizvodnje uz ograni?eno u?e??e radnika koji se i dalje uzimaju u najam, oni su tvorevina birokratije. ?Samoupravljanje robnom proizvodnjom samo ?e pretvoriti svakog pojedinca u programera sopstvenog pre?ivljavanja ? umesto kapitalisti?kog kruga, dobi?emo samoupravlja?ki pravougaonik? (Khayati). Da bi kao radikalni levi?ari ostvarili svoj zadatak u pomo?i samoemancipacije svih pot?injenih klasa, iskustvo saveta moramo shvatiti ozbiljno ? ali samo u njihovom pozitivnom kontekstu, jer samo tako mo?emo bogato iskustvo preokrenuti iz se?anja na poraze i gre?ke u teorijsku poeziju potpune subverzije postoje?eg, u stvaranje dru?tva koje ?e biti samoostvarena ?pozitivna ?ovekova samosvest? (Marx).

[Direktna akcija, broj 2, zima 2007/2008.]
[Revolucionarni sindikalisti i fabri?ki komiteti u ruskoj revoluciji]

[Lista ?lanaka]