Danas: Protiv eksploatacije i parlamentarizma
[Lista ?lanaka]31/03/2009 [04:14]
Od: Ratibor Trivunac
?ta je autenti?na levica u Srbiji u vremenima ekonomske krize: anarhisti, komunisti, staljinisti, ilegalci
Protiv eksploatacije i parlamentarizma
Autor: Igor ?ivanovi?
Beograd - Savremena liberalna demokratija i razvoj kapitalizma doveli su umnogome do toga da se granice izme?u levih i desnih politi?kih opcija zamagle ili u potpunosti izbri?u. ?ik probajte u Srbiji da razlu?ite ideolo?ko levo i desno, posebno u danima politi?kog pomirenja i saradnje ??utih? demokrata i ?crvenih? socijalista, populizma navodnih liberala iz G17 plus, Ko?tuni?inih konzervativaca punih usta radni?kih prava, radikala sa socijalnim programom dostojnim ?aveza. Aktuelna ekonomska kriza je prakti?no od svih nosilaca politi?ke mo?i u Srbiji napravila instant levi?are, zabrinute za sudbinu miliona siroma?nih ili onih u strahu od materijalnog kolapsa.
U postpetooktobarskoj Srbiji, od osnivanja vlade Zorana ?in?i?a do danas, na dru?tvenoj margini i s velikim ambicijama, deluju organizacije za koje se bez dvojbe mo?e re?i da su autenti?na levica - verni sledbenici Bakunjina, Marksa i Engelsa, Lenjina i Staljina, Mao Cedunga i Kim D?ong Ila, Froma i Markuzea. Ovi levi radikali, i pored izvesnih razlika u ideolo?kim nijansama, imaju jedinstven cilj - antiimperijalizam, ru?enje kapitalisti?kog sistema i ukidanje parlamentarne demokratije u cilju stvaranja onoga ?to smatraju humanijim dru?tvom.
Svakako, anarhisti, komunisti, trockisti i staljinisti u Srbiji daleko su od toga da predstavljaju ikakvu opasnost po stabilnost dru?tvenog poretka. Niko od njih ne preduzima akcije po ugledu na Crvene brigade, Bader-Majnhof grupu ili savremene istomi?ljenike u Gr?koj ili Francuskoj. Njihov aktivizam se svodi uglavnom na povremene proteste i agitaciju me?u radni?kom i studentskom omladinom, iako smatraju da je nasilje, u pojedinim slu?ajevima, legitiman na?in politi?kog delovanja.
RADNI?KA KLASA NE GLASA
- Anarhosindikalisti?ka inicijativa tokom du?eg perioda vodi borbu za upis u Registar udru?enja gra?ana. Na?i zahtevi su odbijeni nekoliko puta, a dok se to pitanje ne re?i, funkcioni?emo kao grupa pri registrovanom udru?enju Centar za liberterske studije - ka?e za Danas Ratibor Trivunac iz ASI.
Trivunac isti?e da su osnovni metod borbe anarhosindikata akcije poput nasilnih ?trajkova, blokada puteva, sabota?a, okupacija radnih mesta i sli?no.
- Do sada je ASI u?estvovao i organizovao ve?i broj direktnih akcija, od podr?ke i radikalizacije mnogih ?trajkova i protesta u Srbiji, Balkanu i svetu, do organizovanja konkretnih akcija podr?ke svojim ?lanovima, kao u slu?aju picerije Mamma Mia ili nezadovoljnih radnica Telusa. Pored toga ASI u?estvuje u organizovanju masovnih socijalnih akcija, poput studentskih protesta i okupacija beogradskih fakulteta ili nedavnog antifa?isti?kog protesta kod Filozofskog fakulteta - navodi Trivunac.
ASI ve?godinama u vreme izbora organizuje kampanju ?Radni?ka klasa ne glasa? koja za cilj ima da istakne ?parlamentarizam kao korumpiraju?i i poni?avaju?i model dru?tvenog organizovanja, u kome je populacija la?no slobodna da bira opskurne li?nosti za menad?ere eksploatacije?.
- Parlament slu?i stvaranju iluzije da postoji izbor, dok smo zapravo ograni?eni na izbor operativaca koji vode dru?tvo u interesu krupnog kapitala. Zbog toga, ne samo da ne u?estvujemo u parlamentarnom ?ivotu, ve?vodimo i aktivnu borbu protiv parlamenta i ideja predstavni?ke demokratije. Oslobo?enje podrazumeva i uni?tenje dr?ave i svih aparata kojima se njom upravlja - nagla?ava Trivinac.
Prema njegovim re?ima, proces eksploatacije radnika predstavlja osnovno nasilje koje se onda reprodukuje kroz sve dru?tvene odnose.
- Mi smatramo da je ponekad potrebno iskoristiti silu protiv gazda i represivnog aparata dr?ave. Nama nasilje nije nikakav feti?, prihvatamo ga kao nu?no zlo u borbi protiv krvolo?nog i besprizornog neprijatelja, ali sve to radimo da bismo ostvarili dru?tvo bez nasilja - izri?it je Trivunac.
ASI se zala?e za samoupravljanje kao izvornu anarhisti?ku ideju, koja je u pro?losti bila ?neve?to integrisana u jedan bolj?evi?ki eksperiment koji je bio osu?en na propast?.
?TA JE PRAVI SOCIJALIZAM
Narodni front koji deluje u Kragujevcu okuplja i anarhiste i komuniste.
- Organizacija je postavljena ?iroko, da bi u nju mogli da se uklju?e i revolucionari koji pripadaju razli?itim strujama, ta?nije komunisti i anarhisti - ka?e za Danas Miroslav Stankovi?iz Sekcije za informisanje NF-a.
Stankovi?nagla?ava da Front ne veruje u ?individualni teror, niti u bilo koju vrstu delovanja koje nije povezano s masama i koje vodi u avanturizam i izolaciju od narodnih i radnih masa?. Ipak, radni?ko nasilje je legitiman oblik politi?kog delovanja, ?to ?bur?oazija pokazuje svakodnevno?.
- Kao ?to je to Mao Cedung definisao: ?Politi?ka mo?izvire iz pu??anih cevi.? Mi ?emo pozivati mase na otpor nasilju koje vr?i represivni aparat. Da li je to pozivanje na ru?enje ustavnog poretka? Ne bavimo se time, neka to ocenjuje Ustavni sud, koji ima ekskluzivno pravo tuma?enja tih pitanja - izri?it je Stankovi?.
On dodaje da je ?pravi socijalizam?, za koji se NF zala?e, globalni proces koji podrazumeva ??iroko u?e??e masa u politi?kom i javnom ?ivotu, ?to je istinska demokratija koju ne treba povezivati s bur?oaskom tzv. liberalnom, parlamentarnom demokratijom koja je, zapravo, diktatura kapitala?.
CILJ RU?ENJE USTAVNOG PORETKA
Za razliku od ASI i Narodnog fronta, Partija rada, koju je devedesetih osnovao ibeovac i disident Vlado Dap?evi?, zvani?no je registrovana politi?ka stranka.
Prema re?ima Gorana Ratkova iz Partije rada, ova organizacija je proteklih godina preduzela niz akcija protiv velikosrpskog nacionalizma i Milo?evi?evog re?ima, fa?isti?kih tendencija u Srbiji, ali i akcije na ja?anju klasne svesti me?u radni?tvom, a bavila se i anti-NATO i antiimperijalisti?kom propagandom.
Partija rada tako?e ne odbacuje nasilje kao legitimno sredstvo politi?kog delovanja i isti?e da je cilj njihovog organizovanja ru?enje ustavnog poretka.
- Na permanentno nasilje klasnog protivnika odgovara se nasiljem. Zar bi se organizovali da nam nije cilj ru?enje sada?njeg ustavnog poretka. Ipak, svesni smo da nema revitalizacije socijalizma, ?to va?i i za kapitalizam. Ne mo?e se ponoviti kapitalizam 19. veka, kao ?to se ne mogu ponavljati forme socijalizma iz 20. veka. Elementi socijalizma su danas prisutni i u mnogim kapitalisti?kim zemljama. I samo treba imati o?i i videti da je socijalizam ve?idejno pobedio i samo treba da se desi taj istorijski zavr?ni ?in, koji mo?e biti vrlo bolan i sa nesagledivim posledicama - upozorava Ratkov.
[Izvor]
[Lista ?lanaka]
