Ratibor Trivunac, član Anarhosindikalističke inicijative

Bunt samo što nije počeo

U raspravama o ovakvim temama doskora je bilo anahrono razgovarati sa anarhistima, pogotovo mladim. Ratibor Trivunac, međutim, nametnuo se kao opozicija uvreženom razmišljanju i u nekoliko diskusija između ostalog i u tv-panelima javnog servisa. Ne samo zbog toga, kao sagovornika Ekonomista najpre ga pitamo koliko je po njemu socijalno nezadovoljstvo i da li je moguća njegova eksplozija?

Svakome ko dolazi u kontakt sa širim slojevima stanovništa u Srbiji je potpuno jasno da je nezadovoljstvo uslovima života i rada toliko veliko da više uopšte nije pitanje da li je eksplozija socijalnog gneva moguća, već u kom će se trenutku ona desiti i ko će biti u prilici da taj nagomilani gnev artikuliše i kanališe.

Da li se, onda može reći da se nalazimo pred „6. oktobrom gladnih stomaka“?

Ratibor Trivunac: Nesumnjivo. Ne bih želeo da preuzimam ulogu proroka i predviđam kada će se tačno tako nešto desiti, ali je već sasvim izvesno da će potpuni bankrot neoliberalnog kapitalističkog modela, kome svi uživo prisustvujemo, sa sobom doneti radikalne mere eksploatisanih u odbranu ljudskog dostojanstva.

Koje su snage koje bi ga kanalisale?

R. Trivunac: Vreme će to pokazati.

Kolika je i kakva sadašnja uloga sindikata i da li su to sindikati ili “sindikati”? Kako bi se oni ponašali ako bi do bunta došlo i šta se od njih može očekivati?

R. Trivunac: Mi smatramo da je svrha većine današnjih sindikalnih organizacija, i svih velikih sindikalnih centrala, isključivo olakšavanje procesa eksploatacije i pljačkanja radnica i radnika u Srbiji. Kao u mnogim slučajevima ranije, uloga “žutih” sindikata je da pacifikuju radnički gnev, i da ga kanališu na način koji će, u krajnjoj instanci, biti u interesu gazda. Od njih se može isključivo očekivati sabotiranje radničkih borbi, i jasno je da će gnev o kome ovde govorimo nužno biti kanalisan van tokova dominantnih sindikalnih organizacija.

Ovo je sada jasno i većini dobronamernih ljudi koji se nalaze u nižim strukturama sindikata poput SSSS-a, Nezavnisnosti i ASNS-a, koji su, prema našim informacijama, konstantno sabotirani, u bilo kakvom pokušaju ozbiljnijeg sindikalnog delovanja, od strane korumpirane vrhuške. Jedna od važnih uloga ovakvih sindikata je rad na uništavanju interesa radnica i radnika za sindikalni pokret, uspešno ga predstavljajući kao birokratski i esencijalno antiradnički. Ne bi me čudilo da u Srbiji počnemo da vidimo scene slične onima u Grčkoj, u kojoj besni slobodarski radnici nasrću na sindikalne birokrate, čak i organizuju okupacije zgrada sindikalnih centrala, shvatajući da se sindikalne birokrate nalaze na istoj strani kao i gazde.

Ako bi do bunta došlo, ko bi mogao da bude vođa ili da se stavi na čelo?

R. Trivunac: Smatram da nijedna od aktuelnih političkih snaga, koje se nalaze u centru pažnje javnosti, neće biti u stanju da predvodi jedan takav pokret, jednostavno zato što će taj pokret nužno ići protiv interesa svih dominantnih političkih činilaca danas. Opasnost koja uvek u ovakvim trenucima postoji je okretanje prema fašistoidnim tendencijama, no, mi smo čvrsto uvereni da će se metodi radikalno levog, samoorganizovanog, samoupravnog u izvornom smislu reči, otpora represiji spontano nametnuti masama, kao što je slučaj sa velikim demonstracijama i protestima u zemljama Latinske Amerike ili zapadne Evrope, ali i u našem regionu.

Izvor