grafi?ka novela: Barselona u svitanje
[Lista ?lanaka]15/08/2009 [12:46]
Od: Hal 9000
U ambijent Barselone, u leto 1923, sme?tena je radnja stripa ?Barselona u svitanje?, koji je zahvaljuju?i izdava?koj ku?i ?Veseli ?etvrtak? dostupan i ?itala?koj publici u Srbiji.
pi?e: Milan Stojanovi?
Dvadesetih godina pro?log veka Barselona svakako nije bila tako omiljena turisti?ka destinacija kao danas. Iako ?panija nije u?estvovala u Prvom svetskom ratu osetila je svu te?inu svetske ekonomske krize koja je nastupala tih godina. Stvaraju se dru?tveno-politi?ki uslovi, koji kao katalizatori deluju na intenziviranje klasnog sukoba u celoj ?paniji, a pogotovo u industrijskoj regiji Kataloniji. Slobodarski revolucionarni sindikati i anarhisti?ke federacije (kao najorganizovaniji i najdisciplinovaniji deo radni?kog pokreta) u?li su u otvoreni sukob sa gazdama i dr?avom, uz primenu veoma radikalnih metoda borbe, do tada nevi?enih u ?paniji. Nacionalna konfederacija rada (CNT), najmasovnija revolucinarna radni?ka organizacija ?panije tog doba je 1919. brojala preko 700.000 ?lanova, od kojih je zna?ajan deo bio upravo iz Katalonije. Na kongresu CNT-a odr?anom te godine u potpunosti je prihva?en anarhosindikalizam kao metod organizovanja i borbe. Kao odgovor na pritisak organizovanog revolucionarnog pokreta, dr?ava i vlasnici kapitala po?inju da sprovode ?beli teror?.
Revolvera?ke bande (tzv. pistoljerosi), unajmljene od strane poslodavaca i fa?isti?kih organizacija u koordinaciji sa policijom i slu?bama bezbednosti aktivno rade na eliminaciji revolucionarnih sindikalnih aktivista i istaknutih anarhista. Anarhisti su se vrlo brzo organizovali i adekvatno odgovorili na teror gazda i dr?ave ? stvaraju se naoru?ane anarhisti?ke grupe, sindikalne ?za?titne grupe? itd. U Barseloni revolvera?ki obra?uni izme?u pistoljerosa i anarhista postaju svakodnevnica. Ova de?avanja najbolje ilustruje ?injenica da je model pi?tolja Star kalibra 7,65mm iz 1919. godine dobio nadimak ?sindikalista?. CNT je navodno 1919. i 1920. kupio preko 20.000 komada ovog oru?ja, za potrebe svojih aktivista. ?Sindikalista? je bio veoma mali i kompaktan, anarhisti su ga nosili u unutra?njoj strani nogavice zavezanog kanapom za kai?, a potezali su ga kroz rupu napravljenu u d?epu pantalona. CNT je bio primoran da radi na ivici legalnosti, a plja?ke banaka bile su redovan izvor finansiranja anarhisti?kog pokreta. Na kraju, kad ni ovakvi fa?isti?ki metodi nisu uspeli da suzbiju anarhisti?ki pokret, u jesen 1923. po?inje diktatura generala Prima de Rivere, CNT biva zabranjen i po?inju godine strahovite represije.
Upravo u ovaj ambijent, Barselona, leto 1923, sme?tena je radnja stripa ?Barselona u svitanje?, koji je zahvaljuju?i izdava?koj ku?i ?Veseli ?etvrtak? dostupan i ?itala?koj publici u Srbiji. Kreiran od strane Alfonsa Fonta, legende jo? iz zlatnog doba stripa koji je i ranije izdavan kod nas, dodu?e ne u ovom ?anru, i Huana Antonia de Blaza, ?panskog pisca, publiciste i istoriogarafa, poznatog po svojim levi?arskim stavovima i kritici Frankovog re?ima.
Na radnju, koja se odvija po kli?eu ?pijunskih pri?a iz ?ezdesetih, nadogra?uje se niz situacija koje iz radni?kog ugla osvetljavaju dru?tvene okolnosti ?panije tog doba. Novinar Pere Mars, za koga saznajemo da je bio anarhista i istaknuti u?esnik meski?ke i ukrajinske slobodarske revolucije i protivnik bolj?evika, dobija zadatak da napi?e ?lanak o, naizgled obi?noj, pucnjavi u luci (zaista, tipi?na pri?a kakvih je bilo na desetine u katalonskim novinama tih dana). Naravno, ispostavlja se da se u pozadini krije me?unarodna zavera ?panskih industrijalaca, nema?ke vlade i nema?kih nacista, a teret razotkrivanja zavere i spa?avanja sveta od nacista pada na ple?a junaka ovog stripa, novinara Perea Marsa.
Tragom pri?e on susre?e mnoge istorijske li?nosti: nema?kog oficira Vilhelma Franca Kanarisa (kasnijeg ?efa Abvera (nacisti?ke obave?tajne slu?be), ali i nesu?enog atentatora na Hitlera 1944), advokata Luisa Komanisa Hovera (kasnijeg predsednika katalonske vlade, streljanog 1940. zbog svojih antifa?isti?kih ube?enja), konzervativnog vojnika Antonija Eskobara Huertesa (kasnijeg republikanskog generala, tako?e streljanog nakon sloma ?panske republike), ?andarma Manuela Kasala Gomeza (aktera i hroni?ara socijalnih okr?aja tog vremena) i, nezaobilaznog Buenaventuru Durutija, vode?eg anarhisti?kog militanta tog vremena i jednog od najpoznatijih anarhista svih vremena.
Dijalozi Marsa koga prvo treba posmatrati kao prekaljenog revolucinara pa tek onda kao novinara, sa njima, ali i sa drugim likovima (recimo sa svojim imbecilnim gazdom ili razma?enom gazdinom ?enom koja je istovremeno i Marsova ljubavnica), sa re?enicama kao ?to su ?Ve?i je greh osnovati banku nego je oplja?kati.? ili ?Po?ten policajac postoji samo u Barseloni.?, pravo su osve?enje za doma?u publiku, koja je ina?e zatrpana konzervativnom kuknjavom nad razru?enom tradicijom i liberalskim bajkama o blagodetima kapitalizma.
Danas, skoro vek kasnije, imamo simetri?nu situaciju. Kapitalizam je u ekonomskoj krizi, ali i u krizi ideologije. Dr?ava opet nema drugog re?enja do da anga?ovanjem fa?isti?kih organizacija u koordinaciji sa policijom i tajnim slu?bama poku?a da spre?i ?irenje naprednih i slobodarskih ideja. Iako anarhisti?ki pokret nije ni izbliza tako jak kao ?to je bio u ?paniji prvih decenija pro?log veka, ipak nam njegov ubrzani rast koji se bele?i poslednjih godina i neke tendencije koje se mogu primetiti u svetu (dobar primer su previranja u Gr?koj koja se ne smiruju od decembra pro?le godine) govore da se sitacije koje su inspirasale Blaza i Fonta vrlo lako mogu ponoviti u skorijoj budu?nosti. Veseli ?etvrtak je zaista izabrao veoma povoljan trenutak za izdavanje stripa ?Barselona u svitanje?.
Grafi?ku novelu "Barselona u svitanje" mo?ete nabaviti preko [Distribucije ASI]
[?Direktna akcija? - Propagandni bilten ASI]
[Lista ?lanaka]
