Tikiwiki

Svetska ekonomska kriza ? dosada?nji razvoj

22/08/2009 [21:06]
Od: Hal 9000

Prva ekonomska kriza u XXI veku po?ela je tokom 2006. godine strukturnom krizom zbog hiperprodukcije u automobilskoj industriji i krizom tr?i?ta nekretnina u Sjedinjenim Dr?avama, Velikoj Britaniji, Irskoj i ?paniji. To je bio kraj, do tada nezapam?enog, ?estogodi?njeg ekonomskog procvata koji je doveo do dalje ekspanzije kapital-odnosa, sa svim svojim klasi?nim ali i potencijalno novim sporednim efektima, izazvanim ?pekulacijama.

pi?e: Karl Heinz Roth, prevod: Aleksandra Spasov, korektura prevoda: Goran Musi?

Prva ekonomska kriza u XXI veku po?ela je tokom 2006. godine strukturnom krizom zbog hiperprodukcije u automobilskoj industriji i krizom tr?i?ta nekretnina u Sjedinjenim Dr?avama, Velikoj Britaniji, Irskoj i ?paniji. To je bio kraj, do tada nezapam?enog, ?estogodi?njeg ekonomskog procvata koji je doveo do dalje ekspanzije kapital-odnosa, sa svim svojim klasi?nim ali i potencijalno novim sporednim efektima, izazvanim ?pekulacijama. Procvat koji je, ?ini se, prekora?io realne granice rasta. Rapidan sunovrat napumpanih cena stambenih i poslovnih objekata, doveo je do pada vrednosti nekretnina i samim tim ugrozio hipotekarni sistem i sve njegove derivate, ?ije su postojanje osiguravale upravo nekretnine kojima je vrednost devalvirala. Pored toga tri ameri?ke, kao i neke evropske i japanske automobilske kompanije su do?ivele nagli pad prodaje: ovo je ozna?ilo po?etak svetske krize u kapital-intenzivnom sektoru svetske industrijske proizvodnje.

Kriza je po?ela da uzdrmava finansijski sektor na prelazu iz 2006. u 2007. godinu. Pad cena stambenih i poslovnih objekata se razvio u svetsku hipotekarnu krizu. Lokalne hipotekarne banke su dospele u minus zbog masovnog pada knjigovodstvene vrednosti nekretnina i u junu 2007. ameri?ka investiciona banka Ber ?terns (Bear Sterns) je morala da ukine svoja dva hed? fonda, ?to je bio prvi incident ove vrste. Po?to su ugro?eni hipotekarni krediti u Americi uglavnom pakovani u netransparentne kreditne derivate Jama?ne dugovne obveznice JDO (Collateralized Debt Obligations = CDO) koji su zatim prodavani ?irom sveta, pad njihovih cena a samim tim i pove?anje rizika na investicije doveo je do globalne lan?ane reakcije koja se poklopila sa hipotekarnim krizama u Velikoj Britaniji, Irskoj i ?paniji. Kriza hipotekarnih kredita drugoga reda dostigla je svoj prvi vrhunac u leto 2007. Njen globalni karakter bio je jasno uo?ljiv ve? kada su, iako su izvori problema banaka le?ali u anglo-saksonskim centrima krize, prve mere podr?ke bankama koje su bile u opasnosti da bankrotiraju preduzete na periferiji doga?aja poput slu?aja nelikvidnosti dizeldorfske Internacionalne kreditne kanke (IKB) i SachsenLB, ali i masivnog otpisa knjigovodstvene vrednosti i gubitka prometa ?vajcarske 'univerzalne banke' (institucija koja se ujedno bavi i investicijama i sitnim kreditiranjem) UBS.

Kroz pet do ?est udarnih talasa od leta 2007, hipotekarna kriza se pretvorila u svetsku ekonomsku krizu. Do septembra 2008. kriza je uzdrmala ?itav bankarski sistem. Ameri?ka investiciona banka Ber ?terns i britanska hipotekarna banka Nordern Rok su bankrotirale u martu 2008. A zatim, posle po?etnih spasila?kih intervencija nema?ke vlade od prethodne godine, Velika Britanija i Sjednjene Dr?ave su po prvi put bile prinu?ene na zna?ajne dr?avne intervencije: Nordern Rok je dobila potpunu garanciju podr?ke iz bud?eta dr?ave, dok je Ber ?terns preuzeta od strane 'univerzalne banke' u vlasni?tvu JP Morgan Chase-a, a Banka Federalnih Rezervi (Fed), centralna banka Sjedinjenih Dr?ava, organizovala je usitnjavanje i refinansiranje propalih obveznica.

Slede?i udar je usledio u septembru: po?etkom meseca dve najve?e hipotekarne institucije Fani Me (Fannie Mae) i Fredi Mek, su spa?ene od bankrota i rekapitalizovane zna?ajnom dr?avnom ntervencijom. Zatim je usledilo propadanje investicione banke Leman Braders (Lehman Brothers), sredinom meseca, dok je investiciona banka Meril Lin? (Merrill Lynch) spasena hitnom prodajom 'univerzalnoj banci' Bank of America. Tokom slede?ih nekoliko meseci, nisu se samo investicione banke suo?avale sa smrtonosnim udarima i nestajale sa scene, transformi?u?i se u komercijalne banke, odnosno stapaju?i se sa njima. Vode?e osiguravaju?e firme su tako?e bile ugro?ene, ?to je postalo jasno nakon propasti najve?e osiguravaju?e kompanije u Sjedinjenim Dr?avama, Ameri?ke Internacionalne Grupe (AIG), nedelju dana kasnije. Najvi?e su specifi?ni kreditni derivati (Credit Default Swaps = CDS) po?eli da bivaju neispla?eni. Ove menice koriste kupci obveznica ?irom sveta kako bi se osigurali u vantr?i?nim bilateralnim ugovorima od neizmirenja duga od strane zajmoprimca. Budu?i da u ovakvom ugovoru ne postoji centralizovan/direktan partner, a ugovori ne podle?u tradicionalnim osiguravaju?im propisima, rizik kod sklapanja ovakvih ugovora je veliki. Ukupna vrednost ovih ugovora, koji su sklapani ?irom sveta, iznosi oko 60 biliona (hiljada milijardi) dolara, i ukoliko do?e do kolapsa nose?ih stubova, poput AIG-a, moglo bi da do?e do katastrofalne lan?ane reakcije. Zapravo AIG je podr?an serijom spasila?kih paketa od strane vlade, a ukupna vrednost tih paketa sada iznosi 153 milijarde dolara. Bez obzira na ovo, efekat hipotekarne krize na klju?ni element globalnog tr?i?ta kreditnih derivata, ?ija se vrednost procenjuje na izme?u 600 i 1000 biliona ameri?kih dolara, pokazao je da finansijski sektor - presudna pokreta?ka sila prethodnog ciklusa ekspanzije - zapravo vodio u propast. ?itav internacionalni finansijski sistem je bio uzdrman u septembru 2008, kada su komercijalne banke i investicioni fondovi, koji su nastali 70-ih godina pro?loga veka (hed? fondovi, fondovi akcionog kapitala i penzioni fondovi), bili potreseni u istoj meri kao i investicione banke i osiguravaju?e kompanije.

Ali udarni talasi se nastavljaju nesmanjenim intenzitetom, ?to je o?igledno zbog masovnog otpisa kapitala i opadanja prometa u prakti?no svim bankama koje posluju internacionalno. Garancije vlade za veliki broj autsorsovane toksi?ne aktive, injekcije dr?avnog kapitala zarad dopunjavanja akcionog kapitala, kao i porast dr?avnih deonica u sektoru finansijskog kapitala su spasila?ke mere koje su preduzete u prakti?no svim pogo?enim dr?avama i koje ?e ubudu?e biti deo akcionog plana svih vlada. Jo? od leta 2007. vlade se trude da zadr?e novac i tr?i?te kapitala u opticaju putem koordiniranog smanjenja kamatnih stopa od strane centralnih banaka, zajedno sa obezbe?ivanjem likvidnosti propalih me?ubankarskih tr?i?ta i prebacivanjem problemati?nih jamstava i du?ni?kih instrumenata u dr?avno kontrolisane sfere. Kako najnoviji podaci pokazuju, jo? uvek nije mogu?e zaustaviti svetsko presu?ivanje kredita i preletanje vlasnika akcija iz finansijskog sektora u bezbednu zonu jakih valuta i dr?avnih obveznica. Razlog je jednostavan: gubici od hipotekarnih menica i kreditnih derivata su pra?eni pove?anjem broja neispravnih kreditnih kartica, lizinga i kreditnih zadu?enja prodavnicama, ?ije razmere jo? uvek nije mogu?e sagledati, ali je evidentno da su dovele do sloma Sitigrupa (Citigroup) jedne od najve?ih komercijalnih banaka u Sjedinjenim Dr?avama. Kraj globalne finansijske krize kao i kreditne krize jo? uvek nije na vidiku, a one se odvijaju na na?in koji pogor?ava strukturnu krizu i krizu industrijskog sektora koje su nastale istovremeno sa kreditnom, ?ire?i se kao tiha vatra koja ?e zahvatiti sve delove svetskog ekonomskog sistema.

Nakon poo?travanja uslova za kreditiranje i poteza koji vode povla?enju kapitala, doga?aji u 'crnom' kvartalu septembar-novembar 2008. su se prelili i na finansijska tr?i?ta ?irom sveta, na primer, u one sektore obrtanja kapitala gde se dugoro?nim (kapitalnim) kreditima trguje kao deonicama kompanija, obveznicama, opcijama i fju?ersima kao derivatima akcionog kapitala. Vrednosni pad hartija od vrednosti je odmah povukao za sobom i cene strukturalno slabih kompanija na tr?i?tu, naro?ito u automobilskoj industriji, pre nego ?to se pro?irio strukturalno i geografski na sav kapital koji se nalazi na berzama. Od po?etka 2008. godine, indexi berzi u Sjedinjenim Dr?avama, Evropi i Japanu su u proseku opali za 35-40%; uzburkanost iz septembra i oktobra je u velikoj meri evocirala se?anja na svetsku ekonomsku krizu XX veka. Berze u takozvanim BRIC dr?avama (Brazil, Rusija, Indija i Kina) iz godine u godinu prijavljuju pad izme?u 60 i 70%.

Tre?i odlu?uju?i faktor upadanja u svetsku ekonomsku krizu bio je pad cena osnovnih sirovina, koji je po?eo u julu 2008, nakon jo? jednog ogromnog rasta cena hrane i energenata, i skoro da je ukazao na klasi?an preokret od ?pekulativnog mehura do kriznog sloma. Do sada je cena sirove nafte pala sa najve?e od 147 dolara po barelu na ispod 40 dolara, dok su cene industrijskih metala i sirovina koje se koriste u poljoprivrednoj industriji (pamuk) prepolovljene, a cene osnovnih prehrambenih sirovina (pirina?, kukuruz, ?itarice) smanjene za skoro tre?inu. Plemeniti metali i dalje dr?e pozicije na ro?nim tr?i?tima robe (tr?i?ta robnim derivatima), ali je ?ak i cena zlata pokazala opadaju?u tendenciju.

Imaju?i ovakav razvoj u vidu, uop?te nismo iznena?eni da su cene transporta drasti?no opale, jer su u ve?ini slu?ajeva one va?an element u kreiranju cena osnovnih sirovina. Najva?nije, cene pomorskog saobra?aja, najva?nije karike globalnog lanca transporta, tako?e imaju tendenciju opadanja, sa cenama koje padaju daleko ispod tro?kova u nekim sektorima, gde pad ?ak prevazilazi razmere i brzinu pada u pore?enju sa finansijskom krizom pro?loga veka. Robne tarife na liniji Roterdam-Tajvan su pale sa 2,500 dolara po kontejneru sa po?etka godine, na 400 dolara u oktobru, i do novembra najamne cene najve?ih brodova za prevoz kontejnera su padale 11 puta od njihove najvi?e cene za vreme procvata 2007. Ovo ne samo da uzrokuje pad cena osnovnih ?ivotnih potrep?tina, nego ostavlja i zna?ajne dalje posledice. Sve do ovog leta, pomorske luke i lanac pozadinskih logisti?kih slu?bi su bili upravljani u odnosu na ogromni razvoj kapaciteta i infrastrukture; sada je sve to uzdrmano do sr?i, i tokom proteklih nedelja otkazano je najmanje 80% brodogradili?nih ugovora izme?u vode?ih brodogradili?ta u Kini, Ju?noj Koreji, Japanu i Vijetnamu.

Paralelno sa tim, strukturna kriza i kriza izazvana hiperprodukcijom u automobilskoj i gra?evinskoj industriji, kao i kriza u sektoru nekretnina su se produbile. Dva od tri giganta automobilske industrije Sjedinjenih Dr?ava, D?eneral Motors i Krajsler, su pred bankrotom. Ali u nedelji pre Bo?i?a, odobriv?i im hitan kredit, Bu?ova administracija ih je izbavila do marta 2009; u isto vreme istorijsko dostignu?e radnika u automobilskoj industriji se sada bri?e. Ali kriza ovog sektora je zahvatila sve kompanije koje posluju u automobilskoj industriji. ?ak i u 'uzornim' kompanijama gde je proizvodnja u velikoj meri radno intenzivna i tehnolo?ki inovativna, sa ekolo?kim proizvodima, obrt je opao za 20-30% ?irom sveta. U ve?ini slu?ajeva, privremeni i radnici po ugovoru su ve? nestali iz fabrika, dok su stalno zaposleni poslati na produ?eni Bo?i?ni odmor uz izglede da ?e u narednom, veoma dugom periodu, morati da obnavljaju ugovore i rade na odre?eno vreme. Ovakva privremena re?enja nisu delotvorna na ni?im nivoima automobilske industrije i svakodnevno se de?avaju nenajavljena zatvaranja fabrika manjih i srednjih proizvo?a?a.

Sve ove tendencije su me?usobno povezane i doprinose tendenciji porasta cene kredita na svetskom novu. Od tre?eg kvartala 2008. trojni region Sjedinjenih Dr?ava, Evrope i Japana u?ao je u recesiju. Masovna nezaposlenost se dramati?no pove?ala u Sjedinjenim Ameri?kim Dr?avama, Velikoj Britaniji i ?paniji i sada se ve? uveliko ?iri sa trans-atlanskog regiona na sve razvijene nacionalne ekonomije. Ekonomske posledice porasta nezaposlenosti su drasti?an pad kamatnih stopa i profita, koji su zajedno sa opadaju?om cenom kredita i ubrzanim opadanjem potra?nje, doveli do drasti?nog opadanja investicija. Ovo, s' druge strane, dovodi do naglog opadanja izvoza, a tri najve?a svetska izvoznika ? Japan, Nema?ka i ?vajcarska ? na gubitke u izvozni?kim poslovima reaguju disproporcionalnim smanjenjem uvoza, i na taj na?in pokre?u pozitivnu povratnu spregu svetske ekonomske krize.

Zbog ogromnih restrikcija uvoza, izvozni?ka kriza koja se do sada ve? u potpunosti razvila, od oktobra 2008 je zahvatila i ekonomije zemalja u razvoju. One su pogo?ene ovakvim razvojem doga?aja u vreme kada njihov ekonomski razvoj zavisi od izvoza u visoko razvijene zemlje, sa propratnim ekonomskim disbalansima koji su do sada bili kontrolisani prilivom deviza. Sada se ovo stanje nestabilnosti poslova naglo zavr?ilo. Zatezanje kredita koje je zadesilo svetsku ekonomiju, pad cena akcija i sunovrat cena osnovnih sirovina, zajedno sa gubicima u sektorima izvoza, sastavljeni u jednu eksplozivnu me?avinu, koja je privremeno stabilizovana pribegavanjem tro?enju deviznih rezervi i pove?anju nacionalnog duga.

Ali BRIC dr?ave nisu Sjedinjene Ameri?ke Dr?ave, a jo? manje su to zemlje drugog sveta sa ekonomijama u razvoju poput Meksika, Ju?ne Koreje, Indonezije, Ma?arske i Ukrajine. SAD sa svojom jo? uvek nepoljuljanom svetskom referentnom valutom, mogu sebi priu?titi d?inovski balans neispla?enih dugova i gigantskog duga, a da ne budu prinu?ene da plate svojim kreditorima. Internacionalni investitori su povukli svoj kapital ?im je vrednost valuta u zemljama u razvoju opala, balans otplata se pogor?ao, a bud?etski deficiti pove?ali. Usledile su ogromne devalvacije valuta, izazivaju?i eksplozivna kome?anja na me?unarodnom tr?i?tu valuta. Od kasne jeseni, one su dovele do prvih de facto bankrota dr?ava, zahvataju?i Ma?arsku, Pakistan, Letoniju i Ukrajinu, kao i severnoatlansko ostrvo Island. U tim zemljama socijalne posledice se dramati?no poja?avaju, ali i u Sjedinjenim Dr?avama su ?itava gradska naselja 'uga?ena' nasilnim iseljavanjem porodica iz njihovih domova ili iznajmljnih stanova. U Kaliforniji je upravo propao program refinansiranja za spre?avanje predstoje?ih bankrota.

Sa globalne ta?ke gledi?ta, dramati?an pad bruto dru?tvenog proizvoda je do sada bio spre?en masivnim politi?kim merama finansijske podr?ke zemalja i blokova kapitalisti?ke mo?i (?ija je vrednost procenjena na minimum 7 hiljada milijardi dolara) i rasprostranjenih uvo?enja anti-cikli?nih programa (Kina, EU, SAD i Japan). Kome?anje na valutnom tr?i?tu, je tako?e prili?no dobro kontrolisano, sa dolarom koji je ostao iznena?uju?e stabilan do sada (iako ovo mo?e brzo da se promeni). Ovo je preduslov za dalje funkcionisanje strate?ke osovine du?nik-kreditor svetskog ekonomskog sistema, izme?u Kine i SAD. Me?utim, kriza je ve? dostigla nivo krize iz 1973. i dove??e do novog ciklusa eksploatacije i nove ere u svetskom kapitalisti?kom sistemu, ?ak i ako se bude suzbijala u narednih nekoliko meseci. Ali stabilizacija u kratkom roku je veoma te?ko izvodljiva. Prva faza politi?ki motivisanih mera stabilizacije je bila vezana za monetarizam i nije urodila plodom, jer se suvi?e oslanjala na zaklju?ke Miltona Fridmana, tvorca ekonomske kontrarevolucije: on je za razvoj ekonomske krize 1929. godine krivio isklju?ivo pogre?nu monetarnu politiku Fed-a.

Eskalacija kreditnog i investicionog udara vlasnika dobara i menad?era kompanija, banaka i fondova pod njihovom kontrolom ne mo?e biti zaustavljena politikom jeftinog novca i preplavljivajnem tr?i?ta kredita i kapitala bezkamatnom likvidno??u. To je toliko nesigurno koliko i to da ?e planovi ekonomske stimulacije, koji su delom Kejnzijanski, imati ikakvog efekta: oni nisu globalno usagla?eni i morali bi da budu rapidno done?eni svuda, a naro?ito u zemljama koje su jaki krediteri kao ?to su Kina, Japan i zemlje Eurozone. Investitori tako?e nisu impresionirani stavljanjem 'otrovnih' kredita i privatnih dugova na teret dr?avnih bud?eta, dok god to zna?i da, sada ve? o?igledni, proma?aji i strate?ke gre?ke menad?era fondova i banaka nisu ispravljeni, ve? samo gurnuti pod tepih. ?ta vi?e, ovo samo odla?e mehanizam krize ali ga nikako ne zaustavlja. Vlasnici akcijskog kapitala su dugo na Fed gledali kao na veliki hed? fond koji je opskrbljen vrednostima iz dr?avne blagajne Sjedinjenih Dr?ava, i pona?a se kao gigantski investicioni broker. Stoga pitanje je vremena kada ?e po?eti da ocenjuju 'Ujka Sema' kao nepodobnog za dalje kreditiranje. Ali gde oni onda mogu da ula?u? Trenutno nema strate?kog ekonomskog sektora na vidiku, a davno je nestala i nada da bi ekonomije u razvoju mogle dovesti do kraja nevolje tako ?to ?e biti ?lep-slu?ba svojim prethodnicima, kao ?to je Kina strate?ki kreditor SAD-u.

Dodatak: Glosar ekonomskih termina

Derivati (robni i finansijski) - Finansijske operacije (sami derivati ne predstavljaju operacije nego finansijske instrumente kojima se vr?e operacije) koje uklju?uju odlo?eno izvr?avanje obaveza prodavaca i kupaca, daju finansijskom tr?i?tu tzv. terminski karakter. U?esnici u trgovini se obavezuju na odre?eno pona?anje u budu?nosti, imaju?i u vidu pretpostavljeni odnos ponude i tra?nje za finansijskim intrumentima kojima se trguje. Trgovina robnim terminskim ugovorima ima samostalnu egzistenciju u odnosu na trgovinu realnim proizvodima. Derivati su, prema tome, finansijski instrumenti ?ija je cena uslovljena kretanjem cena osnovne robe ili finansijskog instrumenta.

Tr?i?te derivata ? terminsko tr?i?te ? segment je finansijskog tr?i?ta, bez obzira ?to se na njemu trguje i terminskim ugovorima koji glase na isporuku robe u budu?nosti. Razvoj ovog tr?i?ta ima kao krajnju posledicu da se isporuka robe ili finansijskih instrumenata na termin i ne o?ekuje. Skoro zanemariv deo terminskih ugovora (manje od 1% ukupnih ugovora) realizuje se isporukom osnovnog instrumenta. Ostali ugovori se ispunjavaju preno?enjem nov?anog iznosa razlike izme?u cene derivata i cene osnovnog instrumenta. Stoga su derivati finansijski instrumenti kod kojih iracionalni karakter finanskijske aktive najvi?e dolazi do izra?aja ? oni se najvi?e pribli?avaju prostoj opkladi koja, kao predmet, ima predvi?anje kretanja cena.
Najpoznatiji derivati su fju?ersi i opcije . Pored njih u derivate se mogu ubrojiti i neki drugi instrumenti kojima se vr?i transfer rizika promene kamatne stope, a posebno svopovi i sporazumi o kamatnim stopama. Praksa je dovela do konstituisanja i niza novih, izvedenih oblika derivata na bazi osnovnih, koji su jo? udaljeniji od osnovnih finansijskih instrumenata.

Fju?ers je terminski ugovor o kupoprodaji odre?ene aktive, po kome ?e se isporuka i pla?anje izvr?iti u budu?nosti. To je visoko standardizovan ugovor, i to u pogledu aktive kojom se trguje, isporuke i na?ina pla?anja, tako da je njime mogu?e trgovati na berzi.

Opcije na akcije je ugovor koji vlasniku daje pravo da prilikom emisije akcija otkupi odre?enu koli?inu ili da ih proda u odre?eno vreme za odre?enu cenu. To je ?est metod stimulacije, odnosno nagra?ivanja ?top menad?era? za ?postignute rezultate?, kao i na?in za motivisanje ?kvalitetnih? kadrova.

Aktiva jedne kompanije su sva sredstva pomo?u kojih se obavlja zadatak kompanije u oblasti proizvodnje, prometa ili usluga i ostvaruju ciljevi poslovanja.

Kapital-odnos je dru?tveno-ekonomski odnos eksploatacije koji proizilazi iz kapitalisti?kog na?ina proizvodnje.

Hed? fond je investicioni fond koji primenjuje hed?ing strategiju. Hed?ing je proces koji u prevodu zna?i za?titu od rizika kretanja cena u budu?nosti. Hed?eri su lica koja ?ele da se za?tite od negativnog uticaja budu?ih cena (kursa), i u tom smislu preduzimaju odre?ene akcije. Klasi?an hed?ing bi bio kupovina odre?enog terminskog ugovora koji ozna?ava isporuku robe odre?enog datuma u budu?nosti.
Na dan dospe?a razlika izme?u trenutne cene (spot cene) i cene ugovora anulira se na takav na?in da kupac (prodavac) ne mo?e biti u gubitku. Hed?ing se vr?i kroz kupovinu fju?ersa, opcija, forvarda i kroz svopove.
Hed?ing se praktikuje na deviznim, finansijskim i robnim tr?i?tima. Primer na deviznim tr?i?tima bi bio ula?enje u kontrapozicije zbog kolebanja valuta (kod potra?ivanja u dolarima kontra pozicija bi bila uzimanje nekog kredita u dolarima). Na ovaj na?in kurs uti?e na obe strane, pa ako bi se kurs lo?e odrazio na jednoj strani, pozitivni efekat na drugoj strani bi neutralisao gubitak.

Hipotekarni krediti drugog reda su hipotekarni krediti na nepokretnosti koje su ve? pod hipotekom, tj. kreditiranje onih koji ne ispunjavaju uslove za kreditiranje.

Autsorsovanje je proces u kome preduze?a izdvajaju odre?ene segmente posla i za njihovo obavljanje unajmljuju firme specijalizovane za tu delatnost.

Toksi?na aktiva su finansijski instrumenti koji donose gubitak usled pada vrednosti roba ili finansijskih intrumenata koji im se nalaze u osnovi.

Kapital-intenzivni sektor je sektor sa visokim organskim sastavom kapitala. Obrnuto od radno intenzivne industrije

Strate?ki ekonomski sektor je izuzetno profitabilan i perspektivan sektor proizvodnje, na kome se bazira budu?i rast.

Jeftin novac je pozajmica sa niskim kamatnim stopama.

Obveznice su du?ni?ke hartije od vrednosti koje odra?avaju odre?eni du?ni?ko-poverila?ki odnos. Obveznice garantuju vlasniku isplatu glavnice i kamate po unapred utvr?enom redosledu. U svojoj su?tini one su naj?e??e pozajmica dr?avi ili korporaciji u cilju finansiranja njihovih dugoro?nih obaveza.

Kejnzijanizam je politika prevazila?enja ekonomske krize uz pomo? dr?avne intervencije, koja treba da supstitui?e delovanje tr?i?nih mehanizama. Dr?ava pre svega podsti?e javnu potro?nju, ?to za uzvrat treba da dovede po pove?anja proizvodnje.

Monetarizam je ideja koja zagovara ograni?avanje uticaja dr?ave na ekonomiju i promovi?e tzv. fiksno monetarno pravilo ? dezu da optimalna monetarna politika utvr?uje rast emisije novca po fiksnoj stopi i zadr?ava tu stopu u svim ekonomskim uslovima.

[?Direktna akcija? - Propagandni bilten ASI]

[Lista ?lanaka]