Tikiwiki

Kako otpustiti svog gazdu

28/08/2009 [14:10]
Od: Hal 9000

Pregled nekoliko korisnih metoda borbe direktnom akcijom.

Poni?enja kroz koja prolaze radnici i radnice najbolje razumeju oni koji rade. Demokratija, na kojoj je na?e dru?tvo navodno zasnovano, prestaje da va?i onog trentuka kada do?emo na posao. Bez obzira koji posao radimo i kako je rad organizovan, imamo svako pravo da budemo besni na svoje gazde, jer kao platu dobijamo samo deli? onoga ?to proizvedemo, a ostatak oni prisvoje sebi kao profit.

Jedino pravo re?enje je da stvorimo dru?tvo u kome ?e radnici i radnice donositi sve oduluke koje se ti?u proizvodnje i proizvoda ? dru?tvo u kome je svaka osoba sita, obu?ena i ima krov nad glavom. U me?uvremenu, dok se ne izborimo za ovakvo dru?tvo, treba osmisliti neku strategiju kojom ?emo se boriti protiv svakodnevnog izrabljivanja.

Mi smatramo da je direktna akcija re?enje. Ali, ?ta je direktna akcija?

Direktnom akcijom sami posti?emo svoje ciljeve. Najpoznatiji oblik direktne akcije je ?trajk, kada radnici jednostavno odbiju da rade. Mnogi ?uti (birokratski) sindikati praktikuju ?trajk, jer ga je najlak?e kontrolisati tj. Prekinuti. Me?utim, ?trajk je ?esto bezuspe?an na?in borbe protiv gazde, jer gazda ima velike finansijske rezerve i u stanju je da mnogo du?e izdr?i nego radnici i radnice. Vrlo ?esto fondovi koje sindikati koriste u slu?aju ?trajka ne postoje ili su nedovoljni. Uz to, ukoliko radnici ne dolaze na posao zbog ?trajka, gazda mo?e da zaposli ?trajk-brehere i nastavi posao kao da se ni?ta nije ni desilo.

Direktnu akciju treba primenjivati na radnom mestu, a ne van njega. Usporavanjem radnog procesa i smanjenjem proizvonje mo?emo umanjiti gazdin profit, a da u isto vreme dobijamo platu i pritom gazda ne mo?e da nas otpusti i dovede nekoga na na?e mesto. Direktnu akciju sprovodimo bez pomo?i vladinih slu?benika, sindikalnih birokrata i preskupih advokata.

Evo nekoliko primera direktne akcije, koji su su svi manje-vi?e protivzakoniti, ali koga je briga. Sve velike pobede koje su radnici i radnice ostvarili u istoriji, postignute su protivzakonitim metodama ? bile su zabranjene i pod udarom policije. Na primer, u Americi sve do 1930. godine nije postojao nijedan sindikat, a ve?ina sudova osu?ivala je sindikalce kao zaverenike koji ho?e da na?kode ?slobodnom tr?i?tu?. ?trajka?i su bili prebijani i ubijani od strane policije, vojske i privatnih revolvera?a.

Danas smo slobodni da se organizujemo u sindikate, ali zaista efikasne akcije i dalje nisu zakonite. Zato bi trebalo da svaki radnik bude upoznat sa zakonom o radu i na?inima na koje ovaj zakon mo?e biti iskori??en protiv njega. Sukob izme?u gazde i nas nije fudbalski me?, ve? pravi rat ? klasni rat.

Evo nekoliko primera direktne akcije:

Usporavanje

Usporavanje ima veoma dugu istoriju, evo par primera: Godine1899, lu?ki radnici u Glazgovu u ?kotskoj, zahtevali su povi?icu od 10% . ?efovi su odbili njihov zahtev, nakon ?ega su se radnici odlu?ili na ?trajk. Da bi prekinuli ?trajk, gazde su odlu?ile da anga?uju ?trajk-brehere, poljoprivredne radnike koji nisu dobro obavljali poslove na dokovima ? roba im je ispadala i nisu mogli ni da hodaju po palubi broda. Svejedno, ?efovi su izjavili da su zadovoljni radom ?trajk-brehera, tako da su lu?ki radnici odlu?ili da rade isto tako lo?e kao i ?trajk-breheri. Ubrzo potom, plate su im pove?ane.

Radnici ameri?ke ?eleznice koji su po?etkom dvadesetog veka, kada su im smanjene plate, skratili svoje lopate za 5 cm i rekli: ?Male plate ? male lopate?. U Australiji, na primer, ma?inovo?a ima pravo da zaustavi voz ukoliko oseti potrebu da ode u toalet. U praksi se ovo retko doga?a, ali ?ta bi se desilo kada bi svaki ma?inovo?a po nekoliko puta tokom jedne vo?nje zaustavljao voz zbog ?fiziolo?kih potreba??

Rad po pravilima

Na skoro svakom poslu postoji gomila pravila i propisa koje radnici ne po?tuju kako bi iza?li u susret ?efu i zavr?ili posao na vreme. Obi?no postoji pre?utni dogovor izme?u radnika i uprave da se ovi propisi na spominju. Ali, ?ta se de?ava ako se radnici i radnice bukvalno pridr?avaju svih pravila i propisa? Nastaje potpuni zastoj, a radnici ne mogu biti ka?njeni ili otpu?teni, jer su se dr?ali pravila. Kada su ?eleznice u Francuskoj nacionalizovane ?trajkovi su zabranjeni. Naime, jedan francuski zakon je zahtevao da se in?injer uveri da li je most siguran pre nego ?to voz pre?e preko njega, a ako in?injer nije ube?en u sigurnost mosta onda treba da se odr?i savetovanje celokupnog voznog osoblja. Svaki most je bio veoma detaljno pregledan i svaki put su se ?elezni?ari savetovali da li da pre?u preko mosta ili ne. Ovo je izazvalo potpuni kolaps ?elezni?kog saobra?aja. Austrijski po?tari su se slepo pridr?avali pravila da sva po?ta mora biti izmerena da bi se utvrdilo koja po?tanska marka treba da bude zalepljena na po?tu. Pre toga nisu merili pisma koja o?igledno nisu dovoljno te?ka da bi se na njih zalepila marka za pakete, ali ovaj put su merili sva pisma, pa ?ak i telegrame. Tre?eg dana jo? su merili pisma od prvog dana. Njihovi zahtevi su ubrzo ispunjeni.

?trajk radom

Problem koji se pojavljuje kod oblika direktne akcije (npr, usporavanje rada) je taj ?to su upravo mu?terije najvi?e pogo?ene, a ne ?efovi. Pritom su mu?terije naj?e??e radnici i radnice. Radnici u jednoj francuskoj bolnici nisu hteli da ?trajkuju, jer su se bojali da ?e pacijenti biti najvi?e o?te?eni. Umesto ?trajka oni su besplatno i bez recepata izdavali sve lekove, bolnica je u roku od tri dana izgubila mnogo para, a uspani?ena uprava je pristala na radni?ke zahteve.

Godine 1968. ?elezni?ari i kondukteri u autobusima u ?paniji nisu napla?ivali karte putnicima, jer su odbijeni njihovi zahtevi za pove?anje plate. Kondukteri i voza?i su dolazili na vreme na posao, a saobra?aj se odvijao nesmetano, s tim ?to niko nije napla?ivao karte. Nepotrebno je re?i da je javnost podr?ala ovakav ?trajk. U Njujorku su radnici u restoranima, po?to im je propao ?trajk, svim gostima davali duple porcije hrane, a napla?ivali su cenu jedne porcije i tako su izvr?ili pritisak na upravu.

Sede?i ?trajkovi ? okupacije radnog mesta

?trajk ne mora da traje dugo da bi bio uspe?an. Ako je dobro isplaniran, mo?e uspeti za svega nekoliko munuta. Kada svi radnici u trenutku prestanu da rade i odbiju da napuste radno mesto, uprava nema mnogo izbora. U Americi, za vreme ekonomske krize tridesetih godina dvadesetog veka u jednoj fabrici automobila, radnici su okupacijom fabrike izme?u 1932. i 1934. godine udvostru?ili svoje plate, i to u vreme najgore ekonomske krize. Moto ovih ?trajkova je bio: ?Sedi i gledaj kako ti plata raste?.

Tako?e, u Americi u jednom pozori?tu glumcima su plate smanjene za 50%. Tokom izvo?enja predstave, na kojoj pedeset glumaca preru?enih u Rimljane treba da iznesu kraljicu na scenu, trenutak pred kralji?in nastup njih pedeset je okru?ilo kraljicu i odbilo da se pomeri sve dok im se ne udvostru?e plate. 1980. godine u Americi, jedna kompanija je odlu?ila da zatvori elektranu na severu zemlje i preseli je na jug, a sve radnike i radnice nameravala je da otpusti. Radnici su za uzvrat okupirali fabriku i posle dve nedelje okupacije odobrene su im penzije, visoka otpremnina i druge pogodnosti.

Okupacije su posebno aktuelne od 1995. U Belgiji su radnici Renoa dr?ali fabriku tri meseca sve dok ih policija nije najbrutalnije izbacila. Sli?no je bilo i u Francuskoj, gde su radnici tako?e nekoliko meseci okupirali fabriku Levisa, ali ih je policija tako?e izbacila. Krajem 2007. godine, anarho-sindikalisti?ki orjentisani radnici su okupirali fabriku auto-delova Frape-Behr u ?paniji i fabriku bicikala u Nema?koj u kojoj je nastavljena proizvodnja pod radni?kom upravom. Tako?e, nakon sloma ekonomskog sistema u Argentini 2001. godine nekoliko stotina hiljada radnika je zauzelo svoja radna mesta, rad i proizvodnja su nastavljeni pod radni?kom kontrolom, a sirovine, proizvodi i usluge su razmenjivani u skladu sa me?usobnim dogovorom, a ne za novac.

Nepredvidljivi ?trajkovi

Nepredvidljivost je odli?no oru?je. U jednom gradu u Americi, 1991. godine, nastavnici su ?trajkovali na ovaj na?in: nisu do?li na posao u ponedeljak i utorak, do?li su u sredu, nisu do?li u ?etvrtak, pa su opet do?li u petak i ponedeljak. Ne samo da nisu mogli da otpuste nastavnike i zaposle ?trajk-brehere, nego je uprava morala da bude svaki dan na poslu, ?to im ina?e nije bio obi?aj. Ova taktika je bila toliko upe?na da je ova vrsta ?trajka sada zakonom zabranjena u ameri?koj dr?avi Pensilvanija, u kojoj se ovaj grad i nalazi.

Brbljivi radnici i radnice

Ponekad je dovoljno re?i ljudima ?ta se zaista de?ava na poslu da bi se izvr?io pritisak na ?efove. Ovo posebno va?i za restorane i prehrambenu industriju. Kao i u slu?aju ?trajka radom ima?ete podr?ku javnosti. Ponekad je dovoljno razgovarati licem u lice sa pojedinim mu?terijama, a nekad mo?e biti vrlo bombasti?no, kao kada je jedan in?injer javno obznanio da je nuklearna centrala izgra?ena na klizi?tu.

Knjiga pisca Aptona Sinklera D?ungla, upoznala je javnost sa katastrofalnim zdravstvenim i radnim uslovima u industrilji prerade mesa. Konobari u restoranima, radnici u pekarama i supermarketima mogli su da ?apnu gostima ?ta zaista slu?e, kakav je kvalitet robe ili kad je istekao rok.

?trajk bolovanjem

?trajk bolovanjem nije pravi ?trajk. Ideja je da se blokira rad tako ?to ve?ina radnika i radnica ili, jo? bolje, svi istog dana pozovu i ka?u da su bolesni. Za razliku od zvani?nog ?trajka, ovaj metod mo?e se vrlo uspe?no koristiti na manjim odeljenjima ve?eg radnog mesta i to bez sindikata. Ovo je omiljen metod direktne akcije koji koriste zaposleni u javnim poslovima. U Americi, u jednoj mentalnoj bolnici, samim pomenom ?trajka bolovanjem radni?ki zahtevi su ispunjeni. U jednoj velikoj samousluzi u Poljskoj, radnik je pomenuo ?efu, dok su pri?ali o ?lanu sindikata otpu?tenom nedavno, da vlada grip i da ne bi bilo ?udno da se neki dan na poslu niko ne pojavi. Ubrzo je nekoliko ljudi javilo da je bolesno, a ?ef je shvatio poruku i vratio sindikalistu na posao.

Ignorisanje ?efa

Najbolji na?in da se ne?to postigne je jednostavno organizovanje, umesto ?ekanja da neka institucija razmotri na? zahtev. U jednom restoranu gazda nije umeo da barata sa parama i jedne nedelje radnici nisu ispla?eni. Iz dana u dan, gazda je ponavljao da ?e isplata biti narednog dana, a na kraju su radnici po?eli da sami sebe ispla?uju direktno iz dnevne zarade i uvek su u kasi ostavljali izve?taj ? ko je koliko uzeo i za koji period. Gazda je ubrzo isplatio sve ?to je dugovao, a plate vi?e nisu kasnile.

U jednoj maloj ?tampariji, stara ?tamparska ma?ina je izba?ena iz upotrebe i ostavljena u uglu, a nova je stavljena na njeno mesto. ?ef je rekao da staru ma?inu niko ne dira, ali su je radnici ubrzo o?erupali, jer su im bili potrebni rezervni delovi za ostale ma?ine. Ma?ina vi?e nije bila niza?ta i radnici su hteli da je sklone u podrum, ali im ?ef nije dao. Po?to je ma?ina zauzimala mesto i smetala radnicima, oni su je ipak odneli u podrum, a ?ef je videv?i kako je spu?taju niz stepenice pocrveneo od besa, ali im ni?ta nije rekao. Tamo gde je bila ma?ina radnici su stavili sto i stolice i od tada su na pauzama tu pili kafu.

Sabota?a

Sabota?a je naj?e??e nenasilna metoda, ali se koristi samo u ozbiljnim sukobima u kojima se najbolje vidi priroda klasnog rata, koji postoji izme?u radnika i radnica sa jedne i ?efova sa druge strane. Jakim magnetom mogu se uni?titi svi podaci koji se nalaze na kasetama, disketama ili ra?unaru. Radnici restorana mogu da kupe mi?eve, bube i skakavce i da ih puste u restoran, a pritom mogu i da pozovu sanitarnu inspekciju. Krajem devetnaestog veka, ?elezni?ari su, jednom prilikom kada su krenuli u ?trajk, sa sobom poneli i ?suvenire?, bez kojih lokomotive nisu radile, tako da ?trajk-breheri nisu mogli da razbiju ?trajk. Danas radnici ?e??e sakrivaju ovakve ?suvenire?na samom radnom mestu, kako bi izbegli da ih okrive za kra?u. Radnici mogu da sa ?efovog telefona naru?e gomilu nepotrebnog kancelarijskog materijala. Budimo kreativni, mogu?nosti su neograni?ene.

Solidarnost

Najva?nija stvar je organizovanost. Ako se jedan radnik ili radnica buni, ?efovi ?e ga smrviti, ali ako svi ustanemo zajedno, uskla?eno, ?efovi ?e nas shvatiti ozbiljno. Oni mogu da otpuste pojednica, ali ne mogu da otpuste celu radni?ku klasu. Mi njima trebamo, jer ?ive od na?eg rada, a oni nama nisu potrebni!

Uspeh svih taktika koje su opisane opisane zavisi od solidarnosti i koordinacije manjeg ili ve?eg broja radnika. Pojedina?ne sabota?e zadovoljavaju samo li?nu potrebu za osvetom, ali ni?ta nam ne?e ulep?ati dan vi?e od gomile besnih radnika i radnica koje se za svoja prava bore direktnom akcijom.

[?Direktna akcija? - Propagandni bilten ASI]

[Lista ?lanaka]