Tikiwiki

Saop?tenje generalnog sekretarijata ASI

09/10/2009 [21:10]
Od: iskra

Danas, kada dr?ava uz pomo? svih raspolo?ivih mehanizama uvodi represiju plasiraju?i farsu o suzbijanju nasilja i ekstremizma, ne mo?emo a da se ne osvrnemo na dru?tveno-ekonomske okolnosti u kojima se sve to de?ava, a koje su, u najmanju ruku, specifi?ne.

Kako tokom ?itave druge polovine pro?log veka ovde nije bilo radikalnog sindikalizma, dr?ava je uspela bez zna?ajnijeg otpora da otme fabrike radnicima i preda ih u ruke tajkunima. Posledice su postale vrlo brzo vidljive ? umesto da pote?e med i mleko, kako je sa svih medija najavljivano, usledila su masova otpu?tanja pra?ena milionskom nezaoposleno??u, bedom i siroma?tvom. Sada, na koncu procesa privatizacije i u toku navodnog jenjavanja svetske ekonomske krize, dr?ava, kako bi pokrila rupe u bud?etu koje je vladaju?a elita bahate?i se napravila, mora dodatno da se zadu?uje, ?to podrazumeva smanjenje socijalnih davanja. Drugim re?ima, da bi se nastavio lagodan ?ivot gazda i politi?ara, porast nezaposlenosti, bede i siroma?tva je nu?an.
Ipak, kao i uvek, slobodoljubivi narod, iako bez iskustva radni?kog otpora u poslednjim decenijama, suo?en sa nema?tinom i ne vide?i drugi izlaz, krenuo je jedinim ispravnim putem kojim radni?ki pokret mo?e i?i. Direktna akcija postala je sve ?e??i metod borbe za zaostale zarade, neispla?ene otpremnine, doprinose, osiguranja. Iako sva sredstva informisanja to poku?avaju da ignori?u koliko god mogu, gotovo da ne pro?e nedelja, a da se ne ?uje da su negde radnici krenuli u ?trajk ili protest ? po?ev?i od ?trajka gla?u, koji je najmanje efikasan, jer najmanje poga?a gazdu i dr?avu, a najvi?e same ?trajka?e, pa do blokade me?unarodne pruge i tu?e sa policijom. Naravno, tu je i pregr?t drugih slu?ajeva koji nisu zavrednili medijsku pa?nju, kao, na primer, kada su radnici zaklju?ali gazdu ili kamenovali ku?u lokalnog birokrate.
Neretko se de?ava da radnici prozru namere sindikalnih birokrata i okrenu se i protiv njih, a svakako treba pomenuti nedavno formirani Koordinacioni tim ?trajka?kih odbora, koji sa?injavaju radnici nekoliko firmi iz Srbije i koji prete radikalizacijom ?trajkova ukoliko im dr?ava ne ispuni zahteve i ne prestane da vr?i represiju nad radnicima.
Naravno, ova translacija ka radikalnom sindikalizmu, u uslovima u kakvima se nalazimo, ne treba da ?udi, isto kao ?to ne treba da ?udi ni reakcija dr?ave. Najpre izjave visokih dr?avnih funkcionera da se ?vrednost ne mo?e stvoriti na ulicama? i da ?e se nasilno prekidati demonstracije u glavnom gradu, a onda i materijalizovanje tih pretnji. Doista, ni?ta ne mo?e biti ta?nije od ovoga. Ali, da li se vrednost mo?e stvoriti u poslani?kim foteljama, ministarskim kabinetima, vilama i jahtama? Osim toga, poenta protesta i jeste onemogu?avanje stvaranja vi?ka vrednosti, odnosno eksploatacije.
Primenjuju?i iste metode, dr?ava je isprva obesmislila ?Povorku ponosa?, preme?taju?i je na livadu ?U??e?, a zatim, potpomognuta medijskom hajkom i promovisanjem govora mr?nje i pretnji nasilnim prekidanjem povorke, uspela da ?ustukne? pred fa?isti?kim strukutrama, koje je sama odgajala, i na kraju zabranila skup pod izgovorom da nije u mogu?nosti da garantuje za bezbednost u?esnika. Ako se setimo posete potpredsednika SAD-a D?ozefa Bajdena, kada je dr?ava pokazala sposobnost da primeni ekstremne mere obezbe?enja, postaje jasno da dr?va ne samo da nije ustuknula, ve? je demonstrirala silu pokazav?i da mo?e zabraniti ?ta ho?e, kada ho?e i kako ho?e. Iskoristiv?i kampanju nasilja koju je sama indukovala i op?tu paniku koja je usledila, dr?ava je ne samo zabranila ?Povorku ponosa?, ve? je re?ila da u?utka svaki glas oplja?kanih i poni?enih, zabranivi?i sva okupljanja u centru Beograda. Ipak, dr?ava je morala da se, pod pritiskom javnosti, deklarativno i prili?no povr?no, okrene borbi protiv nasilja nakon sve u?estalijih napada, prvenstveno na progresive i napredne ljude, a zatim i na sve one koji druga?ije misle i govore.

Napominjemo da sada, kada radni?ka klasa u Srbiji spontano dolazi na pozicije slobodarskog radikalnog sindikalizma, ne ?udi volja organa represije da dr?e utamni?ene na?e drugove, pod isfabrikovanim optu?bama.
Srpski anarhosindikalisti, u skladu sa odlukama nedavno odr?anog III Kongresa ASI, nastavljaju, uprkos pritisku dr?ave i opasnosti od ekstremisti?kih grupa, energi?nije i promi?ljenije nego ikad da rade na pobolj?anju polo?aja radni?ke klase, aktivnoj radni?koj borbi baziranoj na principima direktne akcije i direktne demokratije, kao i borbi za dru?tvo li?eno represije, hijerarhije i vlasti ?oveka nad ?ovekom.

Generalni sekretarijat ASI

[Lista ?lanaka]