Tikiwiki

Borba: Terorizam kao radikalni anarhizam

15/10/2009 [13:42]
Od: iskra

Prvi bomba?ki napad u kojem su stradali nasumice odabrani civili izvr?en je krajem 19. veka u Parizu. Glavni motiv napada, koji su podr?ali radikalni anarhisti, bio je suprotstavljanje dr?avi koja po njihovom vi?enju ?iri nepravdu

U svom novom dokumentarnom filmu "Unutra?nji neprijatelj" ("The Enemy Within"), koji se trenutno prikazuje u Velikoj Britaniji, re?iser D?o Bulmen predstavio je ?etvoricu mladih islamista koji ?itaju manifest nekada?njih jevrejskih anarhista, kao i transkripte njihove odbrane pred sudom.

Mladi?i su vrlo brzo po?eli da prepoznaju re?i, koje su se potpuno uklapale u njihovu viziju svetog rata muslimana. Iako su dru?tva o kojima su nekada?nji anarhisti i dana?nji teroristi sanjali bitno razli?ita, razmere njihovog besa, otu?enja i primenjene taktike su gotovo identi?ne.

Terorizam, kao fenomen koji je sve prisutniji u modernom okru?enju, po brojnim strukturnim karakteristikama neodoljivo podse?a na izvorni, radikalni anarhizam. Razlike u viziji budu?eg dru?tva izme?u nekada?njih radikalnih anarhista i modernih (islamskih) terorista, me?utim, veoma su izra?ene. Anarhisti su, s jedne strane, ?eleli dru?tvo apsolutne slobode, a islamisti, opet, dru?tvo sa apsolutnom poslu?no??u, navodi londonski ?Independent", a prenosi Tanjug.

Prvi bomba?ki napad u kojem je stradalo civilno stanovni?tvo izvr?en je u Parizu 12. februara 1894. Tada je Emil Anri, 26-godi?nji ra?unovo?a, bacio bombu na orkestar koji je svirao u kafeu "Terminus", pri ?emu je poginuo veliki broj ljudi. To nije bio prvi napad koji je realizovao mladi Anri. Nekoliko meseci pre toga bacio je bombu na policijsku stanicu, ubiv?i petoro ljudi i vrativ?i se potom mirno na svoje radno mesto, ali napad na "Terminus" je ipak specifi?an po tome ?to je jedan ?ovek prvi put digao u vazduh nasumi?no odabrane civile.

D?on Meriman, profesor presti?nog ameri?kog Univerziteta Jejl upravo je taj februarski napad ozna?io kao "dan kada su obi?ni ljudi postali meta terorista". Interesantno je da motivi mladog Anrija nisu bili materijalne prirode obzirom da je momak poticao iz bogatije bur?oaske, intelektualne porodice. Razloge treba tra?iti pre svega u njegovom nezadovoljstvu sveukupnom socijalnom situacijom u zemlji i poku?aju da na ovaj, nasilan na?in, razbije klasnu zatvorenost francuskog dru?tva, oko?talog u dru?tvenoj nejednakosti.

Bomba?ki napadi bili su jedno od (nasilnijih) sredstava kojima su se zarad ostvarivanja svojih ciljeva koristili anarhisti. Njihova izvorna ideologija po?ivala je na uverenju Pjer-?ozefa Prudona da dr?avu treba raspustiti i omogu?iti stanovni?tvu da se samostalno organizuje u komune, koje ?e same brinuti o svojim potrebama, bez dr?avnog zakonodavstva i politike oporezivanja. Za Prudona je uklanjanje dr?ave zna?ilo povratak prirodnom redu, u kojem ?e svako mo?i da ostvari svoju slobodu. Jednostavno re?eno - zakon je tiranija, svojina je kra?a.

Anri, koji je nakon napada na pomenuti kafi? uhap?en i nakon godinu dana pogubljen, rekao je policiji da ?ali samo za jednom stvari - ?to nije ubio vi?e pripadnika bur?oazije.

U pismu koje je uputio majci stajalo je: ?Ne sme? verovati onima koji ka?u da sam kriminalac. Stvarni kriminalci su oni ljudi koji ljudima sa srcem ?ivot ?ine nemogu?im, to su oni koji stvaraju dru?tvo u kojem svi pate." Veza izme?u originalnog, radikalnog anarhizma i terorizma u modernom smislu re?i je, ?ini se, evidentna kada je re? o osnovnim psiholo?kim faktorima koji uslovljavaju izvo?enje akcije.

Me?utim, kao ?to ve?ina muslimana u svetu ne podr?ava d?ihad, tako treba imati u vidu da ni u 19. veku ve?ina simpatizera anarhisti?ke ideologije nije podr?avala ubistva nedu?nih civila.

Ni najve?i ruski anarhisti, Mihail Bakunjin i Petar Kropotkin, nisu bili za pogibiju civila u cilju ostvarivanja svojih ideja. Anarhizam je odbacivao religiju, videv?i je samo kao jo? jedan oblik tiranije, dok islamisti, sa druge strane, ?ele da njihovu interpretaciju religije usvoji svako.

Anarhisti su prvi ?irili feministi?ke ideje i seksualne slobode, dok islamisti ?ele da ?ene u burkama dr?e zatvorene u ku?ama i ubijaju homoseksualce. Anarhisti odlu?no odbacuju rasizam, dok ga islamisti ?esto praktikuju prema jevrejskom stanovni?tvu. I pored toga, izme?u ova dva idejna sistema postoje brojne strukturne sli?nosti. I jedni i drugi svoje nasilje opravdavaju nelegitimnim nasiljem jedne dr?ave, ?emu su navodno bili svedoci kao mladi ljudi.

Znak jednakosti mo?e se staviti izme?u sredstava primenjenih radi ukidanja te dr?ave ili uvo?enja kalifata, reakcija na uni?tavanje Pariske komune, odnosno napada na Palestinu, Irak ili Avganistan. Cilj je danas mo?da malo izmenjen, ali sredstva ostaju sli?na.

Kada je anarhista Gaetano Breski ubio italijanskog kralja Umberta I reakcija dr?ave je bila mlaka. Sa druge strane, kada je ?panija na pojavu anarhizma reagovala merama brutalne represije, zahvatio ju je najja?i talas anarhisti?kog pokreta u Evropi. ?im su nasilne mere dr?ave ukinute i pokret je polako po?eo da jenjava.

Smrt radikalnog anarhizma pokazuje da se do njega nje do?lo nasilnim putem, ve? postepenim reformama - uvo?enjem osmo?asovnog radnog vremena, brige o zaposlenima, nadoknade povre?enima na poslu, odnosno li?avanjem radni?kog sloja i anarhista svakog motiva za dalje nasilne akcije.

Ukoliko bi svet smanjio zavisnost od nafte iz muslimanskih zemalja, ukoliko bi SAD priznale da su mu?ile ljude i ukoliko bi se Palestincima ponudio mir umesto hu?kanja Izraelaca da izvr?e napade, pitanje je koliko bi d?ihadisti bili ubojiti i opasni kao ?to su sada.

[Lista ?lanaka]