Tikiwiki

Obama izgubio harizmu

21/01/2010 [03:02]
Od: nesvojstveni

Barak Obama, predsednik SAD, suo?io se sa zna?ajnim padom popularnosti godinu dana nakon ?to je inaugurisan u Beloj ku?i. Prema anketi koju je sprovela agencija ?Galup?, on je 20. januara 2009. u?ivao podr?ku 67 odsto ispitanika, da bi prema najnovijoj anketi te agencije podr?ka Amerikanaca opala na 50 odsto.

To je manje od bilo kog posleratnog predsednika SAD na po?etku druge godine mandata, osim u slu?aju Ronalda Regana, koji je imao podr?ku od 49 procenata.

U isto vreme, procenat Amerikanaca koji smatraju da Obama sprovodi pogre?nu politiku porastao je sa 14 na 45 odsto. Za razliku od SAD, popularnost Obame u svetu nije zna?ajno opala, ali ipak ne mo?e da se meri sa ?obamomanijom? iz vremena njegove predizborne kampanje pro?log leta i jeseni.
?Mislim da su, kada je izabran, svi pomislili ?oh, super, anga?ovali smo Obamu, on ?e doneti magi?no re?enje za sve na?e probleme?. Ta o?ekivanja su bila pomalo nerazumna?, ka?e Majkl Fedor (27) iz Masa?usetsa, mladi? koji je glasao za Obamu i koji je u?estvovao u ?Galupovom? istra?ivanju.
Mantra o ?promeni? koju je Obama ponavljao u kampanji, u odnosu na nepopularnu Bu?ovu administraciju, dovela je do toga da su glasa?i u budu?em predsedniku videli sve ?to su ?eleli, ka?e Tomas Kronin, stru?njak za politi?ke nauke sa koled?a Kolorado. To je, prema njegovim re?ima, izgledalo kao kada uzmete polisu osiguranja, a ne?ete da ?itate ono ?to je ispisano sitnim slovima.
Godina koja je pred Amerikancima izgleda da ne donosi nadu da ?e nastupiti bolje vreme: stopa nezaposlenosti ?e najverovatnije biti deset odsto ili ve?a, dok stvarna stopa nezaposlenosti, gde spadaju oni koji su odustali od tra?enja posla i oni koji rade skra?eno a ?ele puno radno vreme, iznosi 17 odsto. Obami ne ide u prilog ni statistika koja ka?e da nijedan predsednik u skorijoj istoriji SAD nije pobolj?ao svoj rejting u drugoj godini mandata, obi?no tumornoj, koja vodi ka izborima na sredini mandata.
Kada je Obama doveo na funkcije neke li?nosti koje su odigrale zna?ajnu ulogu u stvaranju finansijske krize i kada je javnost videla da je Volstrit iza?ao iz katastrofe o?igledno bogatiji nego ikad, Obamine pristalice sa levice bile su zaprepa??ene. Stimulativni plan za oporavak privrede, koji ?e za nekoliko biliona dolara pove?ati nacionalni dug, njegove liberalne pristalice videle su kao skretanje ulevo. Dok je govorio o reformi u zdravstvu, gubio se u protivre?nim detaljima, ?to je pre izazivalo sumnju nego nadu.
Poku?ao je da se dr?i obe?anja da Irak vi?e ne?e biti glavna tema i okrenuo se Avganistanu, ali to ga je ko?talo. U decembru je odlu?io da pove?a broj vojnika na 30.000 posle du?eg premi?ljanja, ?to su kriti?ari nazvali neodlu?no??u.
Obama je obe?ao da ?e povu?i sve borbene snage SAD iz Iraka u roku od 16 meseci od momenta stupanja na du?nost, a taj rok isti?e u avgustu ove godine. Novi ?ef Bele ku?e ?eleo je i da prestane sa Bu?ovom politikom izolacije. Otvorio se prema Iranu, ali Iran nije odustao od svog nuklearnog programa. Malo ?ta je postigao i u slu?aju Severne Koreje. Ukinuo je restrikcije koje su se odnosile na Amerikance koji imaju porodicu na Kubi, ali je Havana slabo uzvratila.

[Lista ?lanaka]