[Lista ?lanaka]

---

08/03/2010 [10:07]
Od: nesvojstveni

Istorija 8. marta kao me?unarodnog dana ekonomskih, politi?kih i socijalnih dositignu?a ?ena, odnosno borbe ?ena protiv eksploatacije, po?inje upravo borbom njujor?kih tekstilnih radnica, koje su 8. marta 1857. iza?le na ulice i demonstrirale zbog lo?ih uslova rada i niskih plata.

---

Razvoj sredstava za proizvodnju je ve? u XIX veku eliminisao prednost mu?karaca na tr?i?tu radne snage. Nove ma?ine su pot?inile kapitalu sve ?lanove radni?ke porodice nezavisno od pola i dobi, dok ?enska radna snaga postaje dominantna za vreme Prvog svetskog rata, kada na radnim mestima ?ene zamenjuju mu?karce koji su na frontu. ?elja za stvaranjem ?to ve?eg vi?ka vrednosti je dovela i do pogor?anja uslova rada, pa je tako u martu 1911, izbio po?ar u njujor?koj fabrici Triangle Shirtwaist, gde je poginulo 146 tekstilnih radnika od kojih su ve?ina bile ?ene.

Istorija 8. marta kao me?unarodnog dana ekonomskih, politi?kih i socijalnih dositignu?a ?ena, odnosno borbe ?ena protiv eksploatacije, po?inje upravo borbom njujor?kih tekstilnih radnica, koje su 8. marta 1857. iza?le na ulice i demonstrirale zbog lo?ih uslova rada i niskih plata. Ove demonstracije rasterala je policija, ali su tekstilne radnice re?ene da se izbore za svoje zahteve, ubrzo nakon toga napravile sindikat. Pola veka kasnije, 8. marta 1908, 15.000 ?ena mar?iralo je kroz Njujork tra?e?i kra?e radno vreme, bolje plate i kvalitetnije uslove ?ivota, a od 1910. 8. mart po?inje da se organizovano obele?ava kao Me?unarodni dan ?ena.

Usled bezo?ne plja?ke, pod nazivom privatizacija, tekstilna industrija je, kao i gotovo sve druge u Srbiji, propala, a polo?aj radnika i radnica je zastra?uju?i. Preko milion ljudi je nezaposleno od ?ega vi?e od polovinu nezaposlenih ?ine ?ene. Tu nije ura?unata armija radnika koji su u radnom odnosu, ali godinama nisu dobili platu. Danas je 40.000 ?ena manje zaposleno nego 2001. godine. ?ene zara?uju 8,5 odsto manje od mu?karaca. Pored masovne nezaposlenosti, prezadu?enosti, niskih i neredovnih plata njima se uskra?uju elemetnarna prava i slobode, kao ?to su pravo na sindikalno organizovanje, osmo?asovno radno vreme, zdravstveno osiguranje, pa ?ak i pravo na ?ivot! U fabrici municije "Prvi partizan" iz U?ica, zbog o?igledne nebrige dr?ave, u septembru pro?le godine do?lo je do eksplozije u kojoj je stradalo ?est ?ena.

Glavna prepreka emancipaciji ?ena je ?elja vladaju?e klase za ?to nesmetanijom eksploatacijom, a jedini put do emancipacije je udru?eno aktivno u?e??e radnica i radnika u revolucionarnoj borbi. Osim ?to su pod jarmom kapitala, ?ene su pod jarmom patrijarhalnog dru?tva i ?esto su ?rtve seksizma koji je, kao i npr. rasizam ili homofobija, samo sredstvo kapitalizma koje vr?i podelu radni?ke klase, na osnovu su?tinski nebitnih razlika, unose?i razdor u nju i time spre?avaju?i efikasnu borbu protiv eksploatatora.

Sva zna?ajna pobolj?anja koja su ?ene ostvarile i standarde koje su postavile kroz istoriju, kao ?to su skra?enje radnog vremena, pravo na jednaku platu sa mu?karcima, za?tita na radu, pravo na abortus, pravo na obrazovanje, seksualne slobode itd, ostvarile su prvenstveno kroz klasnu borbu u okviru radni?kog pokreta!

Gra?anska ?enska udru?enja potpuno zanemaruju ili skrivaju ekonomski aspekt, odnosno klasnu podvojenost i zbog toga je njihova aktivnost svedena na uzaludno lobiranje za po?tovanje "ljudskih prava" i nominalne ravnopravnosti koja u klasnom dru?tvu nikada ne mo?e biti su?tinska. Od svih prava, vladaju?a klasa neprikosnoveno ?uva samo privatnu svojinu - osnovu svake diskriminacije, ugnjetavanja i izrabljivanja. Zato je borba za ravnopravnost ?ena, jedino mogu?a kao jedno sa borbom protiv gazda i politi?ara, protiv kapitala - za slobodarski komunizam.

Jedino u sklopu aktivnog u?e??a radnica u borbi protiv kapitalizma mo?e se dosledno obele?iti ovaj praznik. Davanje bilo kakvog druga?ijeg konteksta predstavlja najbezobraznije ismevanje ?ena koje su pre vi?e od 150 godina protestovale u Njujorku, ali i svih drugih koje su se kroz istoriju borile za istinsku jednakost i ravnopravnost.

Sekretarijat Sindikalne konfederacije "Anarhosindikalisti?ka inicijativa" (ASI),
sekcije Me?unarodnog udru?enja radnika i radnica

---

[Lista ?lanaka]