Tikiwiki

Saop?tenje ASI povodom Prvog maja ? Me?unarodnog dana borbe za prava radnika

29/04/2010 [14:21]
Od: iskra

Saop?tenje generalnog sekretarijata ASI, sekcije Me?unarodnog udru?enja radnika i radnica povodom Prvog maja ? Me?unarodnog dana borbe za prava radnika

Kako tokom ?itave druge polovine pro?log veka ovde nije bilo radikalnog sindikalizma, u Srbiji je, na?alost, i u prolaze?oj deceniji neophodna radni?ka borba izostala, a dr?ava je uspela da bez zna?ajnijeg otpora otme fabrike radnicima i preda ih u ruke tajkunima, koji nemaju nikakvu nameru da se pridr?avaju zakona ili ugovora. Bahatom otima?inom imovine koju je radni?ka klasa godinama u znoju i krvi gradila, dr?ava je jasno pokazala da nema nameru da za?titi prava radnika. Narod je trpeo i ?ute?i podnosio sve plja?ke i pusto?enja od strane vlasti i na?ao se na ivici egzistencije.

Kako tokom ?itave druge polovine pro?log veka ovde nije bilo radikalnog sindikalizma, u Srbiji je, na?alost, i u prolaze?oj deceniji neophodna radni?ka borba izostala, a dr?ava je uspela da bez zna?ajnijeg otpora otme fabrike radnicima i preda ih u ruke tajkunima, koji nemaju nikakvu nameru da se pridr?avaju zakona ili ugovora. Bahatom otima?inom imovine koju je radni?ka klasa godinama u znoju i krvi gradila, dr?ava je jasno pokazala da nema nameru da za?titi prava radnika. Narod je trpeo i ?ute?i podnosio sve plja?ke i pusto?enja od strane vlasti i na?ao se na ivici egzistencije. To je dovelo do toga da gazda prvo proda preduze?e koje namerava da kupi, zatim ga kupi novcem ve? rasprodate imovine. A onda kada kada je Srbiju zahvatila svetska ekonomska kriza, za koju naravno ?niko nije kriv?, do nekih neozbiljnih brokera sa Vol Strita, radni?ka klasa je bila primorana da se ?solidari?e? sa kapitalistima i da opet na svojim le?ima istrpi su?tinske surovosti kapitalizma. Posledica svega toga ? umesto da pote?e med i mleko, kako je sa svih medija najavljivano, usledila su masova otpu?tanja pra?ena milionskom nezaoposleno??u, bedom i siroma?tvom.

Dr?ava sada najavljuje ?Plan izlaska iz krize do 2020.? A plan je fantasti?no ma?tovit! Da se biznismenima koji su svoje imperije izgradili na muci naroda daju mesta u upravnim odborima preduze?a koja jo? uvek nisu privatizovana. No, posle svega ?to smo pro?iveli, verovatno manju drskost vladaju?e klase nismo ni mogli da o?ekujemo.

Permanentna kampanja dr?ave za nacionalnim jedinstvom i zajedni?kim re?avanjem socijalnih problema do?ivljava fijasko. Radnici Srbije po?inju da se spontano organizuju i otvoreno konfrontiraju sa svojim eksploatatorima, svesni da vi?e nemaju ?ta da izgube. ?trajkovi i radikalni protesti postaju svakodnevnica, jer kao i uvek slobodoljubivi narod, iako bez iskustva radni?kog otpora u poslednjim decenijama, suo?en sa nema?tinom i ne vide?i drugi izlaz, krenuo je jedinim ispravnim putem kojim radni?ki pokret mo?e i?i. Direktna akcija postala je sve ?e??i metod borbe za zaostale zarade, neispla?ene otpremnine, doprinose, osiguranja. Iako sva sredstva informisanja to poku?avaju da ignori?u koliko god mogu, gotovo svakodnevno se ?uje da su radnici negde krenuli u ?trajk, protest ili blokadu ? po?ev?i od ?trajka gla?u, koji je najmanje efikasan, jer najmanje poga?a gazdu i dr?avu, a najvi?e same ?trajka?e, preko blokade preduze?a, me?unarodnih pruga i saobra?ajnica, do povezivanja radni?kih ?trajkova i me?usobne solidarnosti radnika u ?trajku. Dr?ava ni u ovom slu?aju nije zaboravila da odreaguje sve ?e??e nazivaju?i teroristima izgladnelelo radni?tvo koje se bori za svoje pravo na ?ivot. Broj ?trajkova u prethodnoj godini bio je 115. U 2010. ve? sada smo blizu tog broja.

Radnici ?Iskre metala? iz Novog Pazara, me?u kojima je i 15 invalida rada, su ve? 40 dana u ?trajku gla?u, dok se radnicima Fabrike ?Slap grupa" u ?a?ku, popularne ??ipsare", koji su od 22. aprila u generalnom ?trajku, ju?e u protestu ispred kapija preduze?a pridru?ilo nekoliko desetina malih akcionara, biv?ih radnika koji su pro?le godine progla?eni za tehnolo?ki vi?ak i proizvo?a?i krompira koji su kooperanti fabrike. Vlast je omogu?ila tajkunima da ruiniraju ?itavo dru?tvo, pa tako na primer i sportske klubove. Mnogi od njih su u ogromnim dugovima, a rukometa?i Zvezde su i stupili u ?trajk zbog neispla?enih zarada.

Sa druge strane, nezadovoljstvo studenata visokim ?kolarinama i potpuno proma?enim reformama, koje su upropastile visoko ?kolstvo, postalo je hroni?no. Iako se ovo nezadovoljstvo trenutno ispoljava neadekvatno i nedovoljno masovno, ohrabruje ?injenica da kod jednog dela studenata postoji svest o tome da je jedini na?in za istinsko omasovljenje studentskih protesta okretanje ka studentskim zborovima na kojima svako mo?e slobodno da govori i u?estvuje u odlu?ivanju. Tako?e, podr?ka koju su ?trajka?i iz IP Prosveta pru?ili studentima i u?enicima na nedavnom protestu ukazuje na potencijal povezivanja studentskih i radni?kih borbi.

Uzavrla socijalna situacija bila je i u maju 1886. kada je ?irom SAD-a buknuo talas ?trajkova i protesta za osmo?asovno radno vreme. Na jednom, do tada mirnom, protestu policija je svojom intervencijom izazvala masakr, a onda za to optu?ila anarhosindikaliste, koji su bili organizatori ?trajka. U monitiranom procesu oni su osu?eni. ?etvorica ih je obe?eno, a jedan je, po zvani?noj verziji, izvr?io samoubistvo u pritvoru. Uprkos brutalnim represivnim merama koje je dr?ava sprovodila nad njima, 200 hiljada radnika se tada izborilo za osmo?asovno radno vreme.

U znak se?anja na ove doga?aje, prvi maj se od 1890. obele?ava kao Me?unarodni dan borbe za radni?ka prava!

Odgovor dr?ave Srbije na osamostaljivanje radnika od manipulacije ?utih sindikata je vrlo blizak na?inu na koji je vlast SAD-a htela da odgovori na zahtev za osmo?asovnim radnim vremenom - po?ev?i od korumpirane sindikalne birokratije koja daje sve od sebe da pasivizira radnicke aktivnosti, preko anga?ovanja ?tajkbrehera, poo?travanja kaznene politike (Zakon o javnom informisanju, Krivi?ni zakonik...), oru?anih snaga policije i pla?enih batina?a, pa sve do hap?enja anarhosindikalista! ?estoro mladih ljudi, ?ija je jedina krivica bila to ?to su ukazivali na su?tinske probleme ovog dru?tva i propagirali ?trajk i direktnu akciju kao jedine metode prevazila?enja istih, pod grotesknom optu?nicom za me?unarodni terorizam dr?ani su u pritvoru 6 meseci. Pored njih jo? ?etvoro na?ih drugova je u politi?kom procesu zbog krivi?nog dela ?ometanje pravde?.

Paralelno sa dr?avnom represijom, sindikalnim birokratama, kao i stranim i doma?im socijaldemokratskim partijama, razvoj i artikulaciju zahteva radni?kog pokreta u Srbiji, danas spre?ava i jedna grupacija la?nih revolucionara koja se predstavlja kao grupa pojedinaca i pojedniki iz razli?itih levi?arskih, studentskih i antiautoritarnih organizacija. Ova grupacija ?esto, zauzimaju?i oblik raznoimenih fantomskih organizacija svojom naizgled radikalnom retorikom, ali mekanim reformisti?kim poduhvatima, zbunjuje narod i odvla?i fokus sa sr?i problema savremenog dru?tva, a to je razara?ki i eksploatatorski karakter kapitalisti?kog ure?enja koji opstaje uz pomo? dr?ave, odnosno hijerarhijskih i represivnih struktura koje podrazumevaju vlast ?oveka nad ?ovekom.

Antiradni?ka delatnost ove grupacije, izme?u ostalog ogleda se u podvaljivanju 'kukavi?ijeg jajeta' koordinacionom odboru radni?kih protesta, gde se kao jedan od zahteva radnika navodi ubrzavanje dono?enja zakona o lokalnoj samoupravi, a neki pojedinci iz ovih du?ebri?ni?kih organizacija imaju funkcije upravo u lokalnoj samoupravi. Pri tom je dobar deo tih firmi upravo lokalna samouprava i odvela u propast. Zatim je tu organizovanje Antifa?isti?kog protesta u novembru 2009. godine, gde su se ovi oportunisti pridru?ili dr?avi u lovu na ?nasilnike?, propagiraju?i poo?travanje kazni i negiraju?i postojanje represije, koju dr?ava drakonskim uredbama i uz pomo? montiranih procesa vr?i nad radnicima; isti ljudi sada jadikuju zbog preuzimanja studentskog parlamenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu od strane omladina politi?kih partija, a zapravo ih boli to ?to je njima onemogu?eno da se kandiduju. Oni u ovom trenutku opstruiraju nezavisno studentsko organizovanje i ustanovljenje zbora kao jedinog legitimnog tela za dono?enje odluka o studentskim pitanjima. Oni govore da se bore za sindikalna prava studenata, a zapravo se bore za vlast i kontrolu.

Delovanje ove skupine izuzetno ote?ava kako razvoj radni?kog pokreta uop?te, tako i artikulaciju pojedina?nih zahteva, jer svojom reformisti?kom praksom zamagljuju istinske kontradikcije i skre?u pa?nju sa sr?i problema.

Kroz ?itavu istoriju kapitalizma pojavljuju se struje koje koje te?e da razjedine radnike i time oslabe njihovu snagu i olak?aju eksploataciju; da izop?tavanjem nekih problema zamagle su?tinsku suprotstavljenost dveju klasa.

Shodno tome nagla?avamo da problem koji ima jedan deo radni?tva, posredno poga?a celu klasu i da je povezivanje ?trajkova i radni?kih protesta smer u kom treba i?i. Jedinstvo ?itave radni?ke klase na svim frontovima klju?no je za su?tinsko pobolj?anje njenog polo?aja.

Za ta pobolj?anja mora se boriti istorijskim proverenim metodama - direktnom akcijom i direktnom demokratijom. Sva prava za koja su se radnice i radnici izborili tokom istorije, poput prava na rad, sindikalno organizovanje, osmo?asovni radni dan itd. ostvarena su masovnim protestma, blokadama, generalnim ?trajkovima i radikalnim sukobima sa gazdama i dr?avom. Kako bi se onemogu?ilo sindikalnoj birokratiji da opet razbije radni?ki pokret i omogu?i dalje srozavanje ?ivotnih uslova, ti ?trajkovi moraju biti organizovani na radni?kim zborovima gde ?e svi radnici imati jednako pravo da u?estvuju u dono?enju odluka.

[Lista ?lanaka]