Tikiwiki

Rezovi bud?eta u Velikoj Britaniji: Radnici pla?aju krizu kapitalizma

06/11/2010 [07:36]
Od: Hal 9000

U celom svetu, radnici su ti koji pla?aju cenu za krizu kapitalizma. U Velikoj Britaniji, bilion (hiljadu milijardi) funti je ulo?eno u spa?avanje kolapsa banaka, a vlada sada zahteva da te tro?kove nadoknadi velikim smanjenjima javne potro?nje. Nekada?nji napadi vlade Margaret Ta?er desetkovale su mnoge organizacije radni?ke klase, ali dana?nji planovi rezanja bud?eta daleko prevazilaze Ta?erkine najlu?e snove. U toku naredne ?etiri godine, dr?ava namerava da javnu potro?nju umanji za 25%.

U celom svetu, radnici su ti koji pla?aju cenu za krizu kapitalizma. U Velikoj Britaniji, bilion (hiljadu milijardi) funti je ulo?eno u spa?avanje kolapsa banaka, a vlada sada zahteva da te tro?kove nadoknadi velikim smanjenjima javne potro?nje. Nekada?nji napadi vlade Margaret Ta?er desetkovale su mnoge organizacije radni?ke klase, ali dana?nji planovi rezanja bud?eta daleko prevazilaze Ta?erkine najlu?e snove. U toku naredne ?etiri godine, dr?ava namerava da javnu potro?nju umanji za 25%.

?ak i vlada priznaje da ?e ovakve mere dovesti do enormnog smanjenja broja radnih mesta u javnom sektoru: za vi?e od pola miliona. Budu?i da britanska ekonomija u velikoj meri zavisi od javnog sektora, prema re?ima vladinih zvani?nika, predvi?a se da ?e jo? pola miliona radnih mesta biti uklonjeno i iz privatnog sektora. Ga?enja radnih mesta najvi?e ?e pogoditi stare industrijske centre Britanije ? mesta poput ?kotske, severa Engleske i Velsa ? ista ona koja su trpela tokom i nakon Ta?erkine vladavine.

Tih godina, vlada je tvrdila da ?e industrija primenom novih savremenih tehnologija, povratiti poslove koji su izgubljeni u ?eri tradicionalne industrije?, kao ?to su rudarstvo i te?ka ma?inska industrija. Ovo se, naravno, nikada nije dogodilo, a umesto najavljivanog, stvoreno je samo vi?e radnih mesta u javnom sektoru i to je razlog za?to se danas 60% radnih mesta u starim industrijskim kompleksima nalaze upravo u ovom sektoru. Ukoliko se sada vladi dozvoli da sprovede planirane ?mere ?tednje?, ova podru?ija ?e se pretvoriti u industrijski vi?ak, masovnu nezaposlenost i sve socijalne probleme koje ona nosi sa sobom.

Najte?e ?e, ukoliko se reforme po?nu primenjivati, pro?i siroma?ni, nezaposleni i nesposobni za rad. Vlada je, kao deo ?rezanja?, nao?trila i veliku sekiru za britanski, ionako ve? smrskani, zdravstveni sistem. Nakon nekoliko meseci retorike i napada na socijalna davanja, vlada ih je umanjila za 7 biliona funti godi?nje ? i to sve na jo? 11 biliona oduzetih po?etkom ove godine.

Za ljude koji ?ive od socijalne pomo?i i one koji se nalaze ispod granice siroma?tva, ?ivot ?e postati jo? te?i. Novac ?e bukvalno biti otet iz ruku invalida i bolesnih. ??tednja? ?e zna?iti da ?e se u 18 miliona doma?instava standard smanjiti za najmanje 1.000 funti godi?nje. Tako?e, mnogi ne?e mo?i da priu?te sebi stan, a radnici ?e biti primorani da rade du?e kako bi ostvarili pravo na svoje penzije, kao i da pla?aju ve?e doprinose, ali da dobiju manje kada zavr?e svoj radni vek.

Kao deo iste ??tednje?, dr?ava se povla?i iz svih sektora. Na primer, u sferi visokog obrazovanja, vlada namerava da finansiranje univerziteta smanji za 40%. Deficit ?e biti popunjen tako ?to ?e se univerzitetima ?irom otvoriti vrata za naplatu ?kolarina i drugih tro?kova studiranja. Vlada sebi daje za pravo i prodaju, odnosno, privatizaciju dela sistema za visoko obrazovanje.

Naravno, efekte privatizacije, opet ?e najvi?e osetiti studenti i radnici. I kako rastu potra?ivanja od studenata, broj dece iz radni?kih porodica koja studiraju sve vi?e opada, a univerzitetsko obrazovanje postaje privilegija srednjeg i vi?ih slojeva. Sam krem britanskih univerziteta, kao ?to su Oksford i Kembrid?, ve? su popunjeni gotovo isklju?ivo decom iz bogatijih porodica. Ovim ?kolama ?e biti dozvoljeno da jo? vi?e podignu svoje ?kolarine i da tako potpuno iz svog sistema izbace mali broj preostalih studenata iz ni?ih slojeva.

Privatizacija univerziteta jako ?e pogoditi i zaposlene. Vlada je ve? stavila do znanja da oni univerziteti koji nisu u stanju da privuku dovoljan broj studenata - ?klijenata?, koji bi nadomestili uskra?enih 40% bud?eta, jednostavno ?e bankrotirati, a hiljade njihovih radnika ?e ostati bez posla. Kao odgovor na vladine mere, fakulteti ?irom Velike Britanije su ve? po?eli sa otpu?tanjima, a kako bi se smanjili ?izdaci?, plate radnika na univerzitetima zamrznute su ve? drugu godinu za redom.

Vlada namerava i da, za 28%, smanji izdatke za lokalne vlasti koje pru?aju ?itav spektar javnih usluga ? od ?kola, preko ustanova za stare i bolesne, pa sve do gradske ?isto?e. Samo kao rezultat najave, lokalne vlasti su ve? po?ele sa ukidanjem pomo?i najugro?enijima u dru?tvu. Radna mesta se ukidaju, a plate onih koji su imali sre?e da ostanu zaposleni, sve vi?e se smanjuju. Mnoge lokalne vlasti su krenule i u jo? jedan krug privatizacije svojih javnih servisa.

Bespotrebno je re?i da bezobzirni napadi na radni?ku klasu nisu pogodili bogate. Vlada i dalje dotira banke i to pozama?nim sumama od kojih najve?i deo podebljava nov?anike bankara. Ove godine, banke koje su navodno bankrotirale, nagradi?e svoj top menad?ment bonusima u ukupnoj vrednosti od 7 biliona funti. Vlada tako?e namerava i da spusti porez za korporacije.

Ukupno gledano, najavljeni vladini planovi predstavljaju najve?i napad na radni?ku klasu od dvadesetih godina XX veka. U to vreme, dr?avni rezovi su prouzrokovali recesiju tridesetih godina, a mnogi predvi?aju da ?e novi rezovi izazvati ?ak dvostruko ve?u i sa daleko ve?im brojem otpu?tenih.

Naredne ?etiri godine bi?e kriti?ne za radni?ku klasu, ali u ovom ?asu je te?ko predvideti koliki ?e biti stepen organizovanosti radnika u otporu protiv novih mera. Britanska radni?ka klasa se jo? uvek nije oporavila od udaraca koje joj je nanela vlada Margaret Ta?er i ogromne ekonomske reforme koje se sprovode u Britaniji u poslednjih 30 godina. Reformisti?ki sindikati broje oko 7 miliona radnika, ali njihove akcije su slabe i pateti?ne. Sindikati su razgovarali o organizovanju ?trajka, ali njihov jedini odgovor na vladine mere do sada je bio najava demonstracija na nacionalnom nivou tek u martu idu?e godine!!!

Me?utim, u poslednjih nekoliko nedelja, pojavljuju se iskre koje najavljuju da radnici nisu spremni da ?ekaju izdaju radni?ke klase od strane reformisti?kih sindikata. Iako jo? uvek niskog intenziteta, veliki broj demonstracija se organizovao ?irom Velike Britanije. Tako?e, pokrenuta je i samoorganizovana akcija protiv kompanije ? provajdera mobilne telefonije ? Vodafon, a nakon izjava da ova kompanija ne?e morati da plati preko 6 biliona funti poreza. Samo putem ovakvih direktnih akcija vladine mere mogu biti pobe?ene, a nikako pasivnim demonstracijama koje organizuju reformisti?ki sindikati.

Solidarity Federation - MUR (SF-IWA)
intsec@solfed.org.uk
http://www.solfed.org.uk

[Lista ?lanaka]