Tikiwiki

8. mart 2011. ? Borba i dalje traje!

08/03/2011 [07:41]
Od: Hal 9000

?ena je u kapitalizmu dvostruko podjarmljena: na radnom mestu - kao radnica koju gazda izrabljuje, kod ku?e - kao doma?ica i majka od koje se o?ekuje da ra?a, podi?e i oblikuje novu radnu snagu.

?ena je u kapitalizmu dvostruko podjarmljena: na radnom mestu - kao radnica koju gazda izrabljuje, kod ku?e - kao doma?ica i majka od koje se o?ekuje da ra?a, podi?e i oblikuje novu radnu snagu. Uprkos proklamovanoj ravnopravnosti mu?karaca i ?ena, kapitalisti?ki sistem niti ?eli, niti mo?e da obezbedi uslove za postojanje istinske ravnopravnosti. U Srbiji i dalje ve?inu nezaposlenih ?ine ?ene; one koje su zaposlene zara?uju prose?no 16 % manje od svojih mu?kih kolega na istim radnim mestima, dok je taj procenat u zemljama Evropske unije jo? ve?i. Polo?aj ?ena u Srbiji je veoma lo?, naro?ito na selu i u ko?arskoj, tekstilnoj i industriji proizvodnje obu?e.

Novim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, donetim pod pritiskom MMF-a, potreban sta? za ?ene koje odlaze u penziju na osnovu punog sta?a bi?e 38 umesto 35 godina. O?triji kriterijumi za penzionisanje najvi?e se ti?u ?ena i radnika sa benefirciranim sta?om. I ?ene i mu?karci koji su namirili pun radni sta?, u penziju ne mogu ako ne ispune minimalnu starosnu granicu, koja ?e uz postepeno pomeranje biti 58 godina. Kako i sada?nji zakon predvi?a, ?ene ?e u starosnu penziju i?i u 60. a mu?karci u 65. godini. Penzionerke u Srbiji, u odnosu na Evropljanke, ?ive neuporedivo kra?e. Skoro svaka druga ?ena u Srbiji do?ivi neki oblik psihi?kog nasilja u porodici, svaka tre?a ?ena do?ivi fizi?ki napad od nekog ?lana porodice, dok se svakoj ?etvrtoj preti nasiljem. Gotovo 15 od 100.000 porodilja umre prilikom poro?aja, a najve?a stopa smrtnosti je kod Romkinja. Alarmantna je i smrtnost njihovih beba, ?ak 26 na 1.000 ?ivoro?enih ? tri puta vi?e od proseka!

Sva zna?ajna pobolj?anja koja su ?ene ostvarile i standarde koje su postavile kroz istoriju, kao ?to su skra?enje radnog vremena, pravo na jednaku platu sa mu?karcima, za?tita na radu, pravo na abortus, pravo na obrazovanje, seksualne slobode itd, ostvarile su prvenstveno kroz klasnu borbu u okviru radni?kog pokreta! ?ivimo u dru?tvu koje zbog svoje klasne prirode nikada ne mo?e ostvariti su?tinsku ravnopravnost. Od svih prava, vladaju?a klasa neprikosnoveno ?uva samo privatnu svojinu - osnovu svake diskriminacije, ugnjetavanja i izrabljivanja. Zato borba za ravnopravnost ?ena i dalje traje, i zbog toga je ona jedino mogu?a kao jedno sa borbom protiv gazda i politi?ara, protiv kapitala - za slobodarski komunizam.

Istorija 8. marta kao me?unarodnog dana ekonomskih, politi?kih i socijalnih dositignu?a ?ena, odnosno borbe ?ena protiv eksploatacije, po?inje upravo borbom njujor?kih tekstilnih radnica, koje su 8. marta 1857. iza?le na ulice i demonstrirale zbog lo?ih uslova rada i niskih plata. Ove demonstracije rasterala je policija, ali su tekstilne radnice re?ene da se izbore za svoje zahteve, ubrzo nakon toga napravile sindikat. Pola veka kasnije, 8. marta 1908, 15.000 ?ena mar?iralo je kroz Njujork tra?e?i kra?e radno vreme, bolje plate i kvalitetnije uslove ?ivota, a od 1910, 8. mart po?inje da se organizovano obele?ava kao Me?unarodni dan ?ena.

I danas, u vreme najbrutalnije eksploatacije koju sprovode gazde i dr?ava, u vreme otimanja i smanjivanja svih prava, u vreme privatizacije, otpu?tanja, klerikalizacije i ja?anja konzervativizma, borba za ravnopravnost ?ena se mora vodit prvenstveno na radnom mestu u sklopu borbe za oslobo?enje ?itave radni?ke klase. Pri tome je nu?no voditi o?tru borbu protiv seksizma u radni?kom pokretu, budu?i da je to jo? jedan od na?ina na koji vladaju?e klase, potenciraju?i su?tinski nebitne razlike, stvaraju podele unutar radni?ke klase, onemogu?avaju?i jedinstveno borbeno delovanje svih eksploatisanih!

Sekretarijat sindikalne konfederacije ?Anarhosindikalisti?ka inicijativa? (ASI)
Sekcije ?Me?unarodnog udru?enja radnika i radnica? (MUR)

[Lista ?lanaka]