Tikiwiki

Prvi maj 2011 : Protiv kapitalisti?ke eksploatacije i ugnjetavanja

01/05/2011 [08:50]
Od: Ratibor Trivunac

Saop?tenje Sekretarijata Me?unarodnog udru?enja radnika i radnica povodom Prvog maja 2011.

Prvi maj 2011 : Protiv kapitalisti?ke eksploatacije i ugnjetavanja - direktne akcije i solidarnost!

U vreme dok ovo pi?emo, traju ratovi u Libiji, u Obali Slonova?e, u Iraku i Avganistanu, traju pobune u Magrebu i na Bliskom istoku, a radnici na svim kontinentima se opiru poku?ajima da im se nametnu mere ?tednje. Kapitalisti?ke sile o?ajni?ki pretra?uju svaki deo planete u potrazi za ve?im profitom i kontrolom tr?i?ta, stoje?i ujedinjene u svojoj re?enosti da eskaliraju rat protiv radni?ke klase. Ovo je istinska realnost globalnog kapitalizma: smrt, razaranje i nemilosrdni napadi na radni?ku klasu, radni?ke zarade i prava!

Dok slavimo Prvi maj ne smemo zaboraviti da globalizacija ne predstavlja ni?ta novo. U periodu izme?u 1870. i 1914. kapitalizam je pro?ao je kroz sli?an period globalne ekspanzije. Tada, kao i danas, kapitalizam se slu?io snagama globalizacije za napad na radnike ?to je dovelo do pobune svetskih razmera od strane radni?ke klase. Poreklo Prvog maja datira 125 godina unazad. U SAD 1. maja 1886. pokrenut je ?trajk zarad osvajanja prava na osmo?asovno radno vreme. Tokom ove kampanje, na demonstracijama u ?ikagu je ba?ena bomba i policija je uhapsila nekoliko anarhista koji su se istakli u borbi za osmo?asovno radno vreme.

Iako su uhap?eni bili o?igledno nedu?ni, ?etvorica su pogubljena od strane dr?ave dok je jedan preminuo u svojoj ?eliji, navodno po?iniv?i samoubistvo. Pogubljenje ove ?etvorice, koji su postali poznati kao mu?enici sa trga Hejmarket, izazvalo je masovne proteste radni?ke klase ?irom sveta koji su doveli do toga da je 1. maj progla?en me?unarodnim danom radnika u znak sec?anja na ?rtvu ?etvoro ubijenih ljudi. Na ovaj Prvi maj, nemojmo se isklju?ivo prise?ati ?rtve mu?enika sa Hejmarketa, no slavimo tako?e i internacionalizam ranog radni?kog pokreta koji je i doveo do masovnih protesta protiv njihovog pogubljenja.

Na me?unarodni dan radnika mo?emo prona?i nadu u ?injenici da se duh pobune ponovo pojavljuje unutar radni?ke klase. Radnici na Bliskom istoku i u Severnoj Africi ustali su protiv diktatura, rastu?e nezaposlenosti i pove?anog siroma?tva. U Viskonsinu (SAD) borba protiv poku?aja da se uni?ti kolektivno poga?anje je dovelo do me?unarodnog protesta. U Boliviji trenutno traje generalni ?trajk protiv neoliberalnih reformi, sa zahtevom za pove?anje plata. ?irom Evrope tako?e je do?lo do protesta protiv mera ?tednje, okupacija u Londonu, ?trajkova i protesta u Gr?koj, Francuskoj, ?paniji, Italiji, Portugaliji, Irskoj, itd.

Ove mobilizacije su jo? jednom pokazale snagu kojom obi?ni ljudi mogu da stvore promene kroz samo-organizovanje i samostalne akcije. One mogu biti borbe budu?nosti ako budu i?le ?ire od promene re?ima i/ili jednih vlada drugima. Vlade su po svojoj prirodi tu da slu?e interesu kapitalisti?ke ekonomske diktature. Prava promena ?e do?i kada radnici organizuju slobodne i borbene sindikate koji ?e dovesti u pitanje ?itav kapitalisti?ki sistem eksploatacije i ugnjetavanja!

Kapitalizam se, vo?en pohlepom, neprestano prilago?ava i razvija u cilju za?tite svojih interesa. ?irom sveta kapitalizam name?e skra?eno radno vreme, fleksibilne ugovore zapo?ljavanja i fleksibilne radne sate radnicima. Potreba da se proizvodnja konstantno prilago?ava je dovela do toga da je kapitalizam stvorio armiju radnika sa nepunim radnim vremenom koji mogu biti anga?ovani i otpu?tani po volji, u skladu sa potra?njom. To je ?irom sveta dovelo do porasta broja agencija za privremeni rad, privu?enih masivnim profitima koji se mogu ostvariti kroz eksploataciju radnika zate?enih u nemogu?nosti da prona?u stalno zaposlenje.

Globalizacija ?ini proces proizvodnje ranjivim na napade. Otpor radni?ke klase u jednoj zemlji mo?e da poremeti proizvodni lanac i to mo?e dovesti do gubitka proizvodnje u drugim zemljama. Ova ranjivost primorava na promene u vojnom razmi?ljanju. Ba? kao ?to kapitalizam postaje internacionalan, takva mora postati i vojna sila koja ga brani. Pod okriljem globalizacije vojske dr?ava vi?e nisu stati?ne snage koje ?tite granice. Savremena kapitalisti?ka vojska mora biti izuzetno mobilna, spremna da reaguje brzo i sa ogromnom brutalno??u na bilo kakve "poreme?aje", bez obzira na to u kojoj se zemlji oni mogu pojaviti.

NATO-v Novi strate?ki koncept , dogovoren pro?le godine, izla?e stanovi?te da Zapad mo?e da se bori protiv svih pretnji, a ne samo "vojnih?. I kao ?to danas vidimo kako tragedija u Japanu uti?e na proizvodnju kompanija poput Tojote ?irom sveta, pretnja globalnom kapitalizmu nije samo ograni?ena na radni?ke nemire. NATO-v dokument u glavnim crtama opisuje kako potencijalne pretnje mogu biti neutralisane, bilo da su u obliku sajber napada, teroristi?kih napada, efekata globalnog zagrevanja, ili rizika od prirodnih katastrofa.
Da bi postigao svoj cilj, globalni kapitalizam gleda da pro?iri mo? dr?ave na sve aspekte na?ih ?ivota. Privatni domen nije "privatan" i svi su sumnjivi dok se ne doka?e suprotno. Ovaj sve vi?e totalitarni kapitalizam ?e i dalje imati potrebu za odanim, subvencionisanim organizacijama i parlamentarnim politi?kim strankama kako bi odr?ao iluziju "demokratije".

Represija iznutra ide uz ekspanziju u inostranstvu. Globalizacija dovodi do pove?ane konkurencije izme?u kapitalisti?kih blokova a konkurencija izme?u zemalja u razvoju i nekada svemo?nog zapadnog kapitalizma raste. Kako ekonomska mo? Sjedinjenih ameri?kih dr?ava opada one sve vi?e postaju zavisne od svoje masivne vojne sile ne bi li odr?ale svoju dominaciju, pove?avaju?i tako opasnost od kapitalisti?kih ratova.

U suo?avanju sa globalnim kapitalizmom me?unarodna radni?ka klasa ne samo da se mora boriti protiv kapitalisti?ke eksploatacije i ugnjetavanja dr?ave - mora se suprotstaviti i svim kapitalisti?kim ratovima. Ratovi izme?u kapitalista sukobljavaju radnike sa radnicima i dovode do masovnog pokolja radni?ke klase. Od centralnog zna?aja za radni?ku borbu mora biti i anti-militarizam ?iji je cilj suprotstavljanje kapitalisti?koj ratnoj ma?ineriji.

Kao anarho-sindikalisti?ka organizacija, MUR je posve?en organizovanju protiv zla eksploatacije i ugnjetavanja i ima dugu tradiciju anti-militarizma. Na? internacionalizam je zasnovan na klasnoj borbi i uzajamnoj ispomo?i. Mi odbacujemo ideju nacionalne dr?ave, vide?i je kao sredstvo za podelu radnika u interesu kapitalizma. Mi se zala?emo za samo-organizovanje, na?a snaga kao radnika poti?e od na?e sposobnosti da se organizujemo, klasne solidarnosti i direktnih akcija koje preduzimamo protiv kapitalizma i dr?ave.

MUR odbacuje klasnu saradnju u svim njenim oblicima. Radni?ki saveti i druga korporativna tela zasnovana na socijalnom partnerstvu su sredstva za podrivanje klasne borbe. Dr?avno finansiranje je dizajnirano da podrije samostalno delovanje radni?ke klase i njenu organizaciju. Na? na?in organizovanja se izra?ava kroz demokratske, federalisti?ke strukture zasnovane na delegatima opozivim u svakom trenutku.

Za MUR klasna borba nije teorijska apstrakcija vec? ?injenica svakodnevnog ?ivota radnika. U poslednjih nekoliko godina MUR je organizovao bezbroj me?unarodnih kampanja u znak podr?ke radnicima ?irom sveta. U i??ekivanju Prvog maja ove godine MUR je pokrenuo "Me?unarodne dane anarho-sindikalisti?ke borbe protiv granica u znak solidarnosti sa radnicima imigrantima". To je kampanja protiv brutalne eksploatacije radnika imigranata od strane kapitalizma.

I kako MUR raste i ?iri se, na?a borba protiv protiv kapitalizma ?e se intenzivirati. Za nas jedini odnos izme?u radnika i gazda mo?e biti klasna borba. I klasna borba mora rasti sve dok kapitalizam i dr?ava ne budu zbrisani od strane solidarne me?unarodne radni?ke klase, kako bi bili zamenjeni slobodnom federacijom radni?kih udru?enja baziranih na slobodarskom komunizmu!

Upravo u tom duhu istinskog internacionalizma na Prvi maj MUR ?alje svoje pozdrave i podr?ku svim radnicima anga?ovanim u borbi protiv eksploatacije i ugnjetavanja!

Protiv kapitalisti?ke eksploatacije i ugnjetavanja - direktnim akcijama i solidarno??u!

?iveo MUR i anarhosindikalizam!

Oslo, Norve?ka 26. april 2011.
Sekretarijat spoljni link

[Me?unarodnog udru?enja radnika i radnica]

[Lista ?lanaka]