Dr?avna ofanziva protiv slobodarskog pokreta!
[
Lista ?lanaka]
21/07/2011 [10:11]
Od:
Hal 9000
Ovih dana, neposredno nakon odr?avanja
NATO
konferencije u Beogradu i hap?enja na?ih ?lanova koji su u?estvovali u
Anti-NATO kampanji
, vol?ebno je obnovljen montirani proces protiv ?lanova
Anarhosindikalisti?ke inicijative
(
ASI
), okon?an pre vi?e od godinu dana osloba?aju?om presudom.
Dr?avna ofanziva protiv slobodarskog pokreta!
- analiza aktuelnog talasa dr?avne represije protiv Anarhosindikalisti?ke inicijative -
Od zvani?nog formiranja na?e organizacije, krajem 2002. godine, nije pro?la niti jedna godina da na?i aktivisti nisu privo?eni i pravno procesuirani, va?no je podvu?i, svaki put sa osloba?aju?im presudama. Trenutno se protiv sedmoro ?lanova na?e beogradske lokalne grupe iz politi?kih razloga vode krivi?ni postupci za razli?ita krivi?na dela. Ovakva represija protiv na?e organizacije jasan je znak slabosti jednog nehumanog sistema na zalasku.
Ovih dana, neposredno nakon odr?avanja
NATO
konferencije u Beogradu i hap?enja na?ih ?lanova koji su u?estvovali u
Anti-NATO kampanji
, vol?ebno je obnovljen montirani proces protiv ?lanova
Anarhosindikalisti?ke inicijative
(
ASI
), okon?an pre vi?e od godinu dana osloba?aju?om presudom.
Prema re?enju Apelacionog suda u Beogradu, koje je primljeno u Vi?em sudu u Beogradu 24. juna ove godine, Apelacioni sud prihvatio je ?albu Vi?eg javnog tu?ioca u Beogradu, ukinuo osloba?aju?u presudu ?Beogradskoj ?estorki? od 16. juna 2010. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno su?enje. Samo nekoliko dana kasnije, 29. juna 2011, Vi?i sud u Beogradu, (i to sudija
Dragomir Gerasimovi?
, koji je doneo osloba?aju?u presudu ?Beogradskoj ?estorki?), ogla?ava se nenadle?nim za postupanje u postupku protiv ?estorke, te donosi odluku da se predmet dostavi Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
Ova politi?ki motivisana odluka Apelacionog suda je pra?ena pravno i na svaki drugi na?in nepismenim obrazlo?enjem koje ne pru?a bilo koji argument u prilog takvoj presudi, i samo jo? jednom potvr?uje politi?ki karakter celokupnog slu?aja ?Beogradske ?estorke?.
Podse?amo javnost da je u septembru 2009. godine u Beogradu uhap?eno ?etvoro ?lanova
ASI
, kao i jo? dvoje nezavisnih beogradskih anarhista (
Sanja Dojki?
,
Ivan Vulovi?
,
Ratibor Trivunac
,
Tadej Kurepa
,
Ivan Savi?
i
Nikola Mitrovi?
), pod optu?bom da su napali ambasadu Gr?ke u Beogradu. Naime, u no?i izme?u 24. i 25. avgusta 2009. ba?ene su dve fla?e zapaljive te?nosti na plo?nik u blizini ambasade, a na njenoj fasadi je ispisano zaokru?eno slovo ?A? - simbol anarhisti?kog pokreta, pri ?emu je prouzrokovana ?teta od 18 evra. Nakon intervencije ?sa vrha? srpske dr?ave, taj doga?aj, koji je od strane policije okarakterisan kao krivi?no delo ?Izazivanje op?te opasnosti?, prekvalifikovan je, i protiv ?estorke je podignuta prva optu?nica za krivi?no delo ?Me?unarodni terorizam? u Srbiji.
Svakako, jedan od klju?nih razloga za podizanje ovakve optu?nice predstavljala je i ?injenica da je
Anarhosindikalisti?ka inicijativa
u tom periodu bila delegirana da obavlja du?nost Sekretarijata
Me?unarodnog udru?enja radnika i radnica
, time daju?i svoj doprinos u me?unarodnoj koordinaciji, ne ?terorista?, ve? borbenih sindikalnih organizacija iz ?itavog sveta.
Uprkos ?injenici da je slu?aj o?igledno name?ten i baziran na politi?kom pritisku, tokom ?itavog istra?nog postupka, koji je sprovodio sudija
Milan Dilpari?
, ina?e zadu?en za politi?ke slu?ajeve najvi?eg ranga ? poput slu?ajeva
Radovana Karad?i?a
i
Ratka Mladi?a
- zadr?ana je ovakva apsurdna optu?nica.
Ono ?to je bitno naglasiti je da je ?estorka bila osumnji?ena da je pomenuti incident organizovala u svojstvu ?lanova
ASI
. Time je na jasan na?in podvu?ena ?elja dr?ave da na?u organizaciju kriminalizuje, i optu?i za u?estvovanje i organizovanje me?unarodnih teroristi?kih napada
? ?to se jasno vidi iz navoda optu?nice o nekakvoj ?gr?koj asocijaciji
'ASI
'?, koja naravno nikada nije postojala. Reakcija na o?iglednu bahatost i neskrivenu represivnost dr?ave, koja se ogledala u la?iranju dokaza protiv ?estorke i bezumnoj kvalifikaciji ovog doga?aja kao me?unarodnog terorizma, poslu?ila je kao osnova za mobilizaciju kriti?ke javnosti protiv ovog procesa, koji je odmah ? ispravno ? ozna?en kao montirani politi?ki proces protiv kriti?ara re?ima.
Tokom perioda koji je ?estorka provela u pritvoru, javnost, kako u Srbiji i regionu, tako i u ?itavom svetu, najo?trije je reagovala protiv ovakvog pona?anja srpskih vlasti.
Interesovanje koje je izazvao slu?aj i pritisak zainteresovane javnosti nesumnjivo je odigralo presudnu ulogu u ukidanju pritvora beogradskoj ?estorki i omogu?avanju da se brane sa slobode, a zatim i dono?enju zakonski utemeljene osloba?aju?e presude. Vi?i javni tu?ilac je istog dana podneo ?albu na osloba?aju?u presudu i u narednih gotovo godinu dana nikakvih daljih novosti nije bilo. Mi smo to ?utanje prepoznali kao jo? jedan od na?ina na koji se vr?i represija nad na?om organizacijom, o?ekuju?i, ?to se pokazalo ta?nim, da ?e taj slu?aj biti ponovo izvu?en na svetlost dana onda kada vlasti budu procenile da treba poja?ati pritisak na
ASI
.
Treba ista?i da je
ASI
, i nakon osloba?aju?e presude Beogradskoj ?estorki, do ponovnog pokretanja procesa protiv njih ?estoro, bio izlo?en kontinuiranim politi?ko-pravno-fizi?kim pritiscima dr?ave i njenih parapolicijskih fa?isti?kih grupa
: drugu
Davoru Bili?u
iz Hrvatske vi?e od sedam meseci je bilo zabranjeno da napusti Beograd u koji je do?ao da bi pru?io podr?ku ?estorki prilikom su?enja. Protiv Davora, ali i protiv troje ?lanova
ASI
iz Vr?ca, koji su, nekoliko meseci ranije, tako?e na legalan na?in iskazivali solidarnost sa ?estorkom, kori??ena je odredba zakona o ?ometanju pravde?. Davor i drugovi iz Vr?ca su nakon dugih i iscrpljuju?ih pravnih postupaka pravosna?no oslobo?eni svih optu?bi. Istovremeno, policijski kontrolisane fa?isti?ke grupe su organizovale fizi?ke napade na ?lanove
ASI
, i distribuirale letke i plakate sa fotografijama i adresama prebivali?ta ?lanova i prijatelja
ASI
. Tako?e, u februaru 2011. protiv Generalnog sekretara
ASI
,
Milana Stojanovi?a
, pokrenut je montirani postupak u kome je on iz uloge svedoka krivi?nog dela iz 2006. u ponovno pokrenutom postupku (za delo ?neovla??ene upotrebe tu?eg motornog vozila uz provalu, obijanje ili pretnju?, za koje je predvi?ena kazna do 5 godina zatvora), na misteriozan na?in pre?ao u ulogu osumnji?enog.
Sa druge strane, zahtev za upis
Anarhosindikalisti?ke inicijative
u Registar sindikalnih organizacija podneli smo 29. juna 2010. godine i iako je zakonski rok za odgovor 15 dana, pro?lo je vi?e od godinu dana i jo? uvek nismo dobili nikakav odgovor. Isto tako, kori??ene su sve mogu?e zakonske odredbe da bi se blokirao i ote?ao rad pravno registrovanog izdava?ko-istra?iva?kog tela
ASI
,
Centra za liberterske studije
, koji je deo
Me?unarodne federacije centara za liberterske studije i dokumentaciju.
Uprkos represiji,
Anarhosindikalisti?ka inicijativa
je nastavila, u okviru svojih mogu?nosti, borbu protiv kapitalizma i dr?ave. Antimilitarizam je oduvek bio jedan od ugaonih kamena revolucionarnih radni?kih pokreta, a revolucionarni sindikalisti su, istorijski gledano, bili najsvetliji primeri borbe protiv dr?avnog varvastva i zlo?ina oli?enih u
bur?oaskim ratovima.
U tom smislu, nema ni?eg neobi?nog u tome ?to je
ASI
tokom aprila 2011. godine pokrenula
Anti-NATO
kampanju (
http://antinato.in.rs/
), kao reakciju na informaciju da ?e u Beogradu od 13. do 15. juna biti odr?an najve?i
NATO
skup u istoriji (prema zvani?nim informacijama, koje su dolazile iz
NATO
, ovaj skup bio je ?klju?na aktivnost u okviru Kampanje strate?kog delovanja Vrhovne savezni?ke komande za transformaciju (SACT)?). Iako je
ASI
pokrenula kampanju, namera nam je od po?etka bila da Kampanja brzo preraste okvire na?e organizacije, ?to se i desilo.
Anti-NATO kampanja
je postala nezavisna narodna platforma, bazirana na principima direktne demokratije i direktne akcije. Ona je okupljala sve one koji se sa progresivnih pozicija anga?uju u borbi protiv militarizma i zlo?ina
NATO
-a, jasno se distanciraju?i od ?ovinisti?kih i izolacionisti?kih kritika tog vojnog saveza.
Vrlo brzo nakon po?etka javnog rada
Anti-NATO kampanje
, po?etkom maja, postalo je o?igledno da ?e srpska kompradorska bur?oazija na najbrutalniji na?in poku?ati da ote?a i spre?i njeno delovanje. Bilo je jasno da
NATO
, kao jedan od klju?nih instrumenata globalnog imperijalisti?kog ugnjetavanja i kapitalisti?ke eksploatacije, u Srbiji mo?e u potpunosti da ra?una na podr?ku primitivnih, ali dovoljno efikasnih, represivnih aparata dr?ave Srbije.
Aktivisti
Anti-NATO kampanje
su bili pod konstantnim policijskim pritiskom: privo?eni su bez razloga i pozivani na zvani?ne i nezvani?ne informativne razgovore, tokom kojih im je pre?eno masovnim hap?enjima.
Policija je organizovano uklanjala plakate Kampanje koji su lepljeni na za to predvi?enim mestima. Bur?oaski mediji i novinske agencije su odbijali da na bilo koji na?in pomenu odr?avanje skupa ili omogu?e informisanje ?irih slojeva populacije, u potpunosti skrivaju?i od javnosti ?injenicu da ?e se jedan takav doga?aj uop?te odr?ati u Beogradu. Visok nivo represije je doveo do toga da je Kampanja morala da otka?e organizovanje najavljenog me?unarodnog kampa koji je trebalo da bude organizovan za antimilitaristi?ke aktiviste iz ?itavog sveta. Uprkos takvom pritisku,
Anti-NATO kampanja
je uspela da mobili?e odre?eni broj aktivista, u odre?enom obimu informi?e javnost i u?estvuje u artikulisanju kritike
NATO
okupljanja, koje je kasnije prihva?eno i od strane drugih politi?kih subjekata u Srbiji.
Anti-NATO kampanja
je odlu?ila da 12. juna odr?i prvi, od nekoliko predvi?enih, protesta protiv najavljenog
NATO
skupa, ispred ?Sava centra? u Beogradu.
Sticajem okolnosti tog dana se u Sava centru odr?avala i sednica glavnog odbora
Demokratske stranke
? vladaju?e partije ?iji je ?lan i Ministar odbrane
Dragan ?utanovac
, jedan od glavnih operativaca
NATO
saveza u Srbiji i formalni doma?in ovog skupa ratnih zlo?inaca iz ?itavog sveta.
Mediji i nacionalisti?ke opozicione stranke su, kao sistemu prihvatljiva alternativa, nekoliko dana pred odr?avanje skupa ujedinile snage da bi se umanjio efekat
Anti-NATO kampanje
.
Demokratska stranka Srbije
(
DSS
), biv?eg premijera
Vojislava Ko?tunice
, ?iji su predstavnici tokom perioda koji su proveli na vlasti u?estvovali u razli?itim fazama pribli?avanja Srbije i
NATO
, dva dana pred najavljeni protest
Anti-NATO kampanje,
pozvala je na svoj protest koji se odr?avao istog dana samo dva sata ranije, na drugom kraju grada.
Mediji su zatim tu ?injenicu iskoristili da oja?aju la?nu sliku o suprotstavljenosti liberalnih pro-NATO i nacionalisti?kih, nominalno, anti-NATO partija, ote?avaju?i profilisanje progresivne levi?arske anti-NATO pozicije. Pla?eni aktivisti
DSS
-a su se svojski potrudili da odrade svoj posao, ?irom grada prelepljuju?i ve?inu plakata koji su pozivali na protest
Anti-NATO kampanje
.
DSS
-ov protest je uz svu medijsku podr?ku, okupio manje od 500 ljudi, dok su najuo?ljiviji deo tog protesta bili pripadnici klerofa?isti?ke grupe ?
Obraz
?, koji su paradirali sa nacisti?kim plakatima iz drugog svetskog rata.
Zanimljivo je da je javno policijsko prisustvo na tom protestu bilo minimalno, i da su policijski kontrolisane fa?isti?ke organizacije svoje aktiviste nakon skupa raspustile i spre?ile bilo kakvo izbijanje incidenata.
Sa druge strane, na mirnom protestu
Anti-NATO kampanje
, koji je policija okru?ila ?im se okupilo stotinak ljudi, demonstranti su vre?ani i bacani niz padinu, a od strane neidentifikovanih policajaca u civilu brutalno je uhap?eno ?ak osmoro u?esnika skupa, od toga trojica ?lanova
Anarhosindikalisti?ke inicijative
.
?estorica uhap?enih, uklju?uju?i i hrvatskog dr?avljanina
Nikolu Vukobratovi?a
, preba?eni su u policijsku stanicu Novi Beograd, gde im je odre?eno policijsko zadr?avanje od 48 sati. Preostala dvojica odvedena su u policijsku stanicu u ulici 29. novembra. Jedan od njih je ubrzo pu?ten, a drugi,
Ratibor Trivunac
, je po hitnom postupku osu?en na 15 dana zatvora i odmah poslat na izdr?avanje zatvorske kazne u
KPZ Padinska Skela
. Protiv Trivunca i ?estorice zatvorenih na Novom Beogradu pokrenuti su krivi?ni postupci za ?ometanje slu?benog lica u obavljanju du?nosti?, dok je protiv jednog od njih, ?lana
Anarhosindikalisti?ke inicijative
,
Koste Risti?a
, ?ak pokrenut krivi?ni postupak za ?napad na slu?beno lice?, iako se na video snimku doga?aja jasno vidi da se upravo prema njemu policija najbrutalnije pona?ala. Istaknimo da je i prekr?ajni postupak u kojem je sudio sudija
Goran Milutinovi?
u potpunosti name?ten i neutemeljen ?ak i u bur?oaskom pravu. Ina?e Milutinovi? je isti onaj koji je dve godine ranije osudio Trivunca na deset dana zatvora, u maju 2009, zbog javnog spaljivanja ameri?ke zastave prilikom posete ameri?kog potpredsednika
D?ozefa Bajdena
Srbiji. Iako je protest protiv
NATO
skupa najavila i organizovala
Anti-NATO kampanja
, Trivunac je optu?en da je protest organizovao ?kao aktivista organizacije
'Anarhosindikalisti?ka inicijativa
'?, te da je prilikom u?estvovanja u skupu na?inio i prekr?aj ?reme?enja javnog reda i mira?. ?Dokazi? za ove optu?be su na?eni u la?nom svedo?enju policijskih slu?benika
Odeljenja za javni red i mir Policijske Uprave za grad Beograd
,
Dejana Vasi?a
i
Sa?e Todorovi?a
, koji je protiv Trivunca svedo?io u vidno alkoholisanom stranju.
Ovaj protest i represija nad u?esnicima u njemu, ne samo ?to dokazuje kontinuiranu represiju koju dr?ava Srbija sprovodi protiv revolucionarnog pokreta u Srbiji, ve? pokre?e i bitna pitanja povodom kojih ?e se u narednom periodu svakako voditi bitke ? pitanje prava na slobodno okupljanje gra?ana, spre?avanje policije da se u takve skupove infiltrira i na njima deluje u civilu i bez identifikovanja, itd.
Trivun?eva ?alba je, jednako pravno nezadovoljavaju?im obrazlo?enjem Vi?eg prekr?ajnog suda u Beogradu, odbijena 20. juna, i on je izdr?ao kaznu od 15 dana, dok se o?ekuje dalje sprovo?enje krivi?nih postupaka protiv privedenih na protestu.
Odmah nakon razbijanja protesta i hap?enja aktivista jedan deo bur?oaskih medija, potpomognutih dr?avnim ekspertima, krenuo je u otvoreni medijski lin?
Anarhosindikalisti?ke inicijative
i njenih ?lanova.
U napadima je prednja?io tabloidni list
Blic
, neformalni bilten vladaju?ih partija, koji je u dva teksta, ?Lider srpskih anarhista iza re?etaka? (15. 6. 2011) i ?Bratska veza anarhista na Balkanu? (17. 6. 2011) plasti?no demonstrirao kako izgledaju naru?eni policijski tekstovi. Oba teksta je pisao ?novinar?
Vuk Z. Cviji?
, koji je u javnosti od ranije ozna?en kao saradnik vojnih obave?tajnih slu?bi.
Prvi, kra?i tekst, pored besmislenog naslova kojim se Trivunac ozna?ava kao ?lider? srpskih anarhista, isti?e se ?injenicom da je tri ?etvrtine teksta o hap?enju Trivunca na Anti-NATO protestu posve?eno ?podse?anju? na slu?aj Gr?ke ambasade i zloslutnom najavom skorog dono?enja presude Apelacionog suda. Drugi, du?i tekst skoro je u potpunosti sklopljen od delova raznih polupismenih i faktografski neta?nih tekstova koji su izlazili u doma?oj ?tampi u proteklih nekoliko godina. Ovaj novinarski Franken?tajn u kome se sa ?ovinisti?kih pozicija ukazuje na saradnju i povezanost anarhosindikalista u Srbiji, Hrvatskoj i regionu, dobio je svoje mesto na naslovnoj strani
Blica
. U zaklju?ku teksta ponovljen je poziv Apelacionom sudu da obori osloba?aju?u presudu Beogradskoj ?estorki. No, napadi na
ASI
nisu dolazili samo iz pera re?imskih novinara:
Jovica Trkulja
, profesor Pravnog fakulteta je u Beogradu 22. juna kao ?predstavnik stru?ne javnosti?, na javnoj raspravi u Ustavnom sudu o zabrani desni?arskih organizacija, ?anarhosindikat? stavio u istu ravan sa klerofa?isti?kom organizacijom ?Obraz?
, koriste?i izlizanu floskulu o ?ekstremnim grupama?. Samo nekoliko dana nakon izlaska
Ratibora Trivunca
iz zatvora, Beogradska ?estorka i njihovi pravni zastupnici iz medija saznaju da je do?lo do onoga ?to je najavljivano u policijskim tekstovima u ?
Blicu
?.
Nemamo nameru da tra?imo sa?aljenje i nari?emo nad situacijom u kojoj se na?a organizacija nalazi.
Od prvog dana na?e aktivnosti, svesni zadatka koji smo pred na?u organizaciju stavili, bili smo spremni na drasti?nu represiju.
Cilj ovog saop?tenja je da obavesti doma?u i stranu javnost o nastavku i modelima represije koju dr?ava Srbija sprovodi protiv slobodarskog pokreta, kao i da onima koji tu represiju sprovode, ali i ?itavoj radni?koj klasi i svim eksploatisanima saop?timo da nas takvo pona?anje ne?e upla?iti niti zaustaviti.
Anarhosindikalisti?ka inicijativa
, i na?a Internacionala ?
Me?unarodno udru?enje radnika i radnica
, kao i ?itav slobodarski i revolucionarni pokret u svetu, sa pa?njom prati nastavak pravne i svake druge represije nad na?im ?lanovima.
Shodno tome, obave?tavamo nadle?ne da ?emo u slu?aju daljeg nastavka represije ponovo pokrenuti kampanju, u Srbiji, ali i u ?itavom svetu, protiv bahatog i represivnog proganjanja na?ih aktivista i na?e organizacije.
Zahtevamo obustavljanje svih montiranih procesa protiv ?lanova
Anarhosindikalisti?ke inicijative
!
Zahtevamo prekid represije nad sindikalnim pokretom u Srbiji!
U Beogradu, 21. jula 2011.
Sekretarijat
Anarhosindikalisti?ke inicijative
,
sekcije
Me?unarodnog udru?enja radnika i radnica
[
Lista ?lanaka]
