Tikiwiki

Studentima!

21/12/2011 [11:55]
Od: Hal 9000

Student je proizvod modernog dru?tva i svoje ekstremno otu?enje on mo?e da dovede u pitanje samo tako ?to ?e u pitanje dovesti sistem u celini.

Studenti vode dvostruki ?ivot ? razapeti izme?u svog sada?njeg statusa i budu?e uloge u kojoj o?ekuju da ?e se jednog dana na?i. Sada?nji status studenata je prosja?ki, 80% njih ima manja primanja od najslabije pla?enih radnika. Ali, za razliku od radnika, student jo? ima nadu, pa bez mnogo roptanja prihvata sve ?to mu se sru?i na glavu. Pun snage i mladosti, ose?a da se mo?e izboriti sa svakim problemom i da ?e kroz svega nekoliko godina za njega do?i bolja vremena. Jednog dana kada diplomira, student o?ekuje dobro pla?eni posao ? ne znaju?i da na Univerzitetu u Beogradu studiranje u proseku traje skoro 8 godina, da samo 14% studenata zavr?i u roku, kao i da manje od 40% onih koji se upi?u uop?te i zavr?e fakultet. Ipak, student veruje da ?e ba? on biti taj koji ?e zavr?iti fakultet, i to u roku. I ?ta onda?

Svi znamo da se posao tra?i mesecima. ?Kriza je i nema posla,? ka?u. ?Nikome ne trebaju radnici bez iskustva,? ka?u. Zato ?e student prihvatiti da radi besplatno samo da bi ?stekao neko iskustvo.? Zato ?e se sam prijaviti da volontira. Volontira?e mesecima, neki i mnogo du?e, volontira?e makar i van struke. Volontiranje treba da nas nau?i da na? rad zapravo ni?ta ne vredi, pa zato niko i ne?e da ga plati. Treba da budemo sre?ni ako neko uop?te i ho?e da nas izrabljuje, makar i potpuno besplatno, kao robove ili u najboljem slu?aju kao srednjovekovne ?egrte. I zaista, studenti volonteri su sre?ni, puni optimizma, i to ba? zato ?to voloniraju. Volotiranje je tako super, i ba? je dobro zezanje! Na samom po?etku na?eg profesionalnog ?ivota treba da shvatimo da ni?ta ne znamo i da smo niko i ni?ta. Zato treba da stisnemo zube, klimamo glavom i istrpimo tih prvih nekoliko godina. Pre nego ?to napravimo prvi korak u ?ivotu, oni ho?e da nas pretvore u beski?menjake da bi mogli da nas ceo ?ivot izrabljuju bez otpora. Oni studenti i studentkinje kojima je ostalo ne?to dostojanstva radi?e honorarne poslove ili bedno pla?ene poslove za koje fakultet uop?te i nije potreban, samo da bi zaradili neki svoj dinar, da bi se ose?ali malo samostalnije. Poku?a?e da nakon diplomiranja zaobi?u praksu i druge forme besplatnog rada i odmah se zaposle. Mo?da im to i po?e za rukom. I ?ta onda?

?ak i ako uspemo da se zaposlimo u struci, po?e?emo sa samog dna hijerarhijske lestvice. Ka?u da je to normalno. Onda je verovatno normalno i da radimo deset sati dnevno, ili da radimo i vikendom, ili da nam ne upla?uju zdravstvenu za?titu i penziono, ili da nas prijave samo sa srednjom ?kolom, da na?a re? nema te?inu, da se na?e mi?ljenje ne po?tuje, da oni iznad izvla?e iz nas energiju, vreme, ideje ? i da je to ?normalno?. No dobro, kakvi god bili uslovi na poslu, radi?emo i uz malo sre?e dobijati platu na vreme. Ima?emo vi?e mogu?nosti nego za vreme studija, ali uglavnom ne?emo imati vremena da ih zaista ostvarimo. Veliki je to napredak ? od studentskog ?ivota bez mogu?nosti ka zaposlenom koji ima mogu?nosti, ali nema ?ivot. Mo?i ?emo sebi da obezbedimo mnoga sitna zadovoljstva, uvek ne?to ke?a u d?epu, putovanje za slobodne dane, novu ode?u, izlaske, mo?da i da iznajmimo stan, kupimo auto. Da li je to taj ?ivot o kome sada sanja? ? da ?ivotari? na dnu hijerarhijske lestvice, rade?i posao koji ubija inicijativu, gu?i interesovanja i ubacuje radnika u za?arani krug praznih dana koji se ponavljaju u beskraj? Kakav je to ?ivot u kome sve vreme jurimo da osiguramo sebi osnovne potrebe, a nemamo uslova da se razvijamo i istra?ujemo svoje potencijale? Pogledajmo svoje roditelje, ro?ake i druge starije ljude. ?ivimo u dru?tvu protra?enih ?ivota, neiskori??enih talenata, ljudi kojima je slomljenja ki?ma i ubijena nada. Zar nema? ve?e ambicije nego da ostavi? svoju mladost u nekoj firmi? Naravno, sada ?e biv?i student ponovo po?eti da se nada. Nada?e se napredovanju u hijerarhiji, boljem radnom mestu, ve?oj plati, uticajnijim polo?ajima. Zna? li u kakvom sistemu ?ivimo? ?ivimo u sistemu nepravde, otu?enja i izrabljivanja. Koliki je procenat onih koji upi?u fakultet i zaista ostvare ne?to, u skladu sa svojim nadama? Taj procenat je toliko mali da slobodno mo?e? smatrati da to ne?e? biti ti. Zalu?eni spektaklom, stalno tr?imo za novim ?argarepama koje ispred nas postavlja kapitalisti?ki sistem. Posle celog ?ivota tr?anja za ovim ili onim ?argarepama utr?a?e? samo u sopstveni grob.

Pored svega toga, student le?erno pristaje na bedu svake vrste. Student je stoi?ki rob ? ?to ga vi?e njegovi autoriteti vezuju lancima, to on sebe zami?lja slobodnijim. Na protestima protiv Milo?evi?a u?estvovale su desetine hiljada studenata, a danas na socijalnim studentskim protestima za bolje uslove studiranja i ni?e ?kolarine retko kada bude vi?e od hiljadu studenata. Za?to student nema volje da se bori za svoja prava? Za?to se student podsmeva svojim kolegama koje se bore da svima bude bolje? Onima koji upravljaju ovim dru?tvom odgovara da omladina bude politi?ki pasivna i orijentisana samo ka zadovoljenju svojih trenutnih prohteva. Ceo ?ivot studenta u?e kako da ?to manje razmi?lja o stvarima koje su ?previ?e ozbiljne za njega.? Student se neozbiljno odnosi prema mnogim stvarima, a pre svega prema samome sebi. Zbog toga je tako neodgovoran kada treba da uradi ne?to bitno za sebe, ?ne mo?e da se iscima.? Student mora da shvati da linija manjeg otpora vodi u ?ivo blato. Da bi bilo ?ta promenio u svetu oko sebe, student prvo mora sebe da uzme za ozbiljno, da se ozbiljno odnosi prema svom ?ivotu, prema svojim razmi?ljanjima i svojim postupcima. Student ?e ovo morati da nau?i sam, uprkos svima i uprkos svemu.

U me?uvremenu, fakulteti sve vi?e postaju privatne firme. Pored ogromnih ?kolarina, studentima se papreno napla?uju i najrazli?itije takse, od prijave ispita do izdavanja diplome. Studenti dozvoljavaju da se oduzme pravo na obrazovanje ne samo njima nego i svim generacijama koje dolaze posle njih. Koliko ?e studenti iz manjih gradova morati da izdvajaju za sme?taj i hranu, pored svih drugih pla?anja koje ?e pratiti ?kolovanje? Jedina opcija ?e biti uzimanje kredita za ?kolovanje koje bi pla?ali studenti ili njihovi roditelji. Poznato je da radnik koji je pritisnut dugovima mora da ?uva svoje radno mesto, da ?uti i ne buni se. Smi?ljeno se stvara obrazovni sistem koji ?e u velikoj meri spre?iti obrazovanje dece iz radni?ke klase. Obrazovanje ?e postati privilegija dece bogata?a, dokazanih kriminalaca i ratnih profitera. ?ak se i samo znanje sve vi?e upro??uje i degradira. Moderni ekonomski sistem zahteva masovnu proizvodnju neobrazovanih studenata nesposobnih za samostalno razmi?ljanje. Tako je univerzitet postao institucionalizovana organizacija neznanja.

Kako studenti koriste svoje ?slobodno? vreme? Mnogi su otvoreno i sa rado??u prihvatili potro?a?ko dru?tvo i svoje vreme tro?e na unapred pripremljene sadr?aje, koji ?esto ne zahtevaju bilo kakvo kori??enje mozga. Upijaju sve ?to im se servira i dopu?taju da im masovna kultura oblikuje pona?anje, navike, razmi?ljanja i ?elje. Ponekad vole da vode ?politi?ke? razgovore ? isprazna naklapanja i besmislene polemike izme?u rivalskih politi?kih partija koje se bave samo modifikovanjem sistema eksploatacije. Oni studenti koji bi ?eleli da sebe smatraju alternativnima uglavnom konzumiraju ostatke nekada?njeg alternativnog mejnstrima, koji je bio lo? i u vreme svog nastanka. Neki misle da ?e prevariti sistem ako se uvale u neku nevladinu organizaciju. Smatraju da su jako alternativni, a zapravo su jedan od najbitnijh delova ma?inerije koja reprodukuje vladaju?u ideologiju i umrtvljuje svaki poku?aj stvarnog otpora. Oni se ponose svojim interesovanjima ? ?itaju popularne knjige i gledaju umetni?ke filmove. Vole modernu filozofiju, ali je ta filozofija ?ubre. Neki se zanose odlaskom na Zapad. U svojim ru?i?astim snovima odlaze tamo gde ima posla, budu?nosti, nade, stabilnosti... Ima li? Naravno da nema, to najbolje potvr?uju masovni socijalni protesti u tim zmljama.

Student je proizvod modernog dru?tva i svoje ekstremno otu?enje on mo?e da dovede u pitanje samo tako ?to ?e u pitanje dovesti sistem u celini. Mi smatramo da je neophodna korenita dru?tvena promena: umesto kapitalisti?kog sistema, zasnovanog na besomu?noj eksploataciji, sveprisutnoj kontroli, otu?enju i neprekidnom takmi?enju ?elimo da izgradimo novo dru?tvo ? dru?tvo u kome ne?e biti eksploatisanih, gladnih, diskriminisanih, nezaposlenih.

Sindikat obrazovanja ASI okuplja studente i studentkinje, nastavnike i sve druge zaposlene u obrazovnom sistemu. Borimo se za besplatno, svima dostupno i slobodno obrazovanje, za emancipatorsku kulturu i slobodu umetni?kog eksperimenta. Borimo se za dru?tvo u kojem ?e nau?na dostignu?a koristiti op?tem napretku, a ne profitu, za dru?tvo zasnovano na solidarnosti, u kome ?e ljudi imati neposrednu kontrolu nad svojim ?ivotima, u kome ?e proizvodnja i distribucija dobara biti zasnovane na stvarnim ljudskim potrebama ? samopo?tovanju i samoostvarenju.

Budi ?ovek. Pridru?i se na?oj borbi.

Sindikat obrazovanja beogradske lokalne grupe ASI

[Lista ?lanaka]