Duga istorija name?taljki
[Lista ?lanaka]05/02/2012 [20:46]
Od: Ratibor Trivunac
Dr?ava je, u skladu sa svojom osnovnom namenom - za?titom interesa gazda, uvek spremna da na podmukao na?in poku?a da elimini?e svoje protivnike. U slu?aju anarhisti?kog pokreta, kao najradikalnijeg protivnika sistema, istorija takvih poteza dr?avnih vlasti je veoma duga?ka. Na?alost, u pitanju nije samo stvar ru?ne pro?losti, ve? ne?to ?to je svakodnevica radni?ke klase ?irom sveta ? danas se montirani procesi protiv revolucionara vode od ?ilea i SAD-a, preko Gr?ke, ?panije, Italije, Rusije, Australije i Kine, pa sve do Srbije.
Duga istorija name?taljki
Dr?ava je, u skladu sa svojom osnovnom namenom - za?titom interesa gazda, uvek spremna da na podmukao na?in poku?a da elimini?e svoje protivnike. U slu?aju anarhisti?kog pokreta, kao najradikalnijeg protivnika sistema, istorija takvih poteza dr?avnih vlasti je veoma duga?ka. Na?alost, u pitanju nije samo stvar ru?ne pro?losti, ve? ne?to ?to je svakodnevica radni?ke klase ?irom sveta ? danas se montirani procesi protiv revolucionara vode od ?ilea i SAD-a, preko Gr?ke, ?panije, Italije, Rusije, Australije i Kine, pa sve do Srbije.
Verovatno najpoznatiji slu?aj ovakvog procesa protiv anarhista je onaj vezan za doga?aje na trgu Hejmarket u ?ikagu iz maja 1886. godine. Na masovnom protestu organizovanom u znak podr?ke radnicima koji su bili u ?trajku, nepoznata osoba (mno?tvo podataka ukazuje na policijskog provokatora) bacila je bombu na kordon policije, ?to je izazvalo smrt barem jednog policajca. Nakon toga, bez ikakvih dokaza, dr?ava je pokrenula proces protiv osmorice istaknutih anarhisti?kih sindikalnih aktivista koji su organizovali i govorili na protestu. Krvo?edni sudija, koji je svojim izjavama jasno stavio do znanja da optu?ene smatra krivima samim tim ?to su anarhisti?ki i radni?ki aktivisti, osudio je sedmoricu anarhista na smrt ve?anjem, a osmog druga na petnaestogodi?nju robiju. Taj dr?avni zlo?in je ostao upam?en u me?unarodnom radni?kom pokretu do dan danas - u znak se?anja na njih se Prvi maj u celom svetu obele?ava kao dan borbe za radni?ka prava.
Sako i Vanceti
SAD su, nesumnjivo, u jednom periodu prednja?ile u montiranim slu?ajevima protiv radni?kih aktivista. Pa su tako u istoriji radni?kog pokreta dobro upam?ena jo? dva slu?aja u kojima je dr?ava na najbrutalniji na?in pogazila i svoje zakone name?taju?i slu?ajeve protiv anarhista. Prvi je slu?aj aktiviste revolucionarnog sindikata
[''Industrijski radnici sveta'']
D?oa Hila, poznatog kao stvaraoca ameri?kih narodnih radni?kih pesama ? poput ?uvene ,,Snaga je u sindikatu?. Njemu je glave do?lo to ?to je povre?en u sukobu oko devojke u isto vreme kada su dvojca nepoznatih ljudi ubila lokalnog trgovca, biv?eg policajca, i njegovog sina. Samo na osnovu ?injenice da je do?ao kod lekara sa povredom iste ve?eri Hil je osu?en na smrt i, uprkos masovnim protestima za njegovo osloba?anje ?irom sveta, ubijen u novembru 1915. godine. Me?unarodna podr?ka i solidarnost sa borcima za slobodu, ?to je ?esta odlika su?enja protiv anarhista, u Hilovom slu?aju, iako zama?na, nije dosegla razmere koje je imala podr?ka u drugom slu?aju o kome sam ?eleo da pi?em ? legendarnom slu?aju Nikole Saka i Bartolomea Vancetija. Su?enje ovoj dvojci anarhisti?kih aktivista ? italijanskih imigranata u SAD ? bilo je toliko o?igledno farsi?no, da je masovnost me?unarodne i doma?e podr?ke prolongirala kraj su?enja za sedam godina. Ponovo bez dokaza, dr?ava je ove revolucionare optu?ila da su u?estvovali u oru?anoj plja?ki prilikom koje su ubijena dvojca policajaca 1920. godine. Svi dokazi koji su ukazivali na to da Sako i Vanceti nemaju nikakve veze sa pomenutim doga?ajem, kao ni me?unarodna podr?ka do tada nevi?enih razmera, nisu spre?ila dr?avu da nad njima izvr?i smrtnu kaznu u avgustu 1927.
No, dr?avne name?taljke nisu ne?to posebno vezano za SAD i kraj XIX i po?etak XX veka. Jedna od dr?ava poznata po brojnim name?tanim su?enjima anarhistima je Italija, dr?ava sa veoma jakim anarhisti?kim pokretom. Kada pomislim na montirane slu?ajeve protiv anarhista u Italiji uvek se prvo setim slu?aja bomba?kog napada na Poljoprivrednu banku na Pjaci Fontana u Milanu 1969. godine. Setim se razbaru?enog i veselog igra?a i pisca crnih romana anarhiste Pjetra Valprede, koga sam imao prilike da upoznam nekoliko godina pred njegovu smrt, ba? kada je, nakon vi?e od 30 godina, dr?ava priznala da ga je dr?ala du?e od tri godine u istra?nom zatvoru bez ikakvog razloga. Naime, Valpreda je bio jedan od uhap?enih anarhista, koji su po automatizmu bili optu?eni za bacanje bombe, koja je ubila 17 i ranila 88 ljudi, a za koju se kasnije ispostavilo da je podmetnuta od strane fa?isti?ke grupe Ordine Nuovo . Ali, Valpreda nije anarhista koji je najgore pro?ao u ovom slu?aju: ?uzepe Pineli ? ?elezni?ki radnik, sekretar italijanske sekcije Anarhisti?kog crnog krsta ? me?unarodne organizacije za pomo? anarhistima u nevolji ? uhap?en je, uz Valpredu i jo? 80 milanskih anarhista, a zatim gurnut kroz prozor sa ?etvrtog sprata policijske stanice. Policija je neve?to poku?ala da slu?aj prika?e kao samoubistvo, ali je njihovo zlikova?ko ubistvo u istoriji zapam?eno kroz predstavu ,,Slu?ajna smrt jednog anarhiste" - koju je napisao, i za nju kasnije dobio Nobelovu nagradu za knji?evnost, italijanski pisac Dario Fo.
Kratak pregled dr?avnih zlo?ina ovog tipa zavr?i?u slu?ajem koji je ?panska dr?va organizovala protiv anarhosindikalisti?ke organizacije
[''Nacionalna konfederacija rada'']
(CNT), koja je sa gotovo dva miliona ?lanova bila nose?a snaga antifa?izma i revolucije tokom ?panskog gra?anskog rata (1936-1939). Nakon odlaska Franka sa politi?ke scene, i otpo?injanja ?panske ,,tranzicije? ka ,,demokratiji? krajem sedamdesetih godina pro?log veka, CNT je ponovo postao bitan politi?ki ?inilac, sa gotovo pola miliona ?lanova. Dr?ava je morala da na?e na?in da nekako zaustavi vrtoglav rast ove revolucionarne organizacije, pa je, pored razli?itih mahinacija u domenu radnog prava i cepanja CNT-a kroz stvaranje mekanih, reformisti?kih sindikalisti?kih organizacija, pribegla i klasi?nim name?taljkama. Slu?aj napada molotovljevim koktelima na no?ni klub ,,Skala? u Barseloni 1978. godine, takav je jedan slu?aj. Incident se dogodio nakon CNT-ovih demonstracija kojima je tog dana prisustvovalo preko 15.000 ljudi, organizovanih protiv socijalnog pakta (?Monkloa pakt?) koji je, na ?tetu radnika, sklopljen izme?u ?utih sindikata i vlade sa ciljem ,,stabilizacije tranzicije ka demokratiji?. Nekoliko ljudi, predvo?enih, kako se kasnije ispostavilo, policijskim infiltratorom Joakinom Gambinom - ,,Grilom? (poznatom i kao ,,Plavi? i ,,Legionar?) zaputilo se ka klubu i na njega bacilo nekoliko molotovljevih koktela koji su izazvali po?ar, koji je doveo do smrti ?etvoro radnika - koji su svi bili ?lanovi CNT-a. To ?to je nekoliko godina kasnije otkriveno i javno ozvani?eno da je organizator doga?aja bio policijski infiltrator nije spre?ilo bur?oaske medije da izvr?e ogroman pritisak, kriminalizuju?i CNT i poku?avaju?i da doka?u da su anarhosindikalisti odgovorni za taj slu?aj. Kada je prevara otkrivena, ?teta je ve? uveliko bila na?injena i bilo je potrebno mnogo godina da, sestrinska organizacija na?e
Anarhosindikalisti?ke inicijative
, ?panska sekcija na?e internacionale -
[''Me?unarodnog udru?enja radnika i radnica'']
(MUR) - CNT po?ne da ponovo zadobija poverenje masa i opet po?ne da raste.
Svaka sli?nost sa aktuelnim doga?ajima i li?nostima je namerna.
Ratibor Trivunac
(Tekst je, u skra?enoj formi, objavljen u
[tre?em broju]
nove serije Direktne akcije)
[Lista ?lanaka]
