Tikiwiki

Studentska jesen 2011.

22/02/2012 [15:50]
Od: Hal 9000

Smatramo da je zarad stvaranja jakog studentskog pokreta potrebno analizirati pro?logodi?nji protest, sa posebnim osvrtom na njegove slabosti.

Studentska jesen 2011.
prilog analizi neuspeha pro?logodi?njeg studentskog protesta

Ve?ina onih koji su se interesovali za pro?logodi?nji studentski protest pamte ga po blokadama fakulteta i protivre?nim informacijama koje su se pojavljivale u medijima. U?esnici protesta se?aju ga se po spavanju na fakultetima, novom duhu zajedni?tva, zborovima u kojima su u?estvovali, ali i po zastra?ivanjima, apatiji svojih kolega, medijskim manipulacijama, privatnom obezbe?enju, policiji u civilu, neonacistima...

To je bio prvi ozbiljan studentski protest nakon skoro pet godina ? fakulteti su blokirani, zahtevi i argumenacija su bili nagla?eno socijalni, a odluke su dono?ene isklju?ivo na direktno-demokratskim studentskim zborovima (plenumima). Ozbiljna su bila i nastojanja vlasti da ugu?i proteste. ?to je sistem u dubljoj krizi, to mu je bitnije da odr?i lepu fasadu i spre?i talasanje, jer bi masovni protest bilo koje dru?tvene grupe mogao biti okida? za eskalaciju ogromnog socijalnog gneva koji se ve? godinama talo?i. Pro?logodi?nji obra?un policije sa malinarima i birokratsko razbijanje ?trajka prosvetara su dobri primeri ovakve prakse. Sistem je poku?avao da kontroli?e studentski protest tako ?to su mediji oblikovali javno mnjenje, fakultetske uprave poku?avale da zapla?e i demotivi?u studente u protestu, a studentski parlament te?io da uspostavi hegemoniju nad studentskim protestom.

Prvi socijalni protesti studenata organizovani su jo? u jesen 2006. godine, kada su studenti blokirali zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu. Sada?nji Zakon o visokom obrazovanju bio je tek usvojen, a studenti u protestu su tada ukazivali na njegovu pogubnost. Sve ono na ?ta se upozoravalo, ostvarilo se u narednim godinama u kojima je postepeno sprovo?ena Bolonjska reforma: ?kolarine su dodatno pove?ane, uvedene su razne nove takse, uvedeno je bodovno rangiranje, a obrazovanje je postajalo sve sakatije, nekvalitetnije i podre?enije zahtevima neoliberalnog tr?i?ta. Ovaj proces, koji je u korenu studentskog nezadovoljstva, istovremeno je glavna prepreka studentskom organizovanju: fakulteti sve vi?e li?e na srednje ?kole, a studenti su namerno infantilizovani, zapla?eni profesorskim autoritetom, ohrabreni da nekriti?ki reprodukuju gradivo koje im se servira. Osnovne lekcije koje treba da nau?e su poslu?nost i uklapanje u ?svet odraslih?, mirenje sa ?realno??u? i pasivnost pra?ena otrovnim cinizmom. Oni koji ovo dobro savladaju, mogu da pre?u na drugu stranu pasivnosti ? da se potpuno stave u slu?bu vladaju?e klase i bore za odr?anje postoje?eg poretka protiv onih koji bi hteli da ?talasaju?.

Uprkos ovim stegama, studenti Filolo?kog fakulteta su se pobunili po?etkom oktobra, a pridru?ili su im se i studenti drugih fakulteta. Prvo kroz uli?ne proteste, a zatim kroz blokade Filolo?kog, Filozofskog i Vi?e elekotrotehni?ke ?kole. ?irenje protesta je tu zaustavljeno, studenti koji su blokrali fakultete podlegli su pritiscima posle nekoliko nedelja intenzivne borbe, a ni jedan od glavnih zahteva nije ispunjen. Smatramo da je zarad stvaranja jakog studentskog pokreta potrebno analizirati pro?logodi?nji protest, sa posebnim osvrtom na njegove slabosti.

Mogu se izdvojiti dve faze pro?logodi?njeg protesta ? period pre po?etka prve blokade i period nakon nje. Na po?etku uli?nih protesta, gu?ena je svaka ideja o blokadi Filolo?kog fakulteta, a kada je Filolo?ki ipak blokiran vlast se trudila da izoluje studente i potom razbije blokadu.

Od prvog okupljanja zbog napla?ivanja prenosa bodova i prve akcije na sve?anom prijemu bruco?a na Filolo?kom, ?lanovi studentskog parlamenta i drugi karijeristi su poku?avali da spre?e blokadu fakulteta. Ube?ivali su studente kako moraju da slu?aju ba? njih, ?irili su glasine, namerno sabotirali plenume da bi pokazali kako direktna demokratija ?ne funkcioni?e?, poku?avali da na svoju ruku promene odluke plenuma, spre?avali konstrukivan rad itd. Karijeristi sa Filolo?kog, videv?i da gube tlo pod nogama, poku?ali su da zabrane studentima ostalih fakulteta da glasaju na plenumu Filolo?kog, a parlamentarci sa drugih fakulteta su govorili ?svojim? studentima da ne idu na plenume. Pretili su studentima da ?e biti izba?eni sa fakulteta ako poku?aju blokadu, da ?e policija upadati na fakultete da razbija blokade, hapsi i prebija studente, kao i da ?e oni koji u?estvuju u blokadi krivi?no odgovarati. Oni su zapravo bili prva linija odbrane fakultetske uprave.

Grupa ljudi iz protesta na Filolo?kom koja je poku?avala da uspostavi kontrolu nad plenumom, pasivizuje protest i spre?i blokadu, uglavnom se povukla iz protesta nakon ?to je borbena grupa studenata koja je zagovarala blokadu uspela da pridobije ve?inu svojih kolega. Tek tada je protest po?eo slobodno da di?e, iako se tokom par prethodnih nedelja dosta studenata razo?aralo zbog nejedinstva i odustalo od protesta. ?teta je ve? bila velika, a protest je u blokadu u?ao na?et.

U drugoj fazi, nakon ?to je Filolo?ki fakultet blokiran, protiv studenata je upotrebljen ?irok arsenal: dezinformacije, manipulacija, razli?iti oblici zastra?ivanja, i na kraju fizi?ko nasilje.

Medijska kampanja protiv studenata imala je vi?e nivoa. Ve? nekoliko godina, redovna je pojava da se dan uo?i zakazanog studentskog protesta preko radija i televizije plasira neistina da su studetski zahtevi ispunjeni kako bi se unela zabuna i smanjio broj studenata koji ?e do?i na protest. Tokom blokade, svakodnevno su na dr?avnoj televiziji objavljivane dezinformacije da su ispunjeni svi zahtevi studenata i da je blokada prekinuta. Mediji su kao po direktivi objavljivali gotovo sve ?to im je saop?tavano iz uprava fakulteta, Rektorata, Ministarstva, dok saop?tenja plenuma uglavnom nisu preno?ena ili su bila pogre?no interpretirana.

Mediji su javnost ube?ivali da blokade uop?te ne organizuju studenti, a studente da su sami krivi za sve ?to im se de?ava. Sistematski je stvarana iskrivljena slika o studentima u protestu, kako bi se spre?ilo njegovo ?irenje i dru?tvo okrenulo protiv studenata. Bilo je i roditelja koji su pod uticajem medija poku?avali da spre?e svoju decu da idu na blokadu. Ovoj manipulaciji je podleglo i dosta mladih koji su izgradili cini?an stav prema blokadi i studentskoj borbi uop?te. Sa druge strane, mediji su studente u protestu poku?avali da demorali?u, ube?uju?i ih da nezadovoljstvo okrenu ka sebi i dovode?i ih u situaciju da konstatno moraju da se brane od razli?itih optu?bi. Na primer, odmah nakon prve protestne ?etnje, u Politici je 8.10.2011. iza?ao tekst ?Knjigu u ?ake?, novinarke Sandre Gucijan. U ovom potkaziva?kom tekstu o studentima koji protestuju govori se kao o ve?itim i lo?im studentima koji nemaju pravo da se bune, jer ?nisu dovoljno u?ili?, a dr?ava ?kritikuje? zato ?to jo? uvek toleri?e studentske proteste. O ovakvoj vrsti manipulacije pisao je i Noam ?omski: ?Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, optere?en ose?ajem krivice, odusta?e od tra?enja pravih uzroka svog polo?aja i pobune protiv ekonomskog sistema? (isp. Noam ?omski ?Deset strategija manipulacije stanovni?tvom?).

Naro?itu ulogu imale su uprave fakulteta, kao i rektor BU Branko Kova?evi?. Dekan Filolo?kog fakulteta Aleksandra Vrane? zbunjivala je javnost izjavama kako iza blokade ne stoje studenti Filolo?kog fakulteta, da to uop?te nisu studenti i da jako mali broj studenata podr?ava blokadu. Rektor Branko Kova?evi? otvoreno je putem medija pozvao dr?avu da silom odblokira fakultete, tvrde?i da iza blokade stoje levi?arske grupe, kao i da su blokade politi?ki motivisane.

Nakon toga, usledili su napadi neonacista na blokirane fakultete. Pri svakom incidentu u blizini se nalazilo dosta policije, a tokom napada bakljom na Filozofski fakultet prisutan je bio i PR Univerziteta Marjan Nikoli?. Ovi incidenti trebali su da isprovociraju studente kako bi na nasilje odgovorili nasiljem, ?to bi poslu?ilo kao izgovor policiji da rasturi blokadu. Tako?e, teren za nasilno razbijanje blokade pripreman je i na samom fakultetu. Po?to na Filolo?kom fakultetu biblioteke i profesorski kabineti nisu bili blokirani, profesori sa pojedinih katedri okupljali su studente (i to uglavnom neinformisane bruco?e, najpodlo?nije manipulacijama, koji su na fakultet krenuli par nedelja pred blokadu) i ube?ivali ih da blokada fakulteta nije u njihovom interesu, ali su ih i otvoreno zastra?ivali da ?e ako podr?e blokadu izgubiti semestar i ne?e mo?i da pola?u ispite. Na Filozofskom su najmra?niji elementi po?eli da prete i najavljuju ?oslobo?enje? fakulteta, a studentski parlament je ?ak organizovao antiblokadni protest ispred fakulteta. U me?uvremenu, mediji su pripremali javnost pri?ama da je blokada nasilan ?in i da manjina oduzima ostalima pravo na slobodno kretnje i poha?anje nastave.

Kada je dobar deo studenata zapla?en ili demotivisan, uprava Filolo?kog fakulteta prva se odlu?ila za fizi?ki obra?un sa najborbenijim studentima. Profesori ovog fakulteta su 27.10.2011. zajedno sa grupom nepoznatih ljudi, za koje se predpostavlja da su policajci u civilu, fizi?ki nasrnuli na studente u blokadi, nakon ?ega je blokada i prekinuta. S druge strane, uprava Filozofskog fakulteta unajmila je privatno obezbe?enje, koje je trebalo da silom sru?i blokadu, ili da isprovocira fizi?ki obra?un sa studentima. Nakon ?to su studenti svojim telima izgurali privatno obezbe?enje iz zgrade, uprava fakulteta je najavila da ?e pokrenuti disciplinske postupke protiv dvojice studenata, dok je protiv jednog studenta i podnela krivi?nu prijavu (u kojoj se doti?ni student optu?uje da je obezbe?enje ?vukao za u?i?).

?lanovi studentskog parlamena Filozofskog fakulteta u Novom Sadu nisu prezali ni od upotrebe nasilja kao jedinog argumenta protiv studenatskih zahteva. Oni su obukli plave prsluke (koje ina?e nose pripadnici privatnih obezbe?enja) i blokirali ulaze ne dozvoljavaju?i studentima da u?u u zgradu fakulteta. Nakon toga su sa pripadnicima navija?kih grupa i desni?arskih organizacija spre?ili odr?avanje plenuma.

Potrebna je jasna strategija

?esto se postavljaju pitanja: Koji je najbolji na?in organizovanja? Kakve zahteve postaviti? Kako se boriti za njihovo ispunjenje? Da bi se formulisala jasna strategija za naredne proteste, ova pitanja treba detaljno analizirati.

Suprotnost izme?u direktno-demokratskog organizovanja i studentskog parlamenta postoji jo? od po?etka 2007. godine, kada su po prvi put odr?ani izbori za studentske parlamente, koji su uvedeni novim Zakonom o visokom obrazovanju. Neki u?esnici protesta 2006. na Filozofskom, oportunisti?ki orijentisani, ?eljni kontrole, u?li su u studentski parlament. To je imalo katastrofalne posledice po studentsko organizovanje. Naredne jeseni, 2007. nije ni bilo protesta, a 2008. su proteste zajedni?ki organizovali studentski parlamenti sa razli?itih fakulteta, dok je organizovanje studentskih zborova sabotirano. Taj protest se pretvorio u potpuni fijasko kada je studentski parlament Fakulteta politi?kih nauka, kontrolisan od omladine DS, iza?ao iz protesta nakon ?to je studentima FPN ispunjen deo zahteva. Identi?an scenario sa istim akterima ponovio se i 2009, a 2010. godine studenti su zavr?ili ?trajkuju?i gla?u u najlonskom ?atoru ispred Vlade Srbije.

Studentski parlamentarizam je pre pet godina osakatio i izopa?io studentski pokret koji je imao veliki potencijal. U me?uvremenu su bez mnogo otpora pove?ane ?kolarine i uvedeno je bodovno rangiranje. Bilo je potrebno nekoliko mukotrpnih godina da bi ponovo moglo da se krene od po?etka. Me?utim, ve? se ?uju glasovi koji ponovo predla?u ulazak u studentski parlament. Smatramo, na osnovu direktnog i istorijskog iskustva, da neposredna demokratija mora biti osnov svakog studentskog (i ne samo studentskog) organizovanja, bez obzira kakvi se zahtevi postavljaju i kojim se metodima bori za njihovo ostvarenje.

Lo?i studentski zahtevi su jedan od bitnih razloga za?to studentski protesti ne uspevaju. Zahtevi su ?esto kontradiktorni i bilo je situacija kada ne samo da nisu uspeli da ujedine studente nego su ih okretali jedne protiv drugih. ?esto nije jasno da li se zahtevi odnose na sve fakultete ili samo na neke od njih, pa se de?avalo da odre?eni zahtev bude ispunjen samo studentima jednog fakulteta, koji onda napuste protest i ostave na cedilu svoje kolege sa drugih fakulteta. Uvek se zahteva ne?to sitno, parcijalno, tra?i se neko jednokratno re?enje, prose se mrvice od fakulteta ili Ministarstva. Na delu je ?ibicarski mentalitet koji se pla?i da postavi veliki zahtev, pa tra?i ne?to malo, ne?to navodno ?realno?. Zahtevi se ubla?avaju u toku protesta, ili se unapred pripremaju ?rezervni? zahtevi koji bi se postavili kada po?etni budu odbijeni. Oni koji u borbu kre?u sa pola volje, spremniji da sa?aljevaju sebe nego da izdr?e, u startu defetisti?ni i pomireni sa porazom, unapred su osu?eni na propast. Pored toga, ?ak su i glavni studentski zahtevi naj?e??e potpuno nerazumljivi javnosti koja ne zna ?ta su ESPB i koliko je te?ko skupiti 37 ili 48 ili 60 ESPB, dok je pri?a o smanjenju ?kolarina malo jasnija, ali naj?e??e proizvoljna i nikad na prvom mestu. Zahtev da se omogu?i upis u bud?etskom statusu svima koji sakupe 48 ESPB bodova, koji se ponavlja svake godine, omogu?io je ove godine studentskom parlamentu na nivou Srbije (SKONUS) da od Ministarstva tra?i 60 ESPB bodova za bud?et i tako pretekne sve ostale studente, ?to je predastavljalo manevar vlasti kako bi se unela pometnja i amortizovalo studentsko nezadovoljstvo. Zahtev za smanjenjem ?kolarina uvek podrazumeva procenu kolike bi ?kolarine trebale da budu i stvara prostor za kalkulisanje i poni?avaju?a cenkanja. Uz to, ovakav zahtev je politi?ki neprihvatljiv, jer tra?e?i smanjenje ?kolarina studenti prihvataju neoliberalnu tezu da znanje treba da bude roba, pa umesto da zahtevaju promenu odnosa prema znanju, studenti tra?e popust pri kupovini.

Jasno je da bi jedan veliki zahtev mogao da ujedini studente ? zahtev za besplatnim obrazovanjem, odnosno potpuno javno finansiranim obrazovanjem. Mnogi tvrde da besplatno obrazovanje nije realno, da dr?ava nema dovoljno novca, da ?e takav ?neozbiljan? zahtev odbiti ve?inu studentata itd. Uverenje da uvek treba i?i sa ?to mek?im, ?realnijim? zahtevima da bi se dobilo bar ne?to je potpuno pogre?no. Kada studenti pritiskaju dr?avu zahtevaju?i besplatno obrazovanje, vlast je primorana da im ?ini razli?ite ustupke kako bi umirila proteste. Tako je u Hrvatskoj, nakon ?to je 2009. blokirano preko dvadeset fakulteta sa zahtevom za besplatnim obrazovanjem, vlada odlu?ila da prva godina osnovnih studija bude besplatna za sve, a uvedene su i besplatne master studije. Pre svega, zahtev za besplatnim obrazovanjem je potpuno jasan celoj javnosti i svi bi mogli da ga podr?e kao opravdan i progresivan. Ve?ina ljudi shvata da ?e u budu?nosti ?kolovanje biti veoma skupo i nije sigurno da li ?e mo?i da priu?te adekvatno obrazovanje. Ovaj zahtev bi bio jasan i svim studentima, koji prethodnih godina uglavnom nisu bili sigurni koji su zapravo zahtevi i ?ta to ta?no podrazumeva. Jasan i ozbiljan zahtev bi upravo doprineo masovnosti studentskih protesta. Studenti bi videli svoj interes u tome, i to ne samo materijalni interes nego bi bili uklju?eni u mnogo ?iru borbu, od zna?aja za celokupno dru?tvo, i toga bi bili svesni.

Nije ta?no da se obrazovanje svuda pla?a ? besplatno je u ?etrnaest evropskih zemalja. Pri?a da dr?ava nema novaca za besplatno obrazovanje je besmislena. Kako onda dr?ava mo?e da izdvaja za formiranje novih policijskih specijalnih jedinica, za mirovne misije u Somaliji i Avgansitanu, ili da kupuje i odr?ava luksuzne automobile u kojima se voze dr?avni ?inovnici? Na primer, kolege iz Hrvatske su izra?unale da luksuzni automobil biv?eg premijera te dr?ave, Ive Sanadera, ko?ta koliko i jedna godina studiranja za sve studente u Zagrebu. Neta?no je i da taj zahtev nije realan ? u Gr?koj su sredinom 2005. godine blokirani skoro svi fakulteti i srednje ?kole, kao reakcija na nacrt zakona kojim bi se uvele ?kolarine, a obrazovanje komercijalizovalo. Ove blokade trajale su vi?e od ?etiri meseca, uprkos pani?no nasilnoj reakciji dr?ave i totalnoj medijskoj ofanzivi, tako da je na kraju zakon povu?en.

Blokade fakulteta se s pravom mogu smatrati najuspe?nijim vidom protesta. To je ujedno i razlog za?to mnogi poku?avaju da ih spre?e, pla?e?i studente policijom ili izbacivanjem sa fakulteta. Naime, postoji ne?to ?to se zove autonomija Univerziteta ? dr?ava nema zakonsko pravo da se me?a u rad i organizaciju visokog ?kolstva, policija ne sme da ulazi u zgrade fakulteta, osim u izuzetnim situacijama (npr. kada su ugro?eni ?ivoti ljudi), a odluku o eventualnom pozivanju policije donosi Nastavno-nau?no ve?e fakulteta koje ?ine svi profesori. Autonomija Univerziteta zagarantovana je ?ak i Ustavom Republike Srbije, ?to zna?i da je njeno naru?avanje u suprotnosti sa najvi?im dr?avnim zakonom. Dalje, disciplinski prekr?aj ?ometanje nastave? ne mo?e se primeniti na organizovanje studentskog ?trajka na fakultetu. ?ak i ako se postupak pokrene, fakultet ?e na kraju morati da odustane, jer bi svaka kazna bila protivzakonita. ?esto se ?uje stav da se blokadom ne posti?e ni?ta, jer su zahtevi upu?eni Ministarstvu obrazovanja i Vladi, a ne jednom konkretnom fakultetu. Me?utim, fakulteti su dr?avne insititucije, pa preuzimanje kontrole nad zgradom fakulteta i zaustavljanje njegovog rada predstavlja direktan pritisak na dr?avu. To je naro?ito uspe?no kada studenti blokiraju veliki broj fakulteta sa istim zahtevom. Iskustvo iz prethodnih godina je pokazalo da se protestnim ?etnjama, obustavom saobra?aja, blokadom mostova i raskrsnica ne mo?e izboriti trajno re?enje ni za jedan od nagomilanih studentskih problema. Jednostavno, potreban je mnogo ve?i pritisak ? a to je, uz sve nabrojano, masovni talas blokada fakulteta. Taj niz, logi?no, po?inje blokadom jednog fakulteta, koja otvara mogu?nost eskalacije, time ?to podsti?e blokade drugih fakulteta. Iako su jesenas bila blokirana samo tri fakulteta, ne treba da iznena?uje ?estok odgovor dr?ave. Pomenuti pritisci na studente to i potvr?uju.

Ukratko, smatramo da budu?a studentska strategija treba da bude: istovremene blokade velikog broja fakulteta, organizovane od strane direktno-demokratskih zborova, sa zahtevom za besplatno obrazovanje.

?ta dalje?

Bitno je ukazati na jednu, ne tako o?iglednu, pojavu koja je obele?je gotovo svake studentske (i ne samo studentske) borbe. Ve? je re?eno da nas na fakultetu u?e poslu?nosti autoritetu i uklapanju u ?svet odraslih?. Iste stvari se, u malo druga?ijem obliku, u?e i tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja, kroz medije, u porodici, i na raznim drugim mestima. Za odr?anje celog sistema jako je va?no da svaka nova generacija nau?i pravila vladaju?eg poretka i da se pot?ini njegovoj ideologiji. To se ostvaruje pre svega kroz tzv. dr?avno-ideolo?ke aparate ? koji proizvode vladaju?u ideologiju ? u koje spadaju i obrazovni i medijski sistem, politi?ke partije, parlamentarni sistem itd.

Svaki ?ovek je kroz ceo svoj ?ivot izlo?en uticaju vladaju?e ideologije koja ga u?i podre?ivanju onima iznad njega, name?e mu pona?anje koje vladaju?a klasa smatra moralnim, vaspitava ga da ne razmi?lja o ?suvi?e ozbiljnim stvarima?, jer ?to nije njegov posao?. ?ak i politi?ar, sudija ili kapitalista u?e svoje uloge u porodici, na fakultetu, u politi?koj partiji, na radnom mestu itd. Oni koji nisu deo vladaju?e klase treba da prihvate svoje mesto u sistemu i da kroz ?ivot idu linijom manjeg otpora, da se prilagode datim okolnostima i nau?e da se provla?e kroz ?ivot, jer ?e ih u suprotnom sistem pregaziti i ostaviti ih da trunu u blatu.

Me?utim, kada izolovani pojedinac, pritisnut svojim lo?im socijalnim polo?ajem, odlu?i da se zajedno sa drugima organizovano bori za svoja prava, kod njega se razvija nova svest ? svest o samoorganizovanju bez lidera koji bi odlu?ivali umesto njega, umesto egoizma i sebi?luka u takvom ?oveku razvija se solidarnost, kada je u pitanju studentska borba razvija se i svest o besplatnom i svima dostupnom obrazovanjem i sl.

Zapravo, dok borba traje, u svakome od nas koegzistiraju dve ideologije: vladaju?a i slobodarska. Istovremeno sa vidljivom borbom za na?a prava vodimo i onu unutra?nju koje ?esto nismo svesni ? borbu protiv vladaju?e ideologije u nama. Od toga zavisi da li ?emo, i koliko, mo?i da izdr?imo pritiske kojima smo izlo?eni, jer ?ovek biva izlo?en strahovitom pritisku dr?ave i njenih aparata da odustane od svoje borbe.

Kada se protesti zavr?e, veliki broj ljudi se vra?a u pre?a?nju pasivnost i ?esto se prekida kontakt izme?u onih koji su zajedno gradili borbu. Slobodarska svest ste?ena borbom polako i??ezava i ustupa svoje mesto vladaju?oj ideologiji. Tada vladaju?a ideologija u ?oveku razvija mehanizme kako bi ga integrisala u sistem i spre?ila naredne pobune. Mnogi u?esnici studentskih borbi, ?ak i nakon kratkog vremena, sa podsmehom gledaju na borbu u kojoj su u?estvovali, ciljeve smatraju ?nerealnim?, a svog u?e??a se se?aju kao ?mladala?kog zanosa?, ?faze odrastanja? kroz koju su pro?li i sl. O tome upe?atljivo svedo?i ?ivotni put ve?ine najpoznatijih u?esnika studentskog pokreta iz 1968. godine. Oni se danas nalaze u samom vrhu zapadnog ekonomskog i politi?kog sistema, gde sprovode politiku koja je ?ak i gora od one protiv koje su se oni borili.

Ve? imamo primere aktivnih u?esnika pro?logodi?njeg protesta koji su, svega par nedelja nakon zavr?etka blokada, u?li u studentski parlament. Zato je va?no shvatiti ulogu studentskog parlamenta u ovom procesu, jer se kroz njega studenti usisavaju nazad u sistem, daju?i mu novu energiju, ?ime se, istovremeno, ostalim studentima daje veoma lo? primer.

Zato je klju?no da studenti koji su se ve? ranije aktivirali nastave da se zajedno organizuju i tako sa?uvaju borbena jezgra koja su nastala tokom protesta. Smatramo da je na svakom fakultetu potrebno formirati direkno-demokratske sindikalne studentske organizacije koje bi postale upori?ta za predstoje?e organizovanje i omasovljenje studentskog pokreta. Ove direktno-demokratske sindikalne studentske organizacije bi bile jasno suprotstavljene delovanju parlamenta i omogu?ile bi kontinuitet borbe. Isto tako, one bi mogle da postanu most izme?u studenata i onog dela po?tenog nastavnog i nenastavnog osoblja, svesnog da je obrazovanje novih generacija zajedni?ki interes svih na fakultetu.

Potrebno je, koliko god je to mogu?e, za?titi budu?e studentsko organizovanje od medijskih manipulacija. To ?e se posti?i ?irenjem op?teg nepoverenja u izve?tavanje zvani?nih medija, kako me?u samim studentima, tako i u ?iroj javnosti. Ovo mora biti pra?eno formiranjem nezavisnih studentskih sredstava informisanja koja ?e biti pouzdana i pod neposrednom kontrolom studenata.

Jasno je da, pored borbe na fakultetima, studenti moraju voditi i borbu u javnoj sferi, i to ne samo probijanjem medijskog mraka nego i javnim pokretanjem progresivnih tema i vrednosti. Tu pre svega mislimo na promovisanje ideje besplatnog obrazovanja, koje treba da bude podr?ano od strane ?to ve?eg broja ljudi, kao i promovisanje direktne demokratije i samoorganizovanja na svim nivoima.

Studentska jesen 2011. otvorila je mogu?nost za nov pristup studentskom organizovanju. Usvajanje novih strategija i izgradnja masovnog studentskog pokreta kona?no bi moglo da iz temelja uzdrma Univerzitet i ceo obrazovni sistem, te da primora dr?avu na ozbiljne ustupke.

Sindikat obrazovanja ASI

[Lista ?lanaka]