Tikiwiki

Minimalni ciljevi Sindikata obrazovanja ASI

04/03/2012 [12:57]
Od: Hal 9000

1. Besplatno i svima dostupno obrazovanje
2. Borba protiv komercijalizacije obrazovanja
3. Odlu?ivanje na direktno-demokatskim zborovima
4. Pove?anje plata zaposlenih u prosveti i smanjenje razlika u visini plata.

Minimalni ciljevi Sindikata obrazovanja ASI

1. Borimo se za besplatno i svima dostupno obrazovanje!

?kolarine su iz godine u godinu sve ve?e. Dr?ava ne ?eli da pokrije tro?kove visokog obrazovanja. Svedoci smo da se novac koji svi zaposleni daju dr?avi u obliku poreza ili na druge na?ine, tro?i na raznorazne gluposti, a fakulteti su ostavljeni da sami re?avaju svoje finansijske probleme. I naravno, najlak?e im je da rupe u svom bud?etu pune iz studentskih d?epova; prvenstveno kroz ?kolarinu, ali i kroz ostale da?bine. Sada je visina ?kolarina odre?ena na osnovu popularnosti fakulteta na tr?i?tu, pa tako godina studija na jednom fakultetu mo?e biti vi?estruko skuplja od godine studija na drugom. Profesori u?e studente da je znanje postalo roba ?ija se cena se onda odre?uje odnosom ponude i potra?nje. Po njihovom shvatanju fakultet se ekonomski ne razlikuje od kafane ili fabrike sun?era! Polako, ali sigurno, stvara se elitisti?ki sistem visokog obrazovanja. u kome ?e taj ?luksuz? biti dostupan samo imu?nijim slojevima, dok su ostali osu?eni da ?ivotare rade?i bedno pla?ene poslove.

Mi ne pristajemo na dru?tvo u kome ?e se nejednakost reprodukovati tako ?to ?e kvalitetno obrazovanje biti dostupno samo privilegovanoj i bogatoj manjini. Na?a generacija ima priliku da se suprotstavi brutalnoj tr?i?noj logici onih koji tvrde da je znanje roba koja ko?ta onoliko koliko je neko spreman da plati. Obrazovanje treba da bude pravo, a ne privilegija. Obrazovanje je najbolja borba protiv siroma?tva, ne smemo dozvoliti da siroma?tvo bude prepreka obrazovanju.

U ovom trenutku, osnovni i najbitniji cilj za koji se bori Sindikat obrazovanja ASI je besplatno i svima dostupno obrazovanje, odnosno obrazovanje koje je u potpnosti javno finansirano.

2. Borimo se protiv komercijalizacije obrazovanja!

Za papreno pla?enu ?kolarinu student sada dobija znanje koje je povr?no i oskudno. Na fakultetima se vi?e ne razvija kriti?ko mi?ljenje niti se stimuli?u progresivne ideje, ve? se, aktuelnom bolonjskom reformom, ide ka tome da se serijski ?tancuju kadrovi za potrebe tr?i?ta rada. Onemogu?eno je su?tinsko razumevanje materije koja se prou?ava. Ni dr?avi ni korporacijama nisu potrebni kreativni ljudi koji ?e pro?iriti na? horizont znanja ve? samo ?rafovi koji ?e se uklopiti u njihovu ma?ineriju. Fakulteti vi?e nisu nau?no-nastavne ustanove, nego firme za boga?enje pojedinaca. Profesori vi?e nisu nau?no-nastavni radnici, oni su postali dileri diploma.

Znanje koje danas posedujemo nastalo je kao proizvod istra?ivanja i analiziranja iskustva kroz ?itavu ljudsku istoriju i trebalo bi da bude iskori??eno za napredak celog dru?tva, a ne za li?no boga?enje. Mi odbijamo da budemo pretvoreni u proizvod! Ne prihvatamo komercijalizaciju i degradaciju znanja!

Po Zakonu o visokom obrazovanju, broj studenata na bud?etu je fiksan, to zna?i da samofinansiraju?i student mora da ?eka da neko od njegovih kolega sa bud?eta padne na samofinansiranje, da bi on mogao da pre?e na bud?et. I ne samo to, samofinansiraju?i su naterani da se takmi?e me?u sobom - samo oni koji se budu najbolje rangirali mo?i ?e da budu finansirani iz bud?eta. Dakle, jedan od neizre?enih ciljeva Bolonje je nametanje mi?ljenja da smo jedni drugima konkurencija, a ne kolege. Vi?e nije dovoljno da ispuni? sve svoje obaveze i da? ispite - na bud?et se vi?e ne prelazi sopstvenim radom i uspehom, ve? je za to neophodan i neuspeh drugih. Ovakva reforma umesto kolegijalnog odnosa me?u studentima podsti?e nezdravo rivalstvo i konkurenciju. Oni ?ele da nas nateraju da se besomu?no takmi?imo me?u sobom da bi bili bolji od ostalih i tako postali maskota Univerziteta, koji je postao maskota tr?i?ta. ?elimo da se bavimo u?enjem, naukom i stvarala?tvom, a ne laktanjem i brojanjem bodova!

3. Borimo se da studenti neposredno odlu?uju o bitnim pitanjima na diretno-demokratskim studentskim zborovima!

Za po?etak, ?ta je direktna demokratija? To je na?in organizovanja i odlu?ivanja u kome svi na koje se odluke odnose imaju pravo na ravnopravno u?e??e u njihovom dono?enju, gde se pod u?e??em podrazumeva predlaganje, diskutovanje i glasanje o predlozima. Konkretno, smatramo da je najbolji na?in organizovanja i odlu?ivanja studentski zbor koji je zasnovan na principu direktne demokratije. Na studentskom zboru svaki student mo?e da diskutuje i glasa o svim bitnim pitanjima. Direktna demokratija svim zainteresovanima omogu?uje da se aktivno uklju?e u borbu za svoja prava. Zborovi se organizuju po fakultetima, ali se mogu organizovati i u okviru fakulteta po godinama, odsecima ili grupama, ukoliko postoji potreba i mogu?nost. Tako?e, mo?e se napraviti zbor svih studenata koji protestuju oko nekog specifi?nog zahteva ili zbor na nivou celog Univerziteta oko nekog odre?enog pitanja itd. Jednom nedeljno izdvojiti sat-dva za razgovor o aktuelnim temama na fakultetu bi naj?e??e bilo dovoljno da svi zainteresovani studenti budu u toku, kao i da se uklju?e u diskusije i odlu?ivanje. Uz to, direktna demokratija podrazumeva i imperativni mandat: svako ko je delegiran da obavi neki posao ili vr?i neku du?nost, mora raditi u skladu sa odlukama ili smernicama utvr?enim na zboru. Niko ne mo?e da donosi ili menja odluke na svoju ruku i svako ko nesavesno obavlja svoja zadu?enja ili kr?i principe mo?e biti smenjen i razre?en na prvom narednom zboru.

Veoma je bitno razjasniti odnos izme?u studentskog zbora i studentskog parlamenta na fakultetu. Naime i zbor i parlament te?e da donose odluke koje se ti?u istih pitanja, npr. da li i kako treba organizovati protest, kakvi ?e biti zahtevi itd. Dakle, kada na fakultetu istovremeno postoje zbor i parlament, uvek ?e jedno od ovih tela dominirati na drugim. Ili zbor nad parlamentom ili parlament nad zborom. Iz ovog je jasno da se borimo protiv studentskog parlamenta, koji pasivizira i stvara iluziju da glasati jednom godi?nje zna?i imati nekakav uticaj na de?avanja. Kada bi izbori mogli ne?to da promene, odavno bi bili zabranjeni. Studentski parlamenti iznova izdaju studentske interese i dokazuju svoju korumpiranost. Uzrok tome nije, kako bi neki mogli da pomisle, to ?to su u parlamente u?li samo lo?i i korumpirani ljudi, ve? zato ?to je su?tina sistema koji pojedincu daje mo? da odlu?uje u ime drugih, takva da ga izdvaja, otu?uje i postavlja iznad ostalih, a samim tim i izvan interesa onih koje navodno predstavlja. Umesto da studenti jednom godi?nje ovlaste nekoga da u narednih godinu dana razmi?lja i odlu?uje umesto njih, mi se borimo da studenti aktivno u?estvuju u dono?enju odluka o stvarima koje ih se ti?u i tako se pripreme da sutra kada zavr?e fakutet uzmu aktivnu ulogu i u dru?tvu i ?ivotu, umesto da budu pasivni posmatra?i.

4. ?elimo da organizujemo sve u?esnike u obrazovnom procesu u borbu za bolje uslove ?ivota i rada.

Anarhosindikati se organizuju na osnovu radnog mesta ili privredne grane, a ne na osnovu struke ili profesije. Smatramo da svi radnici na jednom radnom mestu treba da budu u jednom sindikatu, zato ?to imaju zajedni?ke interese (koji su suprotstavljeni interesima ?efova i dr?ave) ? na primer, protiv smo razdvajanja sindikata lekara i nemedicinskog osoblja u domu zdravlja ili bolnici itd. U konkretnom slu?aju smatramo da svi koji u?estvuju u obrazovnom procesu imaju iste interese. Tvrdnja da studenti, nastavno i nenastavno osoblje imaju isti interes mo?e na prvi pogled delovati neobi?no, po?to ve?ina profesora, najbla?e re?eno, nije blagonaklono gledala na studentske zahteve, a pogotovu na metode za ostvarivanje istih. Uzroci sukoba izme?u studenata i profesora naj?e??e se nalaze van samih fakulteta ? u Ministarstvu prosvete ili Ministarstvu finansija. Ove institucije dovode studente i profesore u direktan sukob jer odbijaju da pokriju tro?kove visoko?kolskih ustanova, pa se plate profesora ispla?uju od studentskih ?kolarina, ?to degradira i zvanje profesora i obrazovanje koje oni treba da prenesu studentima.

Smatramo da ova suprotstavljenost mo?e da se prevazi?e samo kroz zajedni?ku borbu svih u?esnika u obrazovnom procesu za obrazovanje koje ?e biti u potpnosti javno finansirano. Kada profesori budu zajedno sa studentima zahtevali besplatno obrazovanje za sve, tek ?e tada mo?i da se ka?e da su studenti i profesori na istoj strani. Pored pove?anja plata, kako nastavnog tako i nenastavnog osoblja, ?to je uvek cilj svakog zaposlenog, borimo se i za smanjenje razlika u visini plata.

Sindikat obrazovanja beogradske lokalne grupe ASI, februar 2012.

[Lista ?lanaka]