Tikiwiki

8. mart, Dan ?ena radnica

07/03/2012 [14:00]
Od: Hal 9000

Donosimo prevod proglasa Nacionalne konfederacije rada (CNT), ?panske sekcije Me?unarodnog udru?enja radnika i radnica, povodom 8. marta. Iako fokusiran na situaciju u ?paniji, smatramo da proglas pru?a zanimljive informacije i postavlja borbu za ?enska prava u revolucionarni kontekst.

Donosimo prevod proglasa Nacionalne konfederacije rada (CNT), ?panske sekcije Me?unarodnog udru?enja radnika i radnica, povodom 8. marta. Iako fokusiran na situaciju u ?paniji, smatramo da proglas pru?a zanimljive informacije i postavlja borbu za ?enska prava u revolucionarni kontekst.

8. mart, Dan ?ena radnica

U Italiji, na dan radnica, poklanjaju se mimoze, veselo i ?uto cve?e prole?a, simbol povratka i obnavljanja ?ivota. Borbe i dostignu?a radnica iz 19. veka zavredele su ovakav poklon.

Nekad su smatrane klinkama i nesposobnima, ali su, korak po korak, izborile pravo da odlu?uju o svojim prihodima, o svom bra?nom stanju, o zrelosti pred zakonom, o ulasku u javno obrazovanje (osnovno i visoko), da dobiju iste poslove kao mu?karci (profesorke, lekarke, in?enjerke), svuda gde im je ranije pristup bio zabranjen, da imaju legalni abortus sa medicinskom negom i kontrolu nad sopstvenim reproduktivnim kapacitetima.

To su d?inovski koraci, koraci koje ?inimo zajedno. Nemojte pasti u zabludu da je borba ?ena nezavisna borba, odvojena od drugih tema. Zajedno sa svojim saborcima, ?ene su u?estvovale u svim radni?kim borbama XX veka. Radnici i radnice su zajedno postigli 40-?asovne radne sedmice, zajedno su postigli pla?enu penziju, zdravstveno osiguranje i kompenzaciju za nezaposlene. To su prava koje su na?e babe i dede, kao i prababe i pradede, zajedno osvojili, i koja i danas u?ivamo.

Tako su se one borile, sa dvostrukom snagom, da bi mogle da se suprotstave i patrijarhatu, i gazdi, koji idu neodvojivo jedan od drugoga. Ali ne zavaravajmo se da je borba izvojevana, ona i dalje traje. Dovoljno je samo da pogledamo na nedavni niz ,,reformi? koje slu?e oduzimanju ovih te?ko izborenih prava. Da li ?e nas zapanjenost nad takvim postupcima u?initi pasivnima? Izgleda da smo zaboravili protiv koga se borimo i da u borbu moramo zajedno, tesno prepli?u?i radni?ku sa feministi?kom borbom.

Setimo se, na osniva?kom kongresu CNT-a, jo? 1910. godine, pre vi?e od veka, re?eno je slede?e:

Smatramo da smanjenje radnog vremena indirektno dugujemo te?kom radu ?ena (u kontekstu dana?njice, ?itaj ,,imigranata?) u fabrikama; mnogi od nas dozvoljavaju da na?e partnerke ustaju iz kreveta pre 5 ujutru, dok mi u njemu nastavljamo da se izle?avamo, i da, kada zavr?e sa dvanaesto?asovnim prolivanjem svoje krvi, da bi ispunile hirove svog ekspoatatora, dolaze svojim ku?ama i, umesto da se odmore, nailaze na novog eksploatatora ? bur?uja, partnera koji od njih spokojno o?ekuje da za njega urade kojekakve ku?ne poslove.

Isti kongres, isti?u?i tu dvostruku eksploataciju i predla?u?i na?in da se ona smanji, objavljuje:

Shvataju?i da je ?eni potrebno da radi da bi ostvarila svoju nezavisnost, i s obzirom na to da je taj posao te?ak i lo?e pla?en, predla?emo: 1) Da plata odgovara njenom radu u identi?noj proporciji sa radom mu?karca?

Dvadeset jednu godinu kasnije, saborci su tako?e insistirali na toj razlici u zaradi, zahtevaju?i ,,da se uspostavljena minimalna zarada primenjuje bez razlike na mu?karce i ?ene, i da se ne dozvoli realizacija bilo kakvog posla sa ni?om isplatom od dogovorene minimalne plate? (III Kongres CNT-a, 1931).

Kao ?to se i o?ekivalo, diktatura nije pobolj?ala stvari, tako da je Kongres i 1979. godine imao potrebu da naglasi isto pitanje u ,,Zahtevu za op?tom primenom jednakih plata mu?karaca i ?ena? (V Kongres).

Kako ?ene mogu da pobolj?aju svoje radne uslove da bi pomogle sebi da dostignu slobodu? Kako da premoste taj jaz? Mi, iz CNT-a, re?enje vidimo jasno. Uklju?ivanje ?ena u ?lanstvo sindikata i pobolj?anje uslova rada su 1910. godine bili toliko blisko povezani da su zapravo ?inili jednu istu ta?ku:

Entiteti koji ?ine Nacionalnu konfederaciju rada ?panije treba da se obave?u na aktivnu kampanju za udru?ivanje ?ena i smanjenje radnog vremena (1910).

Dakle, ne samo da se pasivno pridru?e i formiraju posebne delove odbora, jer ,,se podrazumeva da ?ene pripadaju sindikatima, i na taj na?in, svojim upravnim odborima, tehni?kim odborima, itd.? (II Kongres, 1919). Na poslednjem Kongresu (2010) nagla?ava se da je ,,pove?anje broja ?lanica i njihovo u?e??e u ?ivotu sindikata cilj kome te?imo?.

U na?em dru?tvu trenutno ima vi?e zaposlenih mu?karaca. Postavlja se pitanje - za?to nastavljamo da se borimo kada su se na?e babe i dede izborile za 40-?asovnu radnu nedelju? Za?to je broj ?lanova sindikata toliko skroman? One koji misle da je nezaposlenost fenomen sada?njosti, koja je rezultat ekonomskog ,,rasta?, upu?ujemo na analizu napravljenu neposredno pred gra?anski rat:

Nezaposlenost je povezana s razvojem ma?ina, koji je toliko o?igledan da je dozvolio dana?njoj ?eni da nadgleda tkanje dvadeset razboja, dok je do ju?e mogla da nadgleda samo jedan ili dva, prouzrokuju?i tako?e pojavu da ?ene rade brojne poslove koji su ranije bili rezervisani isklju?ivo za mu?karce. Smanjenje potrebe za radnom snagom, koje je, ukratko, proizvod razli?itih kontradikcija kapitalizma, ne mo?e i ne sme biti re?eno na teret radni?ke klase, kojoj je nametnuta uloga ?rtve u obavljanju rada u uslovima u kojima se danas rad obavlja. To posebno va?i ukoliko uzmemo u obzir da je nezaposlenost determinisana uvek rastu?im razvojem mehanizacije, i svakim danom sve brojnijom pojavom ?ena u svetu proizvodnje. Pod ovakvim uslovima radni?ka nezaposlenost ne samo da ne?e imati kraj, ve? naprotiv, mo?e se re?i da ?e se ra?iriti toliko da ?e nakon procesa podele rada, mase radnika do?i do toga da rade samo dva, jedan ili pola dana u nedelji. Ova raspodela, na prvi pogled inspirisana pokretima velikodu?nika i altruista, u praksi ?e biti uzrok osiroma?enja i bede mase radnika. Me?utim, mogu?nost re?enja se ipak nalazi u podeli rada. Podela rada je potrebna, ali bez pove?anja proizvodnje i bez smanjenja kupovne mo?i zaposlenih. Ma?ina je oslobodila ?oveka isrpljuju?eg napora organizovanog rada. Danas se mo?e re?i da, u okviru velikih protivre?nosti re?ima, ve?ina njih konstitui?e ?oveka oslobo?enog okova rada, koji umire od gladi? (VI Kongres CNT-a, 1936).

Kao ?to je re?eno na X Kongresu sindikata anarhosindikalista, ,,CNT ne veruje ?terapeutskim? strukturama, ve? stavlja pitanje eksploatacije radnica u sr? borbe za slobodnije i pravednije dru?tvo? (2010).

Danas, sa novoustanovljenim reformama rada, ?ene se suo?avaju sa drasti?nim suzbijanjem prava koja su osvojile u pro?losti. Umesto da raskorak u pravima izme?u radnika i radnica nestane, on se ?iri. ?to je radno mesto nestabilnije, to ?e biti vi?e otpu?tanja u ?enskim kolektivima, jer kompanije smatraju ?ene ,,manje odanim?. Umesto da ?ene posvete vi?e vremena sopstvenom ?ivotu i porodici, prekovremeni sati ?e samo naru?avati njihove porodi?ne odnose. A to su tek dva primera me?u mnogima.

Ova reforma mo?e samo da nas podseti na to da na? neprijatelj uvek vreba, i da ?e, ukoliko odustanemo od borbe, ponovo zauzeti pozicije preko kojih ?e sebi pribavljati jo? vi?e koristi od na?eg rada. Najbolji i, tako re?i, jedini na?in je da se odbranimo. I ne samo da se odbranimo, ve? i da krenemo u ofanzivu. Da oformino sindikate, ?ene i mu?karci zajedno, bez lidera, bez dinara iz dr?avne kase, bez birokratije. U CNT-u.

Borba nam je dala cve?e, i to cve?e treba da uzmemo, ne zaboravljaju?i da smo tom borbom ujedno osvojile i prostor da procvetamo, i da bismo bez te borbe uvenule.

(Prevela D. J.)

[Lista ?lanaka]