Tikiwiki

Klasna borba - pravi poklon za "Osmi mart"!

08/03/2012 [09:13]
Od: Hal 9000

Od svih ljudskih prava, vladaju?a klasa neprikosnoveno ?uva samo privatnu svojinu - osnovu svake diskriminacije, ugnjetavanja i izrabljivanja. Zbog toga se jedino u sklopu aktivnog u?e??a radnica u borbi protiv kapitalizma mo?e dosledno obele?iti ovaj praznik.

Klasna borba - pravi poklon za ,,Osmi mart?!
Saop?tenje povodom Me?unarodnog dana ?ena

Istorija Me?unarodnog dana ?ena po?ela je borbom njujor?kih tekstilnih radnica, koje su 8. marta 1857. iza?le na ulice i demonstrirale zbog lo?ih uslova rada i niskih plata. Ove demonstracije razbila je policija, ali su radnice, odlu?ne da se izbore za svoje zahteve, ubrzo nakon toga napravile sindikat. Pola veka kasnije, 8. marta 1908, 15.000 ?ena mar?iralo je Njujorkom tra?e?i kra?e radno vreme, bolje plate i kvalitetnije uslove ?ivota, da bi, kona?no, od 1910, 8. mart po?eo da se obele?ava kao me?unarodni praznik.

Sva zna?ajna pobolj?anja polo?aja i civilizacijske standarde koje su ?ene izborile kroz istoriju, kao ?to su skra?enje radnog vremena, pravo na jednaku platu sa mu?karcima, za?tita na radu, pravo na abortus, pravo na obrazovanje, seksualne slobode itd, ostvarile su prvenstveno kroz klasnu borbu u okviru radni?kog pokreta.

Uprkos proklamovanoj ravnopravnosti mu?karaca i ?ena, kapitalisti?ki sistem niti ?eli, niti mo?e da obezbedi uslove za istinsko ostvarenje jednakosti ?ena i mu?karaca. U Srbiji i dalje ve?inu nezaposlenih ?ine ?ene. One koje su zaposlene zara?uju u proseku manje od svojih mu?kih kolega na istim radnim mestima, dok je u zemljama Evropske unije procenat razlike u zaradama jo? ve?i. ?ivimo u dru?tvu kome se, zbog njegove klasne prirode, nikada ne mo?e ostvariti su?tinska ravnopravnost, ne samo me?u polovima ve? me?u ljudima uop?te. Savremena gra?anska ?enska udru?enja i razne ?nevladine? feministi?ke organizacije, mahom osnovane i podr?ane od strane kapitalisti?kog sistema i propagandnih fondacija, potpuno zanemaruju ili skrivaju ekonomski aspekt, odnosno klasnu podvojenost, i zbog toga je njihova aktivnost svedena na uzaludno lobiranje za po?tovanje ?ljudskih prava? i nominalnu ravnopravnost me?u polovima koja u klasnom dru?tvu nikada ne mo?e biti su?tinska.

I danas, u vreme najbrutalnije eksploatacije koju sprovode gazde i dr?ava, sa novoustanovljenim reformama rada i merama ??tednje?, u vreme privatizacije, nametanja prekovremenog rada, otpu?tanja, klerikalizacije i ponovnog ja?anja nacionalizma i konzervativizma, ?ene se suo?avaju sa o?trim padom prava koja su osvojile u pro?losti. ?to je posao nestabilniji, vi?e ?e se smanjivati broj zaposlenih ?ena, jer ih kompanije svojom konzervativnom vojni?kom logikom do?ivljavaju kao ?manje odane?. Zbog toga ?ene moraju da se bore za ravnopravnost prvenstveno na radnom mestu, u sklopu borbe za oslobo?enje ?itave radni?ke klase. Pri tome je nu?no voditi o?tru borbu protiv seksizma u radni?kom pokretu, budu?i da je to jo? jedan od na?ina na koji vladaju?e klase, potenciraju?i su?tinski nebitne razlike, stvaraju podele unutar radni?ke klase, onemogu?avaju?i jedinstveno borbeno delovanje svih eksploatisanih.

Od svih ljudskih prava, vladaju?a klasa neprikosnoveno ?uva samo privatnu svojinu - osnovu svake diskriminacije, ugnjetavanja i izrabljivanja. Zbog toga se jedino u sklopu aktivnog u?e??a radnica u borbi protiv kapitalizma mo?e dosledno obele?iti ovaj praznik. Davanje bilo kakvog druga?ijeg konteksta predstavlja najbezobraznije ismevanje ?ena koje su pre sto godina protestovale u Njujorku, ali i svih drugih koje su se kroz istoriju borile za istinsku jednakost i ravnopravnost.

Sekretarijat Sindikalne konfederacije "Anarhosindikalisti?ka inicijativa" (ASI),
sekcije Me?unarodnog udru?enja radnika i radnica

[Lista ?lanaka]