Bojkot izbora? Nije dovoljno!
[Lista ?lanaka]03/05/2012 [15:02]
Od: Hal 9000
Bojkot izbora nije dovoljan, moramo se organizovati i boriti.
Bojkot izbora ne mora biti znak apatije i depolitizacije stanovni?tva, kako bi hteli da nas ubede cini?ni liberali i socijaldemokrate, jer osim pasivnog bojkota postoji i aktivni bojkot. Aktivni bojkot je svesno odbacivanje ne samo parlamentarnog sistema, ve? i dr?ave koja je uvek i svuda predstavnik, dobrotvor i policajac vladaju?ih klasa. Aktivni bojkot izbora pokazuje zna?aj samoaktivnosti i samooslobo?enja kroz borbu, afirmi?e direktnu akciju i solidarnost.
Bojkot izbora nije dovoljan, moramo se organizovati i boriti. Kroz udru?ivanje u organizacije u kojima na?e promi?ljanje, energija i aktivnosti mogu voditi stvaranju promena, mi se u?imo samostalnom delovanju i mi?ljenju. Znanje ne prethodi iskustvu, ve? proizilazi iz njega. Ljudi se u?e da budu slobodni jedino praktikovanjem slobode. Anarhisti se zala?u za direktnu akciju zbog toga ?to je to jedini metoda borbe koji mo?e doneti ?eljene ciljeve, i zbog toga ?to ona aktivno podsti?e promenu u onima koji se za svoja prava bore na taj na?in.
Direktna akcija predstavlja akciju samih ljudi, tj. akciju koju neporedno preduzimaju oni koji su pogo?eni nekim problemom. Kroz direktnu akciju ljudi kreiraju svoju sopstvenu borbu, oni su ti koji je vode, koji je organizuju, koji njome upravljaju. Oni ne predaju svoju aktivnost i zadatak samooslobo?enja u ruke drugima. Na taj na?in se u?imo upravljanju sopstvenim ?ivotom i stvaranju alternativnih, slobodarskih oblika dru?tvene organizacije. Drugim re?ima, direktna akcija stvara organe samoaktivnosti (poput zborova, fabri?kih komiteta, radni?kih saveta itd) koji, da se poslu?imo Bakunjinovim re?ima, ?stvaraju ne samo ideje, ve? i ?injenice same budu?nosti?.
Dakle, anarhisti pozivaju na bojkot izbora upravo da bi ohrabrili aktivnost, a ne apatiju. Ali, da bi bojkot izbora bio efikasan, on mora biti u kontekstu klasne borbe ? u suprotnom, neizlazak na glasanje je jednako besmislen kao i izlazak na glasanje.
Strah od desnice
Ali, ponovo se javljaju uspani?eni liberali: ?Bojkot ?e pomo?i desnici da dobije izbore!?, ka?u oni. Sasvim mogu?e. Me?utim, anarhisti ne ka?u samo ?nemojte glasati?. Mi tako?e ka?emo i ?organizujte se?. Jasno je da mi ne podr?avamo apatiju. Kakva bi to bila parlamentarna pobeda desnice kada bi npr. ?etvrtina bira?kog tela bila naklonjena anarhisti?kim idejama? Ko bi bio u stanju da vlada u situaciji kada su stotine hiljada ljudi organizovane i spremne na borbu protiv dr?ave i kapitalizma? Stoga anarhisti pozivaju ljude ne samo da ne glasaju, ve? da se umesto toga organizuju i da budu svesni snage koju poseduju kao pojedinci, zajedno sa svojim kolegama, kom?ijama i ostatkom radni?ke klase.
Za razliku od politi?ara, narodne mase nije mogu?e lako kupiti, a istinska promena mo?e biti rezultat jedino organizovanja i borbe za svoja prava. Stvaranjem mre?e borbenih samoupravnih organizacija, u mestima gde ?ivimo i na radnim mestima mo?emo osvojiti ustupke i pobolj?anja koja nam niko iz parlamenta nikad ne bi dao. Pri?a o ?manjem zlu? naravno ne pije vodu, jer sve parlamentarne partije sprovode poltiku vladaju?e klase i koriste represivni dr?avni aparat za dr?anje naroda u pokornosti.
Da, ali...
Tu se javljaju i razni levi?ari koji ka?u da ?ne treba u potpunosti odbaciti parlamentarnu borbu? koja mo?e biti iskori??ena kao ?propagandno sredstvo? i sli?no.
U?e??e u parlamentarizmu ima centralizuju?i u?inak na pokrete koji se njime koriste. Parlamentarna borba podsti?e dominaciju lidera nad organizacijom i organizacije nad ljudima koje navodno predstavlja. Umesto samoaktivnosti i samoodre?enja radni?ke klase, vo?stvo preuzima kontrolu nad socijalnim borbama. Uskoro po?inje zdravo za gotovo da se prihvata da su oni ti koji treba da kreiraju politiku. Predstavni?ki sistem ostavlja svoj ?ig na svesti i praksi onih koji ga koriste, kako na pojedincima, tako i na organizacijama.
Postoji tesna povezanost izme?u upotrebljenih sredstava i dobijenih rezultata ? bur?oazija upravo zbog toga ne podsti?e direktnu demokratiju u dr?avi ili na radnim mestima! Jednako kao ?to je kapitalisti?ko radno mesto organizovano da uz robu i usluge proizvodi proletere i kapital, kapitalisti?ka dr?ava je organizovana da ?titi i osna?uje vlast manjine. Dr?ava, kao ni kapitalisti?ko radno mesto, nije samo puko sredstvo ili neutralno oru?e. Oni su pre svega dru?tvene strukture koje materijalno i ideolo?ki proizvode, osna?uju i ?tite specifi?ne dru?tvene odnose. Ovi dru?tveni odnosi se temelje na preno?enju mo?i na druge, pasivnosti i odricanju autonomnog delovanja, prepu?tanju vo?ama da donose odluke umesto nas.
?ini se neverovatnim da bilo ko sa imalo zdravog razuma jo? uvek mo?e smatrati da je u?e??e na izborima dobra stvar. Jo? je Kropotkin, polovinom XIX veka, predvideo da ??to vi?e mo?i socijalisti zadobiju u dana?njem bur?oaskom dru?tvu i dr?avi, to ?e pre njihov socijalizam izumreti.? Od tada je ovo predvi?anje nebrojeno puta potvr?eno i to upravo od strane onih koji su zagovarali parlamentarnu borbu - kroz njihovo bedno paktiranje sa vladaju?om klasom, gorka razo?arenja, ljigavi reformizam i na kraju otrovne izdaje i otvoreno stavljanje u slu?bu sistema.
Marko ?or?evi?
[Tekst je objavljen u listu Direktna akcija, br 16, od 3. maja 2012.]
[Lista ?lanaka]
